Roditelji devojčice Ane ubijene u Ribnikaru: Deca izlaze iz škole, čekamo, nje nema. Došla je kao anđeo sa misijom, da nam obogati život i morala je da ode

„Vi uvek mislite da je škola sigurno mesto“, rekla je majka ubijene devojčice Ninela Radičević.

Ona se priseća da joj je za pucnjavu prvo javila drugarica.

„Ona mi je rekla da sada prolazi pored škole i da će ostati ispred škole dok Ana ne izađe. Nije vam svejedno, zovem Ivana i kažem mu da ide do škole i da je bila neka pucnjava. Ja sam došla do škole, ali na drugi ulaz, Ivan je bio na velikom ulazu, nisam znala na kom ulazu se to desilo. Deca izlaze iz škole, ja čekam. Sve vreme govorite sebi sad će da izađe, možda je ostavila telefon u torbi, možda je nešto trčala. Tu se pojavljuje i Anina razredna. Sad iz ove perspektive kada razmišljam, mislim da su ljudi znali šta se desilo i niko mi nije rekao. Ja to razumem, to je teška stvar, da vam neko to kaže na ulici“, rekla je Ninela Radičević u „Labirintu“ na HRT-u.

Ona dodaje da je tog dana išla od bolnice do bolnice i da nije našla Anu.

„Naredna dva sata tražite dete od jedne do druge bolnice. Sve vreme nadajući se da je ona dobro i da će izaći. Sad shvatam da smo ispred škole ostali samo roditelji ubijene dece i Draganova porodica (čuvara škole)“, rekla je i dodala da su ih nakon toga zvali iz policije i rekli im da se jave u Policijsku stanicu Vračar.

„Ivan je otišao u policiju i onda su mu tamo rekli šta se desilo. Nakon toga me je zvao i javio mi i onda sam ja došla ispred policije. Vi ste jutros poslali decu u školu, dva sata ranije, dolazite kući posle toga, ulazite u kuću i nje nema, a jutros je bila tu“, ispričala je Radičević.

„Vi sve vreme lažete sebe i govorite – pa dobro Dragan je sa njima, on ih čuva“, kaže Ninela i dodaje da suprug i ona nisu gledali materijal od tužilaštva.

„Ali znam da je bilo porodica koje su imale potrebu da to vide. Mi nismo…  Šta bih dobila? S jedne strane vas muči to što nemate snage da pogledate kako je vaše dete otišlo, a sa druge strane ste dobili dodatnu patnju iz koje možda nikada ne bi mogli da se izvučete. Morate dalje. Morate da nađete snagu zbog svog deteta, zbog porodice i prijatelja, morate da pronađete snagu da idete dalje“, istakla je Ninela Radičević.

Ona je navela i da će njima ostati večno pitanje „zašto se to i kako desilo“.

„Kako je došlo do toga da dečak od 13 godina izvrši ovakvo masovno ubistvo. Ne samo to, nego i preciznost i hladnokrvnost sa kojom je to urađeno je da vam se zaledi krv. Sve se to desilo u dva minuta od trenutka kada je ušao u školu. Ne znam koju reč da upotrebim. Ovo je stvarno zastrašujuce. Pritom su to deca, i pola te dece ga nisu ni poznavali. Ono što je nama najvžanije je da se nikada nikom ne desi ovo isto i to je ono što treba da bude i podsetnik i poruka svega ovoga“, dodala je ona.

Anin otac Ivan Božović, istakao je da je Anu tog dana budio pred školu, kao i svako jutro.

„Budim je poljupcima, kada se probudi zagrlimo se i tako smo se budili svako jutro, kao i taj dan. Onda je bilo glavno šta će da obuče, kupila je neku suknju kada je bila u Solunu i to je obukla. Uzela je neki prsluk, poslednje je da smo se poljubili i ja sam žurio i ona je kasnila, izlazi na vrata i to mi je poslednja slika“, rekao je on i dodao:

„Poziv je bio u 8.33, pozvala me je i rekla mi da je dežurna, da je Bojana tu i da naručim Mek za odmor“.

Roditelji nastardale Ane se dalje prisećaju kobnog dana.

„Ni na pamet vam ne pada tako nešto. Mislili smo da se desilo nešto ispred škole, neki kriminalni obračun, ne znam, ali ni na pamet vam ne pada da je to“, rekao je Ivan Božović.

„Uteha u celoj ovoj situaciji je da znamo da smo joj pružali ljubav i mnogo mi znači što me je to jutro zvala, kada sam rekao da ću joj doneti pare za užinu“, ispričao je on.

„Nismo znali drugu decu koja su nastradala, osim Bojane, ali kada slušamo njihove roditelje, to je kao da su otišli mali anđeli. Ja sam siguran i to mi je opet neka uteha, da Ana nije imala vremena da shvati šta se dešava, da se to tako brzo desilo da nije imala vremena da shvati. Nakon tri nedelje, mi smo se prvi put sreli sa roditeljima ostale dece i shvatili smo da moramo da angažujemo nekoga da vidimo šta se dešava“, rekao je on.

„Nije da nije bilo odgovora društva, počeli su protesti, dakle bilo je reakcije ljudi. I ja tu pravim razliku, šta je društvo, a šta su ljudi“, kazao je Anin tata.

Ocenio je i da su ljudi izašli na proteste „Srbija protiv nasilja“ zbog šoka.

„Mislim da kada su ljudi izašli iz šoka, iz srca su imali potrebu da izađu na ulicu i mi smo išli u te šetnje, stvarno je bilo mnogo ljudi.
Mislim da mi nemamo društvo, da tu ništa ne funkcioniše, jer u ovakvom nekom trenutku kada su potrebni država i insituacije da funkcionišu, vi vidite da to ne funkcioniše“, zaključio je.

Podsetimo, stravični masakr u „Ribnikaru“ dogodio se 3. maja ove godine, kada je K. K. hicima iz očevog pištolja, ubio 10 osoba – devet učenika i domara škole.

Dečak se od zločina nalazi na Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu, s obzirom da ne podleže krivičnoj odgovornosti.

Članak je prenet sa portala nova.