Donorstvo matičnih ćelija – Borba, verujem u pobedu!
Autorka: Nataša Jovanović Veselinović, majka Nađe i Alekse, Aleksandrova supruga, jedna od mnogih koji čekaju na terapiju matičnim ćelijama i donore, Izvor: Novi magazin
Život je nepredvidiv… Od jednog običnog radnog dana i redovne kontrole, istog dana sam postala pacijent Klinike za hematologiju Kliničkog centra Vojvodina (KCV).
„Leukemija, možete da se izlečite“, čujem doktora kako govori… Pričali smo i o procentima i prognozama, ali doktor kaže, leči ljude, a ne procente. Doktor Amir El Farra stručan, posvećen, strpljiv, iskren, pristupačan, otvoren za sva moja pitanja, a bilo ih je dosta !
I samo tako, krenula sam u borbu, verujući u pobedu!
MALA MATURA KUCA: Ima puno stvari koje ne bih želela da propustim: mala matura nam kuca na vrata, pubertet , zaljubljivanja , razni muzički nastupi, takmičenja, prehlade, zubobolje, svađe, rešavanje domaćih zadataka, čitanje lektire…
Hemoterapije su počele odmah po saznanju dijagnoze, tačno 31. decembra, lekar je rekao da moramo da krenemo i snažno i jako i jesmo!
Porodicu sam posle 22 dana provedenih u bolnici jedva dočekala da vidim, kao i oni mene, došla sam kući na sedam dana. Deci smo suprug i ja zajedno saopštili dijagnozu koju su prihvatili kao veliki, zreli i odrasli ljudi. Oh da, bilo je i suza….
I suze su ok…
ĆELAV SAM PA ŠTA: Po izlasku iz bolnice odmah sam zakazala i šišanje, i sada pevam pesmu, ćelav sam pa šta!
A u berbernici Smith se berber Dušan postavio kao da sam došla u salon sa all inclusiv uslugom, tretirao me kao kraljicu! Dok je nekima tokom mog šišanja upadala neka nevidljiva prašina u oči, pa su čak i zbog neke neobjašnjive vrućine morali i malo na vazduh, moje mlađe dete i ja smo se smejali mojoj novoj jež frizuri!
Ne mogu, a da ne pomenem armiju ljudi, koji kada su saznali za moju dijagnozu, hrabro su stali uz mene i slali mi pozitivne misli i činili neke stvari da mi dani prođu brže i rasterećenije i time doprineli da se osećam još jačom nego što jesam!
A u berbernici Smith se berber Dušan postavio kao da sam došla u salon sa all inclusiv uslugom, tretirao me kao kraljicu! Dok je nekima tokom mog šišanja upadala neka nevidljiva prašina u oči, pa su čak i zbog neke neobjašnjive vrućine morali i malo na vazduh, moje mlađe dete i ja smo se smejali mojoj novoj jež frizuri!
SAŠI: Saša, mužu moj hvala ti što trpiš moju za mene nepoznatu „pozitivnu“ energiju i pokretačku snagu i što razumeš svaki moj osmeh i plač, što si tu bezuslovno, uz mene.
Ja možda ovim tekstom, o sebi, o svemu što proživljavam, ne mogu da spasim sve obolele ljude ovog sveta, ali možda mi možemo zajedno da pokušamo da se broj donora koji se nalazi u Registru davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije poveća, da nekome damo zajedno šansu, da živi svoj san, ljubi i grli svoju decu, pije prvu jutarnju kafu na način na koji mu najviše prija, odvede decu na plivanje, unuke u bioskop, ili jednostavno umesi krofne, jer ga to čini baš jako srećnim!
TI što ovo upravo čitaš, da TI, možeš nekome produžiti život i pomoći mu da ostvari svoj san i ozdravi.
Neko sa nestrpljenjem čeka da se baš TI prijaviš i postaneš njegov donor matičnih ćelija.
TI, baš TI, možeš biti nečiji superheroj!
Ne mogu, a da ne pomenem požrtvovane, posvećene, stručne ljude, pune empatije, osmeha i reči podrške. Hrabro medicinsko osoblje KCV, Klinike za hematologiju, koje je za vas možda nevidljivo, a za nas pacijente dostupno 24/7, zaslužuje ne samo ovakvu javnu pohvalu od jednog zadovoljnog pacijenta, pogotovo što sam kolega -medicinska sestra, već i dodatnu nagradu za svoju požrtvovanost i posvećenost, jer sa ovakvim pacijentima, sa ovakvim dijagnozama, citostaticima, ni malo nije lako raditi, a oni rade, i te kako herojski svoj posao, časno i dostojanstveno! Ne rade oni samo posao za koji su plaćeni, rade mnogo više od toga,
Zahvaljujem i nemedicinskom osoblju KCV, spremačicama, servirkama, majstorima, pomoćnim radnicima, radnicima obezbeđena, koji takođe uspevaju da nam izmame osmehe i ulepšaju dan! S poštovanjem.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
