Transparentnost zdravstvenog sistema, nacionalno jedinstvo i podrška crkve ključni za povećanje broja donora u Srbiji

Izvor: Hemofarm fondacija

Nacionalna koordinatorka za transplantaciju organa KC Vojvodine, dr Aleksandra Plećaš Đurić navela je primer od prošle nedelje kada za tri uzastopne moždane smrti u tri dana nije bilo saglasnosti porodica za darivanje organa. To se desilo, kaže ona, u nedelji kada smo nastavili kampanju za darivanje organa Najvažniji poziv u životu, i dodaje da, kada postoji saglasnost porodice za darivanje organa, onda porodica veruje da bi to želeo i preminuli član i tako pronalazi utehu za sebe. “Sami veruju da time čine humano i dobro delo uprkos teškom trenutku u kojem se takvo pitanje pred njih postavlja. Kada odbijaju, često kažu da nikada o tome nisu ni razgovarali”, kaže dr Plećaš Đurić.

Osim jasno definisanih medicinskih procedura, postoji pravilnik koji definiše utvrđivanje moždane smrti, rekla je dr Plećaš Đurić i objasnila da treba razlikovati komu i moždanu smrt. Moždana smrt se utvrđuje i potvrđuje, to je smrt organizma, rekla je dr Plećaš Đurić i istakla da samo dobro lečen pacijent i u takvoj proceduri može biti donor. Neosnovan je strah, ponavlja dr Plećaš Đurić, da neko neće biti lečen kako treba da bi njegovi organi mogli da se transplantiraju.

Nikola Stanojević, učesnik kampanje “Najvažniji poziv u životu”, čija porodica je dala saglasnost da se organi člana porodice – bake doniraju kaže da su takvom odlukom spašena četiri života. On je rekao da je njegova baka bila zdrava, aktivna žena, koja je nastradala u saobraćajnoj nesreći 2015. godine, nakon čega je pala u komu a zatim je nastupila moždana smrt. „Nađete se u čudnoj situaciji da srce kuca, ali mozak umire“, rekao je on i istakao da je porodica pozvala KC Niš kako bi donirali organe, pa su oba bubrega, srce i jetra bake transplantirani. Stanojević je rekao da je njegova porodica dobila priliku da razgovara sa sveštenikom i njegovo iskustvo pokazuje da crkva nikada nije bila protiv. “Naše iskustvo je da je sveštenik imao pozitivniji stav, nego neki drugi ljudi iz naše okoline”, rekao je Nikola i dodao da je problem “na nivou svesti i toga šta će okolina da kaže”. To govorim i iz sopstvenog iskustva i osuđivanja od komšija i dela porodice, zaključuje Stanojević.

Jedan od partnera u kampanji “Najvažniji poziv u životu”, osnivač Fonda B92 Veran Matić rekao je da sa sobom uvek nosi donorsku karticu iako ona više ne važi, da je dobrovoljni davalac krvi i koštane srži. Pitao sam jednom predsednika ove zemlje, neću reći kojeg, zašto nema donorsku karticu, a onda je procurelo u medije da sam ga to pitao, pa je bilo priče da će, kao, neko nekoga da pregazi da bi uzeo “njegove organe”, ilustrovao je Matić i dodao da naša politička i društvena elita nije sazrela dovoljno da ovakve stvari, kao što je darivanje organa, stavlja u prvi plan. On je naveo primer španskog kralja koji je potpisao donorsku karticu i tako podržao program transplantacije u toj zemlji.

Matić je rekao i da u slučaju da nema donorsku karticu da bi napisao na papir da želi da se njegovi organi doniraju kako bi olakšao eventualnu dilemu porodici, lekarima, primaocima. Prema njegovim rečima, važna je transparentnost zdrastvenog sistema i eliminacije bilo kakve sumnje u proces transplantacije. Matić smatra da je važno da postoji jasan stav Sinoda SPC o transplantaciji organa, reagujući na saopštenje od utorka kojim je crkva, između ostalog, rekla da se “saglašava sa transplantacijom organa, ukoliko je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe, a donatorova porodica posmrtno dala svoju saglasnost”. To ne bi napravilo nekakav pomak odmah, kaže Matić, ali je neophodno, da to čine i zdravstveni radnici, a posebno su važne lične priče ljudi.

Hemofarm fondacija je, u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja Srbije, udruženjem pacijenata “Zajedno za novi život”, “Donorstvo je herojstvo”, “PAN transplant” i u saradnji sa Fondom B92, nastavila kampanju za povećanje broja donora i transplantacija “Najvažniji poziv u životu“ instalacijom 2.000 peščanih satova na Trgu republike poručujući da “vreme ističe” za oko 2.000 ljudi koji se nalaze na listama za transplantaciju. Nosioci kampanje su osobe koje su dale saglasnost da se organi preminulog člana porodice doniraju, pacijenti koji čekaju na transplantaciju organa ili su transplantirani i lekari koji građanima ukazuju na veličinu ovog problema i značaj zaveštanja organa, kako bi se broj donora povećao i spasili životi oko 2.000 ljudi, među kojima je i oko 40 dece, koji čekaju transplantaciju.