Kako se kalio KRIK

Autor: Uglješa Bokić, Izvor: Dosije o medijima

Iako u Srbiji postoji nekoliko istraživačkih portala i redakcija koje profesionalno i odgovorno rade svoj posao, zbog čega trpe ogromne pritiske, kako od strane onih koji su akteri njihovih priča, tako i od predstavnika vlasti, za KRIK – Mrežu za istraživanje kriminala i korupcije se može reći na drže prvo mesto na „neslavnoj listi“ kada su pretnje i pritisci na medije u pitanju.

Krik je sa radom u Srbiji počeo 2015. godine i od objavljivanja svoje prve priče pa do danas, novinari koji rade u Kriku se suočavaju sa velikim pritiscima, ali i ozbiljnim pretnjama po njihovu ličnu bezbednost.

Pritisci od prvog dana

Još na samom početku postojanja Krika, kada su opremali svoje prostorije, pokušano je ozvučavanje istih, kada su došli majstori da im ugrade internet. Iako im je provajder rekao da neko iz redakcije treba da dođe po opremu, redakciju je neko nazvao telefonom i rekao da će doći ljudi da im to instaliraju.

Pošto je novinarima Krika to bilo sumnjivo, pozvali su policiju kada su došli ljudi sa opremom. Na kraju su majstori odustali od montaže, a neko od policajaca je novinarima Krika reklo da ne brinu i da ti ljudi nisu kriminalci, ali i da oni ne mogu prema tim ljudima dalje da postupaju.

Već 2016. godine BIA je pratila i prisluškivala glavnog i odgovornog urednika Krika Stevana Dojčinovića.

On je saznao da ga je BIA pratila tako što je Informer objavio fotografije Dojčinovića za koje je sam glavni i odgovorni urednik Informera Dragan Vučićević rekao da su fotografije dobijene od BIA.

Vučićević je ovo izjavio na sudu, pošto je Dojčinović tužio ovaj tabloid.

Ti tekstovi u Informeru su osim fotografija, obilovali Dojčinovićevim privatnim telefonskim razgovorima.

Iako je tada, tek postavljeni zaštitnik građana Zoran Pašalić, naložio BIA da se izjasni o ovom slučaju u roku od 21 dana, BIA se nije izjasnila ni nakon osam godina.

No, ipak se izjasnio Aleksandar Vučić, koji je tada bio premijer i čiju je imovinu u to vreme Krik istraživao, rekavši da Dojčinović nije praćen kao novinar. Šta to tačno znači i kom je svojstvu urednik Krika praćen, tadašnji premijer i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti nikada nije objasnio.

Obijena kvaka kao poruka

Da se neće sve zaustaviti samo na medijskom blaćenju i diskreditaciji Krika od strane najviših funkcionera države uverile su se novinarke ovog istraživačkog medija Dragana Pećo i Milica Vojinović.

Najpre je 2017. godine obijen stan Dragani Pećo. Premetačina se dogodila u julu 2017. godine dok je ona bila van grada, a provalu je prijavio njen verenik koji je zatekao ispreturan stan. Sve je bilo razbacano, posebno novinarkine lične stvari, ali mobilni telefon i laptop nisu ukradeni.

Milici Vojinović je stan obijen 2019. godine. Modus operandi skoro pa identičan. Ispreturan stan, ali je za razliku od provale stana Dragane Pećo, iz Miličinog stana ukradeno 500 evra. Međutim, taj novac je ukraden iz novčanika njenog oca, dok je ona svoj novčanik zatekla na krevetu. U njemu je bilo 400 evra koji nisu ukradeni. Ona je policiji izjavila da sumnja da provala ima veze sa poslom kojim se ona bavi.

Iako je tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović izjavio da će policija u najkraćem roku rešiti slučaj, pa je čak i pominjao da je policija na tragu „grupi koja operiše“ po Beogradu, ni jedan slučaj provale stanova novinarki Krika do danas nije rasvetljen.

Kada čačneš mrak

Da centri moći i država neće tolerisati bilo kakvo pisanje o sinu predsednika republike Danila Vučića i njegovoj povezanosti sa licima koja se dovode u vezu sa kriminalom na svojojkoži je osetila novinarka Krika Bojana Pavlović.

Ona je u junu 2020. godine, od jednog čitaoca, dobila dojavu da Danilo Vučić sedi u društvu navijača Partizana, u jednom lokalu u strogom centru Beograda.

Bojana je otišla do lokala kroz čiji izlog je uočila Danila Vučića u društvu navijača Partizana, od kojih je jedan bio Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi, koji je u policijskim dosijeima označen kao član „kavačkog klana“. Oni su zajedno gledali „večiti derbi“.

Novinarka je kroz izlog fotografisala Danila Vučića i društvo. Kada se udaljila od lokala nju je na ulici presrelo nekoliko muškaraca među kojima su se neki predstavili kao službena lica. Međutim, u grupi je bilo i onih koji nisu bili službena lica. Njoj je naređeno da obriše fotografije, kako oni ne bi imali problema zbog toga. Iako se Bojana Pavlović predstavila kao novinarka i pokazala svoju novinarsku legitimaciju, jedan muškarac joj je oduzeo telefon i rečeno joj je da će morati da sačeka policijsku patrolu.

U međuvremenu se pojavio i sam Aca Rošavi koji je muškarcu koji joj je oduzeo telefon rekao da joj ga vrati. Zatim su se svi razišli, a patrola se nije ni pojavila. Zahvaljujući visprenosti novinarke, koja je fotografije prosledila svojim kolegama iz redakcije pre nego što ju je grupa muškaraca preslela, javnost je ipak imala priliku da vidi predsednikovog sina u društvu Ace Rošavog.

Novinarka i redakcija Krik su nakon ovog događaja podneli krivičnu prijavuprotiv sedmorice nepoznatih muškaraca koji su je opkolili. Tužilaštvo je utvrdilo da novinarku nisu zaustavili policajci, ali je ipak odbilo krivičnu prijavu uz obrazloženje da novinarki nije bila ugrožena lična bezbednost. Iz tužilaštva je još navedeno da ne postoje video-zapisi događaja iako su se novinari Krika, odlaskom na mesto gde se incident dogodio, uverili da to mesto pokriva nekoliko kamera.

Ovo su samo najkrupniji incidenti i bezbednosne pretnje kojima su do sada bili izloženi novinari Krika. Pored njih Krik je u manjoj ili većoj meri konstantno izložen medijskom linču režimskih medija, diskreditaciji i klevetama koji dolaze od samog predsednika Vučića, ministara, poslanika vlasti i najmoćnijih ljudi u državi.

Svaki od nabrojanih slučajeva Krik je uredno prijavio, ali nijedan nije dobio sudski epilog. Najdalje se stizalo sa pokretanjem jalovih istraga koje su završavane odbačajima krivičnih prijava, ili još uvek skupljaju prašinu po policijskim i tužilačkim fijokama.

#Brussels European journalists stand with @KRIKrs #Support for our colleagues in Serbia facing #SLAPP lawsuits that stifle press freedom and investigative journalism. Solidarity with KRIK in the fight for truth and accountability! #SupportKRIK #MediaFreedom pic.twitter.com/PID3k0rTNa

— Maja Sever (@SeverMaja) November 21, 2024

Zatrpani SLAPP tužbama

Dok Krik sa jedne strane trpi pritiske državnog aparata i bezbednosnih struktura, sa druge strane ih „glavni junaci“ njihovih priča pritiskaju takozvanim SLAPP tužbama.

Nenad Popović, kum predsednika Vučića Nikola Petrović, vlasnik plantaže marihuane „Jovanjica“ Predrag Koluvija… samo su neki od brojnih moćnih i bogatih ljudi koji su podnosili tužbe protiv Krika. I pored njihove moći i uticaja Krik je u većini slučajeva uspevao da se odbrani na sudu.

Međutim, čini se da je najdalje otišla ni manje ni više nego sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević.

Ona i njen suprug su tužili Krik sa zahtevom da se Stevanu Dojčinoviću i Bojani Pavlović izreknu kazne zatvora od deset meseci, da im se na dve godine zabrani bavljenje novinarskim poslom, kao i da im Krik isplati 760.000 dinara materijalne odštete.

Ovo je prvi put da se privatnom tužbom za novinare traži zatvorska kazna i zabrana bavljenja novinarskim poslom.

Sudija Dušanka Đorđević je tužila Krik jer se našla u njihovoj bazi podataka o imovinskom stanju sudija u Srbiji. Kao razlog tužbe, sudija je navela da joj je ugrožena bezbednost jer se našla u Krikovoj bazi podataka pod nazivom „Prosudi ko sudi“ koju je ovaj portal pokrenuo 2020. godine.

U toj bazi, svaki građanin može ulaskom na profil sudije Đorđević da vidi podatke o njenom napredovanju. Opisani su ključni predmeti u kojima je sudila, kao i informacije o broju nekretnina koje sa suprugom poseduje – pet stanova, dve garaže, poslovni prostor u Beogradu, kao i zemljište nadomak Bajine Bašte. KRIK ni za jednu od ovih nekretnina nije naveo adresu,pa ostaje nejasno kako je Krik ugrozio bezbednost sudije.

Tekst je prenet sa portala NUNS.