Opaka praksa
Autor: Rodoljub Šabić, Izvor: Peščanik
Krajem 2021. godine redakcija KRIK-a je povodom mnoštva tužbi podnetih protiv nje objavila tekst u kome su nabrojane tužbe i podnosioci i izneto mišljenje da se radi o tzv. SLAPP tužbama.
U tekstu su pored ostalih podnosilaca tužbi, mahom predstavnika „elite“, navedeni i komandant policijske Jedinice za zaštitu svedoka i dvojica njegovih saradnika i njihova tužba povodom KRIK-ovog teksta o problemima unutar njihove policijske jedinice.
Inače, po toj tužbi policajci su postupak pravosnažno izgubili, sud je našao da se KRIK bavio temom od javnog interesa i da je poštovao sva pravila novinarske profesije. Uprkos tome, policajci su podneli novu tužbu protiv redakcije tvrdeći da im je povređena čast time što je navedeno „da su podneli SLAPP tužbu“ i time što su nazvani „ljudima režima“.
Prvo je izraz koji se koristi u globalnim relacijama. Opšte je poznato da se akronim (Strategic Lawsuit Against Public Participation) odnosi na tužbe koje se koriste kao instrument ućutkivanja i obeshrabrivanja kritičara (zlo)upotrebom pravnog sistema, tako da se tuženi izloži finansijskim i emocionalnim pritiscima i troškovima kako bi se ograničilo ili prekinulo njegovo javno istupanje. A drugo, čak i ako nije tačno i uvredljivo je, ne piše nigde u tekstu!
Ipak prvostepeni sud je neobično brzo osudio KRIK. Po žalbi KRIK-a presudu je ukinulo veće Apelacionog suda, ali predmet je vraćen istom sudiji koji je ponovo doneo istu presudu. KRIK se žalio i na nju, ali je po žalbi odlučivalo drugo, novo veće koje je potvrdilo osuđujuću presudu. Sud je našao da su novinari KRIK-a povredili čast i ugled tužilaca jer su ih, kako se tvrdi u presudi, okarakterisali kao ljude bliske režimu – iako se to u tekstu nigde ne navodi! U obrazloženju presude sud je naveo da je za policajce objavljeno da „po nalogu režima podnose tužbe kojima je cilj gušenje medijskih sloboda“ iako to nigde nije napisano!
Ali presuda je postala pravosnažna i KRIK će morati da policajcima isplati novčanu naknadu i sudske troškove.
Pre nekoliko meseci Parlament EU usvojio je anti-SLAPP direktivu, koja će zajedno sa anti-SLAPP preporukama Evropske komisije iz 2022. omogućiti sudijama u Evropskoj uniji da brzo odbacuju SLAPP tužbe i dosude odštetu tuženim i tako štite medije, novinare i aktiviste civilnog društva od tužbi čiji je cilj njihovo ućutkivanje. Predviđa se i uspostavljanje fondova za finansijsku pomoć koji bi žrtvama SLAPP omogućili besplatnu pravnu podršku i pokrivanje sudskih troškova, olakšavajući im odbranu protiv neosnovanih tužbi. Evropski parlament i brojne nevladine organizacije u EU i od ranije sprovode kampanje koje uključuju edukaciju i javnosti i pravosudnih organa i zagovaranje zakonskih promena u svrhu suzbijanja SLAPP tužbi.
U Srbiji pravosuđe i vlast generalno ignoriše te evropske tendencije i ne preduzima nikakve korake u vezi sa borbom protiv SLAPP tužbi. Zapravo, može se reći da na fenomen, koji istovremeno ugrožava ostvarivanje slobode izražavanja i slobode medija i svrhu sudske zaštite prava, gledaju blagonaklono.
Valjda najdrastičniji u prilog tome govori presuda kojom je sud utvrdio da je KRIK povredio čast i ugled ministra Gašića i naneo mu duševne patnje i bol time što je citirao sadržinu u sudu preslušanog snimka prisluškivanog razgovora članova kriminalne grupe, u kom se čuje da optuženi kao šef kriminalne grupe ne mora da brine za svoju bezbednost jer je ministar „kod njega na kazanu“! Svojevremeno sam ovde na Peščaniku pisao da će ta presuda, ako ne bude ukinuta, značiti da je u interesu vladajuće „elite“ proces pretvaranja našeg pravosuđa u mehanizam za zastrašivanje nepoćudnih i neposlušnih uveden u terminalnu fazu. Ta prvostepena presuda na sreću jeste ukinuta, ali je veliko pitanje ima li mesta za optimizam u vezi sa definitivnim ishodom tog spora.
Utoliko pre jer naše pravosuđe očito pravi nove korake na pogrešnom putu. KRIK je sada osuđen zbog nečega što nije objavio, zbog rečenica kojih nema u njegovom tekstu, zbog reči koje su bukvalno izmišljene. To najavljuje da svaki od istraživačkih i kritičkih medija može očekivati da bude osuđen, nezavisno od toga šta je zaista objavio; to najavljuje praksu u kojoj se sudije neće rukovoditi činjenicama, već će tekst tumačiti po slobodnom nahođenju pa će, ako zatreba radi „zaštite časti i ugleda“ pripadnika „elite“, sami kreirati i u tekst dodavati to što je potrebno. Najavljuje praksu, bez ikakve sumnje – opaku.
Tekst je prenet sa portala Peščanik.
