Lekoviti koncerti Darka Rundeka u Pozorištu mladih (FOTO i VIDEO)

Autorka: Snežana Miletić, Izvor: Mojnovisad

Oba je počeo moćnim performansom koji je sve prisutne ostavio bez reči. Bio je posvećen ljudima koji su smrtno stradali u velikoj nesreći koja se dogodila na Železničkoj stanici 1. novembra.

Prva pesma koju je izveo bila je “Ruke”, simbolički veoma važna reč ovih dana, naročito u kontekstu 1. decembra, dana u kojem je održan drugi koncert, kada su Novosađani hodali ulicama svoga grada u znak sećanja na žrtve velike prvonovembarske tragedije.

“Pa pusti da ti sviram, duša gine od tišne, i ne boj se buke, to što svira to su ruke…”, njihalo je publiku u očinski zaštitničkom zagrljaju obe večeri…

Brižno ređajući pesme, u izrazito raskošnim aranžmanima, sa vrsnim muzičarima koji su mu pomagali da se rasteraju “Zli dusi” i da duša zapleše u ritmu tanga “Apokalipsa”, ali ne pre nego što se rešimo fašista uz ritmove regrutujuće “Aj, Karmela”, Rundek je za prisutne priredio oštroumnu seansu muzikoterapije, takvu da se komotno može reći da Novi Sad dugo nije doživeo ovakav koncert.

U nešto više od dva sata koncerta, podsetio nas je zašto nam je bio toliko važan tokom odrastanja, zašto su njegovi “Šejn”, “Sejmeni”, “Uzalud pitaš” i mnoge druge, načinile važne tetovaže na našoj duši. Podsetio nas je i na to da nam je važan i danas, jer u njemu i dalje ključa ono najvažnije u čoveku – jesam, ono koje je nastalo od “biti”, a ne od “jesti”. I to je upravo ona razlika, koja  – kad zatreba – ume glasno da progovori “No pasaran!”

Tekst je prenet sa portala Mojnovisad.