Hrkalović osuđena na godinu i četiri meseca zatvora

Autorke: Bojana Jovanović, Sofija Parojčić, Tamara Todorović, Izvor: KRIK

U neobičnoj atmosferi, polupraznoj sudnici Specijalnog suda u Beogradu, sudija Slađana Marković saopštila je odluku tročlanog sudskog veća. Izricanju presude nisu prisustvovali advokati jer su od ponedeljka u štrajku, kao ni Hrkalović koja po zakonu nije u obavezi da dođe na izricanje presude. U sud su došli optuženi policajci Milenković i Šušnjić.

Sudije su, utvrdile da je Hrkalović uticala na svoje kolege da koče istrage – na Milenkovića da ne dostavi na vreme izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka tužiocu koji je vodio istragu u slučaju „ubistvo na šinama“ i da obriše deo prisluškivanog telefonskog razgovora advokata Dragoslava Ognjanovića u kome je govorio o Hrkalović i njenim vezama sa kriminalcima, a na Šušnjića da fiktivno prati kriminalca Darka Eleza i tako ga sačuva od istrage drugih odeljenja.

Kako je objasnila sudija Marković, sudije nisu prihvatile odbranu Hrkalović da joj je ministar Nebojša Stefanović naređivao da oteže sa dostavljanjem izveštaja o veštačenju Belivukovog telefona, smatrajući je kontradiktornom. Sudije smatraju da Hrkalović, čak i u slučaju da je bilo tako kako je navela, nije bila u obavezi da prihvati naredbe koje nisu po zakonu.

Milenković je oslobođen svih optužbi. Sudija je rekla da optužbe da je sprečavao dostavljanje izveštaja o veštačenju Belivukovog telefona ne stoje jer postoje dokazi da je izveštaj poslat, ali da je nakon toga zadržan u drugom odeljenju. Kada je reč o snimljenom razgovoru advokata, sud je utvrdio da postoji i ceo audio-snimak tog razgovora, pa je Milenković oslobođen optužbi za njegovo skraćivanje.

Kako je objasnila sudija Marković, sudije su na osnovu svedočenja policajaca na suđenju utvrdile da je Hrkalović uticala na Šušnjića da fiktivno prate kriminalca Darka Eleza i dokazano je da je Šušnjić to i uradio. Zbog toga je osuđen na godinu dana zatvora.

Pri izricanju presude, kako je rekla sudija Marković, sud je potpuno zanemario širi kontekst o ovim događajima, kao i tabloidne tekstove, pogotovu u slučaju Hrkalović, već se bavio samo onime što je u predmetu.

Presuda je prvostepena i na nju osuđeni i njihovi advokati, kao i tužilac imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.

Hrkalović će u presudu od 16 meseci zatvora biti uračunato vreme koje je provela u pritvoru.

Ona je uhapšena u oktobru 2021. godine, a dva meseca kasnije i optužena.

U optužnici se gotovo nije našlo ništa od onoga za šta su je mesecima unazad optuživali tabloidi bliski vlastima – koji su je optuživali da je štitila članove grupe Veljka Belivuka, ali i da stoji iza ubistava u Srbiji.

Pred početak suđenja Hrkalović je promenila dotadašnje advokate i angažovala Vladimira Đukanovića, funkcionera i istaknutog člana Srpske napredne stranke. Bio je to znak da stvari za nju kreću nabolje.

Po izlasku iz pritvora postala je česta gošća u režimskim tabloidima koji su je ranije napadali i prisustvovala je mitinzima vladajuće partije. U intervjuima je neretko isticala da je verna predsedniku države Aleksandru Vučiću, koga je nazvala „suncem”.

Za šta je Dijana Hrkalović optužena?

Tužilaštvo za organizovani kriminal tvrdi da je Hrkalović uticala na svoje kolege i tako opstruisala istrage. U optužnici se navode tri slučaja u kojima se to navodno desilo.

Hrkalović je, tvrdi tužilaštvo u optužnici, zajedno sa kolegom načelnikom Uprave kriminalističke policije Dejanom Milenkovićem sabotirala tužioca kada je vodio istragu protiv Belivuka u vezi sa „ubistvom na šinama” u centru Beograda 2017. godine. Ona je navodno naložila Milenkoviću da ne dostavlja izveštaj o veštačenju Belivukovog telefona tužiocu sve dok to ona ne odobri. Uprkos urgencijama koje su stizale iz tužilaštva, Milenković izveštaj nije dostavio duže od godinu dana. Na taj način njih dvoje su, piše u optužnici, uticali na ishod postupka – u kome je Belivuk oslobođen za učešće u ovom ubistvu.

Osim toga, optužena je i da je Milenkoviću naredila da se obriše deo prisluškivanog razgovora advokata Dragoslava Ognjanovića i kriminalca Dragoslava Miloradovića. Ovaj razgovor policija je snimila 2018. godine u okviru operativne obrade „Mangusta“, a osim kriminalca policija se interesovala i za poznatog beogradskog advokata koga je posmatrala kao deo kriminalne grupe Filipa Koraća. Njih dvojica pričali su o navodnim vezama Hrkalović sa kriminalcima, ali i o privatnom životu. Ognjanović je rekao da se Hrkalović viđa sa kriminalcem Darkom Elezom, ali i da je uticala da se iz slučaja „ubistvo na šinama“ uklone dokazi.

Milenković je izbrisao gotovo 40 minuta snimaka, tvrdi tužilaštvo, i tako pomogao Hrkalović da sačuva lični i profesionalni integritet, ali i izbegne krivični postupak.

Jedanaest dana nakon ovog razgovora Miloradović je ubijen, a dva meseca kasnije i Ognjanović. Nijedno ubistvo do danas nije rešeno.

Treći slučaj za koji je Hrkalović optužena ticao se navodne zaštite kriminalca Eleza – Hrkalović je, tvrdi tužilaštvo, načelniku policijske uprave Novi Sad Miloradu Šušnjiću naredila da Eleza lažno stavi „na mere“, sa namerom da spreči druga policijska odeljenja da ga istražuju. Elez je osuđen u Bosni na 20 godina zatvora, ali je potom napravljen dogovor po kome kaznu služi u Srbiji.

Najveći deo optužbi zasnivao se na svedočenjima njenih podređenih koji su tvrdili da im je izdavala nezakonita naređenja.

Milenković je, osim da je pomagao Hrkalović da utiče na istrage, optužen i da je naredio da se izbriše prisluškivani razgovor sada pokojnog oca bivšeg ministra Nebojše Stefanovića i direktora „Srbijašuma“ i uticajnog člana Socijalističkoj partiji Srbije (SPS)  Igora Braunovića. Tužilac tvrdi da zbog toga nikada nije završena istraga koja se protiv Braunovića vodila zbog sumnje na korupciju.

Suđenje

Dva dana pred početak suđenja u aprilu 2022. godine Hrkalović je promenila advokate i angažovala Vladimira Đukanovića, funkcionera i istaknutog člana Srpske napredne stranke. Bio je to znak da stvari za nju kreću nabolje.

Hrkalović je na sudu negirala krivicu i istakla da je sve radila po naređenju ministra policije Nebojše Stefanovića. Rekla je i da ne poznaje ni Belivuka ni Eleza.

Prst u Stefanovića uprli su i drugi optuženi. Milenković, koji je u istrazi tvrdio da mu je Hrkalović naređivala da nezakonito postupa, na sudu je promenio iskaz i tvrdio da je ona samo prenosila Stefanovićeva naređenja. I Šušnjić je odgovornost prebacio na Stefanovića i rekao da Hrkalović kao državna sekretarka nije mogla da mu izdaje naređenja, već su to mogli samo direktor i ministar policije.

Tokom postupka predstavljeni su i ključni dokazi tužilaštva i saslušani svedoci.

Jedan od dokaza bio je izveštaj o veštačenju Belivukovog telefona.

Ovaj izveštaj već je bio poznat u javnosti pošto je ranije njegove detalje objavio NIN. Izveštaj je otkrio da se Belivuk dopisivao sa pripadnikom Žandarmerije Nenadom Vučkovićem Vučkom, inače ključnom vezom između države i ove kriminalne grupe, sa kojim je Hrkalović bila u emotivnoj vezi. Iz poruka se vidi da je Vučković Belivuku prenosio zahteve bivše državne sekretarke.

„Strpi se, molim te. Evo i Dijana te moli”, napisao je, između ostalog, Vučković Belivuku, a on mu odgovorio: „Nema šta ko mene da moli brate – šta god treba.”

Policija u izveštaju navodi da se iza nadimaka „D“ i „Dijana“ koje žandarm i kriminalac koriste u prepisci krije upravo Dijana Hrkalović, ali je ona to na suđenju negirala.

Tokom postupka preslušan je i snimak prisluškivanog razgovora Ognjanovića i Miloradovića, a Hrkalović ga je ocenila kao „trač rubriku“ ljudi koji je ne poznaju. Pušten je, takođe, i snimak razgovora Branka Stefanovića i Braunovića.

U završnoj reči početkom decembra 2024. tužilac Milenko Mandić je, kako je objavio N1, naveo da su tokom suđenja u potpunosti dokazani navodi optužnice. Za Hrkalović je tražio kaznu od pet godina zatvora, a za Milenkovića i Šušnjića, godinu, odnosno dve godine zatvora.

„Otežavajuće okolnosti za sve troje optuženih jesu to što su svi bili policijski službenici, to što su zloupotrebili službene položaje, zatim brojnost nezakonitih radnji i njihov kontinuitet, kao i to što su policijski službenici Dejan Milenković i Milorad Šušnjić bespogovorno postupali po nalozima Dijane Hrkalović, ali i ozbiljnost posledica njihovih radnji“, rekao je tužilac, piše N1.

Advokat Đukanović tražio je oslobađajuću presudu za Hrkalović rekavši da nema dokaza koji potvrđuju optužbe i da je reč o „medijski isforsiranom predmetu“, objavio je N1. Oslobađajuće presude su za svoje branjenike zatražili i advokati Milenkovića i Šušnjića.

Period u MUP-u i veze policije sa kriminalom

Hrkalović je bila jedna od najmoćnijih osoba u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) i jedna od najbližih saradnica nekadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.

U MUP-u je bila od 2014. godine do 2019. godine, a njeno rukovođenje obeležila je kriminalizacija policije, mafijaška ubistva i jačanje kavačkog klana i Belivukove grupe kao njegove ispostave u Srbiji.

Ova grupa, kako su ranije otkrili novinari, radila je pod okriljem države i bila zaštićena.

Ključni kontakt ove grupe u policiji bio je žandarm Nenad Vučković Vučko koji je kriminalcima godinama naređivao i podučavao ih kako da se odnose prema pripadnicima drugih kriminalnih grupa, kako je ranije otkrio KRIK. U porukama koje je razmenjivao sa Belivukom, a koje je objavio NIN, Vučković je u više navrata spominjao Hrkalović i ovom kriminalcu prenosio njene zahteve, utvrdila je policija.

KRIK je otkrio i da je Hrkalović koristila „skaj“ telefon za bezbednu komunikaciju koje su koristili kriminalci širom sveta. Na njemu se krila iza nekoliko nadimaka – Arona, Vila, Villa, Nike i Rina, vidi se na listi korisnika ovog programa koju je sastavilo Tužilaštvo za organizovani kriminal.

U dokumentu ovog tužilaštva koji je nastao tokom istrage kriminalne grupe „vračarski klan“ navodi se da je Hrkalović među 77 osoba za koje se sumnja da su bili deo kriminalne grupe koja je izvršila četiri ubistva.

Ona nikada nije optužena za zločine opisane u dokumentu niti za saradnju sa kriminalcima.

Zbog objavljivanja tekstova o njoj, Hrkalović je tužila novinare KRIK-a.

Tekst je prenet sa portala KRIK.