Dimitrije Boarov – Usred zime pad svetskih cena goriva?

Autor: Dimitrije Boarov

Krajem prošle sedmice u Srbiji je ponovo podignuta cena dizela i benzina za jedan dinar po litru, na osnovu produžene Vladine uredbe o ograničenju cena goriva. Zanimljivo, baš tog dana na svetskim berzama je, posle dve sedmice blagog rasta, cena sirove nafte ponovo je počela da se spušta ispod oko 80 dolara za barel. Tako se kod nas „kontracilklično“ praćenje svetske cene nafte nastavlja – a posmatrači su primetili da su dizel i benzin u Srbiji postali najskuplji u regionu i da njihove „domaće cene“ nadmašuju samo cene u najbogatijim državama u Evropi.

Na tu priču je, kako čujem, od zvaničnika reagovao samo predsednik države Aleksandar Vučić, koji je ustvrdio da je domaće poskupljenje izazvano napadima Huta u Crvenom moru na tankere koji prevoze sirovu naftu kroz Suecki kanal. Ta izjava nije potkrepljena nekim potonućem ili oštećenjem nekog tankera, na primer iračkog, kraj obala Jemena, jer Huti zasad dronovima i torpedima napadaju pretežno ratne brodove SAD, Velike Britanije i još nekih drugih zainteresovanih zemalja (koji tamo patroliraju), kao i trgovačke brodove koji snabdevaju Izrael. Vučić se, dajući spomenutu izjavu, verovatno oslonio na vesti nekih zapadnih novinskih agencija da je poslednje blago poskupljenje nafte na berzama izazvano pretnjama Huta i odlukom nekoliko brodarskih kompanija da svoje brodove preusmere na mnogo duže rute oko rta Dobre nade.

Ova zima je omanula, pa su se nade, na primer, Vučića i Orbana da će, s jedne strane, obezbediti svoje državljane gasom i grejanjem, a sa druge možda i povoljno preprodavati stokirani gas u Mađarskoj – izgleda izjalovile

Ne samo da cena nafte sada osciluje između 80 i 70 dolara za barel, usred zime, kad za to vreme nije, nego je još drastičniji pad cene prirodnog gasa u Evropi. Tako je na berzi u Holandiji (kako prenosi Danas) cena gasa pala na samo 25 evra po megavat satu, što je cena ravna onoj niskoj ceni od pre napada Rusije na Ukrajinu (od maja 2021), uprkos 13 krugova sankcija EU prema Rusiji i kontrasankcija Rusije prema „neprijateljskim zemljama“. Moglo bi se čak reći da, osim zemalja koje su dobile „izuzeće“ od evropske zabrane uvoza gasa iz Rusije i Srbije, gotovo niko više i ne kupuje ruski gas u Evropi (a ranije je iz Rusije uvoženo i oko 160 milijardi kubika godišnje) pa se ipak ove godine na starom kontinentu praktično niko nije smrzavao (osim najteže sirotinje). Svi oni političari, pa i naši srpski, koji su još prošle, a naročito pretprošle godine (na početku rata u Ukrajini) hitali da svoje nešto bolje odnose sa Putinom obrazlože zavisnošću od njegovog prirodnog gasa, a koji su se hvalili povoljnim srednjoročnim ugovorima o uvozu tog gasa, plašili su nas zimskim hladnoćama i tvrdnjom da će zima 2024. biti gora od one 2023. godine. Međutim, rekli bi cinici, ova zima je omanula, pa su se nade, na primer, Vučića i Orbana, da će, s jedne strane, obezbediti svoje državljane gasom i grejanjem, a, sa druge strane, možda i povoljno preprodavati stokirani gas u Mađarskoj, manje brižnim liderima na zapadu Evrope – izgleda izjalovile. Kad bi smo znali tačno koliko je Srbiju koštalo iznajmljivanje skladišta gasa u Mađarskoj, da bi se tamo stokiralo što više ruskog gasa koji je stizao Balkanskim tokom, onda bi mogli izračunati razmere pozitivnog ili negativnog ceha ove Vučićeve odluke. Jer ako je danas gas na berzi 24 evra po megavat-satu, podsetimo se da je ta cena avgusta prošle godine iznosila 340 evra po megavat satu. 

Istine radi, podsećamo da se na berzi promeću relativno male količine gasa i da se gas najvećim delom promeće dugoročnim ugovorima. To je problem i izostanka dugo najavljivane izgradnje megagasovoda Snaga Sibira 2, između Rusije i Kine – pošto je problem što Kinezi nude veoma nisku cenu gasa koji bi proticao kroz novi krak budućeg gasovoda, kao da prate prilike u Evropi. Tako da se večito najavljivano „preusmeravanje“ ruskog gasa od Evrope ka Kini, Rusima, zasad, uopšte ne isplati.

Uzgred budi rečeno naši „eksperti“ za gas, koji često svoje izjave „harmonizuju“ sa ruskim Gaspromom, kažu da će gas i nafta poskupeti na jesen (i to podupiru sličnim prognozama Blumberga). Hvala bogu da će gorivo nešto poskupeti uoči sledeće grejne sezone, ali koliko, to malo ko zna osim onog koji sedi na nebu. A ni za njega nije sigurno.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin..