Cenzura solidarnosti

Autor: Kenan Malik, Prevela Milica Jovanović

Sajam knjiga u Frankfurtu otkazao je dodelu nagrade Adaniji Šibli, spisateljici i esejistkinji rođenoj u Palestini, zbog „rata koji je započeo Hamas“. Kulturnom centru u Berlinu uskraćene su finansije i biće zatvoren nakon što je ugostio događaj organizacije Jevrejski glas za pravedni mir na Bliskom istoku. Francuska zabranjuje sve propalestinske demonstracije.

Majkl Ajzen je otpušten sa mesta urednika biomedicinskog časopisa eLife jer je retvitovao objavu sa satiričnog sajta Onion pod naslovom „Stanovnici Gaze na samrti kritikovani što svoju poslednju reč nisu iskoristili da osude Hamas“. Dejvid Velasko, urednik vodećeg umetničkog časopisa Artforum, otpušten je zato što je potpisao otvoreno pismo u kojem se poziva na „oslobođenje Palestine… prestanak ubijanja i povređivanja svih civila [i] momentalni prekid vatre“. Univerzitet Kolumbija suspendovao je dve studentske organizacije, Studenti za pravdu u Palestini i Jevrejski glas za mir. Hotel Hilton otkazao je konferenciju u Hjustonu u organizaciji američke Kampanje za palestinska prava, nakon pritiska privredne komore ortodoksnih Jevreja.

U Britaniji, ministarka nauke Mišel Donelan zahteva javnu osudu dve akademkinje zbog njihovih stavova o Izraelu i sukobu u Gazi. Univerzitet u Liverpulu otkazao je predavanje britansko-izraelskog istoričara Avija Šlaima u kojem kritikuje izraelsku politiku. Platforme društvenih medija uklanjaju sadržaj ili suspenduju naloge palestinskih aktivista, novinara i medijskih sajtova. Instagram dodaje napomenu „palestinski teroristi se bore za svoju slobodu“ u biografije palestinskih korisnika. (Kasnije se izvinjava, pozivajući se na grešku u automatskom prevodu.)

Ovo su samo neki od slučajeva poslednja dva meseca u kojima su organizacije i pojedinci – uključujući mnoge Jevreje – otkazani, zabranjeni ili otpušteni zbog izražavanja solidarnosti sa Palestincima. Poslednjih godina se puno diskutovalo o „kulturi otkazivanja“, ali ovaj talas suzbijanja govora za koji se smatra da nedopustivo podržava Palestince, zapanjujuće je intenzivan. Pa ipak, oni koji su najviše dizali buru zbog kulture otkazivanja, poslednjih nedelja relativno su tihi, dok se mnogi na levici koji su pozdravljali cenzuru prezrenih ideja sada glasno protive ograničavanju slobode govora.

Pokušaji da se ograniči izraz solidarnosti sa Palestincima možda nigde nisu tako žestoki kao u Nemačkoj. „U Berlinu“, napisala je nedavno filozofkinja i američka Jevrejka Suzan Najman, „zbog reči ‘aparthejd’ otkazaće vas brže nego što bi vas u Njujorku otkazali zbog pogrdne reči za crnce“.

Direktorka Ajnštajnovog foruma u Potsdamu, Najman je 2019. objavila studiju Učiti od Nemaca, u kojoj je poredila pristup Nemačke i SAD suočavanju sa mračnim aspektima vlastite prošlosti, i hvalila Nemačku zbog načina na koji se suočila sa istorijom nacizma i Holokausta. Nemačka je, kako je verovala Najman, postavila „uzor za druge zemlje koje pokušavaju da se suoče sa svojim gresima i napišu iskreniju verziju svoje istorije“.

Četiri godine kasnije, Najman se predomislila. Nemačka je, tvrdi ona, usvojila suviše „formalan pristup istorijskom suočavanju“, dok se prema Jevrejima odnosi „kao da svi govore monolitnim glasom, zauvek fiksiranim na sopstveno ugnjetavanje“. Najman zaključuje: „Sad mi se čini da najviše što možemo da naučimo od Nemačke jeste upozorenje.“

S druge strane, inostrani dopisnik za Die Zeit Jerg Lau osporio je ideju da su odnos prema Izraelu i cenzura palestinskih glasova povezani sa pokušajem Nemačke da se iskupi za Holokaust, opisujući to kao „opasnu teoriju zavere“.

Pa ipak, stepen do kojeg su nemačke vlasti pokušale da potisnu palestinske glasove jeste vanredan i to je izazvalo proteste mnogih Jevreja, ne samo Suzan Najman. Još jedna nemačko-američka autorka Debora Feldman je primetila da se pravim Jevrejima smatraju samo oni Jevreji koji ne kritikuju Izrael. Budući da i sam odavno iznosim slične argumente o percepciji muslimanskih zajednica – da se liberalni, sekularni muslimani koji kritikuju islam često odbacuju kao „neautentični“ – to je perspektiva koju dobro razumem. I Najman i Feldman su potpisnice otvorenog pisma nemačkih Jevreja – pisaca, umetnika i akademika – u kojem se osuđuje „uznemirujuće suzbijanje građanskog života nakon meseca stravičnog nasilja u Izraelu i Palestini“.

U Americi su razlozi za gušenje propalestinskih glasova različiti, ali i tamo su mnogi bili zatečeni. „Razmere su me iznenadile, kao i intenzitet“, primećuje Dženeviv Lekijer, profesorka prava na Univerzitetu u Čikagu i vodeća ekspertkinja za slobodu govora i američko ustavno pravo. Ona dodaje da sve to „deluje kao novi makartizam… takvo suzbijanje javne reči odavno nismo videli“. Ljudi se otpuštaju i otkazuju ne zbog „promovisanja nasilja“, već zbog „pozivanja na prekid vatre“ i „kritike Izraela“. Značenje „govora mržnje“, tvrdi Lekijer, prošireno je tako „da uključi govor koji je po mom mišljenju potpuno legitiman, često govor za mir“. To je pokušaj da se ispočetka povuku moralne granice oko onoga što se smatra prihvatljivim, da bi se delegitimisale palestinske perspektive.

U tom kontekstu, Britanija je bila relativno liberalna, što je možda iznenađujuće. Noviji zakoni, kao što su Zakon o javnom redu i Zakon o policiji, kriminalu, kažnjavanju i sudovima, uveliko su proširili mogućnost vlasti da kriminalizuju proteste. Pa ipak, policija se sa demonstracijama zbog sukoba u Gazi pozabavila relativno blago, čak i kada je bila izložena velikom političkom pritisku.

Delovi levice pokazali su izopačeno rasuđivanje nakon napada 7. oktobra, gde su neki slavili Hamasovo divljaštvo kao „otpor“ i dovodili u pitanje verodostojnost tvrdnji o silovanju, prelazeći granicu između podrške palestinskim pravima i raspirivanja anti-jevrejske mržnje. Neophodno je osporiti takve argumente, suprotstaviti se antisemitizmu i odbaciti Hamas, koji predstavlja pretnju ne samo za Jevreje već i za Palestince.

Ne može se, međutim, suprotstaviti antisemitizmu niti odbaciti Hamas tako što se izrazi solidarnosti sa palestinskim narodom označavaju kao nelegitimni, ili tako što se sužava prostor za debatu o pravednoj budućnosti i za Izraelce i za Palestince. Takva cenzura ironično odražava argumente mnogih na levici poslednjih godina, koji su nastojali da delegitimišu pojedina gledišta širenjem granica govora mržnje i preoblikovanjem političke debate u moralnom smislu. I jedni i drugi su u zabludi.

Kao što varvarstvo Hamasovog napada ne opravdava brutalnost izraelskog napada na Gazu, tako ni nerazumnost delova levice nije opravdanje za suzbijanje političkog zagovaranja palestinskih prava. Cenzura ne može biti temelj pravde.

The Guardian, 03.12.2023.

Članak je prenet sa portal pescanik.net.