Mladim kolegama: Nijedna vest nije vredna vaše glave niti povrede
Kolege, mladi radnici medijskih kompanija: S obzirom na sve što se dešava, da vas podsetim na par stvari:
Ni jedna vest nije vredna vaše glave, niti povrede.
Činjenica da ste povređeni je samo to: postali ste ilustracija šire priče, koja pak vredi tačno onoliko vremena koliko je publici potrebno da je čuje/vidi/pročita i ode da kuva boraniju za ručak.
Povređeni niste od koristi ni sebi ni firmi.
Ako firma nema para da vas opremi onda to morate sami, jer o vama se radi.
Građevinski/rudarski šlemovi su odlični. Nikakva para, a investicija su u sopstvenu glavu, koja je, složićete se, skuplja od šlema. Jednako valja i biciklistički šlem. Gas maska je idealna, svaka druga pomaže donekle. Bolje ju je imati nego nemati. Obične HTZ naočare su takođe korisne iz očiglednih razloga. Ove delove opreme metnite u ranac dok vam ne zatrebaju. Ranac, makar i prazan štiti grbinu od pendreka i cigala.
Ne nosite sintetičku odeću, ako krenu Molotovljevi kokteli, već višeslojnu pamučnu (teže se pali, a lakše gasi), nosite bocu vode za ispiranje lica.
Opremu nosite pravilno ili je nemojte nositi uopšte jer od nje u tom slučaju nema nikakve koristi.
Obeležite se jasno. Policija će barem 5 dodatnih sekundi oklevati pre no što primeni silu protiv jasno obeleženog novinara (vidljiv je – šefovima verovatno ne treba skandal, a individualnom policajcu -10% od plate po kazni) što je dovoljno da se pobegne van dometa pendreka.
To međutim u neprijateljski nastrojenoj masi odmaže, tako da – igrajte na osećaj…
Ako policija namenski napada novinare – prsluk se skine i baci. Ionako košta koliko paklica boljih cigareta.
Ako vas napadaju demonstranti/provokatori priđite bliže policiji, probajte da prođete kroz kordon, tražite zaštitu – obično pomognu, osim ako ne rade zajedno, u kom slučaju brzo izađite na obode mase.
Leti nikada ne dolazite na ovakve i slične događaje u šorcevima i japankama. To je već pola puta do urgentnog centra.
Žuti prsluk na kome markerom najdebljim slovima napišete PRESS je sasvim dovoljan. Legitimaciju nosite tako da je lako možete dohvatiti. Nemojte je nositi oko vrata jer se možete obesiti o uzicu.
Najavite se policiji na početku, pridjite, pokažite novinarsku legitimaciju. “Dobar dan, ja sam novinar/fotograf/snimatelj – gde da stanem da vam ne smetam?” Ako su ljubazni – poslušajte, lakše njima, lakše vama. Ako su neljubazni i ne sarađuju, napravite neku bezbednu distancu. Polako i bez svadjanja, oni su jači.
Koliko gledate u horizontalnoj ravni, gledajte i gore – odozgo padaju cigle, suzavci, itd..
Tekstopisci ne moraju da priđu kao fotografi ili snimatelji. Ako ste tekstopisac, nema potrebe da se nalazite između kordona i mase. Rečenica “Policija je upotrebila suzavac i pendreke da rastera masu” je ista i za Slaviju i Glavnu poštu i Karaburmu ali uz nju mora da stoji i zašto se to dešava – šta je šira slika.
Naučite šta je Hamer, a šta Landrover, a šta BOV, ko ih koristi, kad i zašto, simbole jedinica, naučite policijsku opremu; ako znate šta su izneli, znate šta će raditi.
Kordoni su uvek na nekoj udaljenosti i rade po naređenju, njihovo kretanje se može predvideti. Masa uglavnom ne.
Jednako naučite svojstva na primer suzavca – da li je CS ili pepper spray… kada se i zašto koristi konjica, šta je vod, a šta eskadron, da vodeni topovi često koriste vodu sa nekim iritirajućim agensom, a da mlaz može da ozbiljno povredi… zapamtite gde su policajci ili civili sa dve-tri-četiri motorole ili telefona (nekome verovatno komanduju) – gledajte šta rade (ako pozivaju starešine vodova nešto će se ubrzo desiti).
Naučite da razlikujete policiju u civilu ili agente provokatore (jasno se vide ako znate karakter mase), jednako i one koji su iz drugih razloga došli da naprave problem/preotmu protest. Odmaknite se jer možete da budete prva meta.
Ponesite rezervni telefon, neki najjeftiniji, glupo je ostati bez mogućnosti da javite urgentne stvari, kablove, baterije, blok, olovku. Imajte u telefonu broj firminog ili vašeg ličnog advokata, ako vas uapse, da ima ko da vas vadi iz mardelja.
Redakcija u svakom momentu mora da zna gde se ko tačno nalazi, šta radi i planira. Urednik mora da odredi jednu osobu (idealno iskusnu) koja neće izlaziti napolje i koja će se baviti samo tim. Ta osoba je jedina veza sa producentom programa. Mnogo babica – kilavo dete. Glavni i odgovorni urednik ima, kako mu ime kaže, glavnu reč, on je u ovakvim situacijama bog i tu demokratije nema.
Dođite na događaj sat ranije i obiđite celu oblast par blokova okolo, proverite gde je policija i kuda možete da se brzo udaljite. Ako ima kafana da gleda na mesto pretpostavljenog dogadjaja, dodjite i dva sata ranije, popijte kafu i šacujte ko prolazi i šta radi. Razne se zanimljive stvari tako mogu saznati.
Policija to verovatno sve zna mnogo pre vas ali je glupo da se nađete zarobljeni.
Vozilo mora da bude ispravno, puno goriva, s ispravnim i proverenim kompletom prve pomoći, rezervnim točkom i obaveznim alatom, parkirano tako da može da ode odmah. Vozač mora da bude u njemu ili pored njega. Vozač mora da ima telefonske brojeve ljudi iz ekipe i da zna ko šta radi i gde, kontakte osobe za vezu u redakciji i da zna gde su bolnice, policijske stanice, kasarne, vladine zgrade, mrtvačnice, itd.
Naučite osnove prve pomoći. Provežbajte osnovne stvari. Imajte kod sebe najmanji komplet prve pomoći – podvesku, prvi zavoj, trouglu maramu, flastere.
Za javljanja uživo – smirite se – što nije lako ako ste pod adrenalinom ali to je vaš posao.
Nema dreke. Smislite šta ćete da kažete u jednoj minuti. Mislite na jezik, štedljivo sa epitetima, opis napete situacije ne sme da bude opis III svetskog rata, bez panike.
Napravite “live” poziciju malo podalje od najgore gužve. Ako nemate asistenta – reporter gleda šta je snimatelju iza leđa i obratno. Ako ga imate – asistent to radi za sve u ekipi.
Ne trčite tokom javljanja: stanite, recite šta imate, pa se pomerite, vidite šta se dešava, pa se uključite ponovo. Uzgred, TV jeste slika događaja, a ne reportera u kadru.
Za kraj – ako ste novinar/forograf/snimatelj – onda ste samo to. Ako vam se demonstrira, uzmite slobodan dan, dodjite bez novinarskih obeležja i alata i izražavajte stav. Ako ste na skupu u svojstvu učesnika vi sa njega nećete izveštavati.
Članak je prenet sa portala Cenzolovka.