Pet minuta sa Bojanom Klačarom

Izvor: Novi magazin

„Mislim da će odluka o beogradskim izborima biti doneta u poslednjem trenutku. I dalje smo daleko od izborne kampanje i dana glasanja da bismo iznosili ozbiljne i kredibilne prognoze. Možemo da gledamo trendove i ako govorimo o rezervoaru glasova, oni nisu dramatično promenjeni unutar tri velike grupe koje imamo od avgusta prošle godine“, kaže Klačar za Novi magazin.

Mislite na vlast, tzv. levu i tzv. desnu opoziciju?

Da, na vladajuću koaliciju, građansko-centristički blok i desno orijentisane političke stranke. Ako pogledamo rejtinge, maksimalne promene su nekih četiri odsto podrške gore ili dole, ali nema dramatičnih promena, pa u ovom trenutku možemo da kažemo da je vladajuća koalicija veliki favorit i da mogućnosti za promene na nacionalnom nivou nisu velike. 

Ali, naglašavam, postoji još šest, sedam meseci do izbora, a ova i prethodna godina pokazuju da se politička dinamika ubrzava do te mere da ž imamo smenjivanje vrlo važnih događaja iz nedelje i nedelju i vrlo je nezahvalno da danas govorimo o prognozama koje bi se odnosile na mart ili april sledeće godine.

Ima li podataka za veće gradove kao što su Niš, Novi Sad, posebno posle građanskih protesta tokom kojih je uočljivo grupisanje. U Kragujevcu su sve opozicione stranke potpisale sporazum o nenapadanju i saradnji. Može li tu biti pomeranja, posebno ako ne bude parlamentarnih izbora?

Svaka lokalna samouprava je priča za sebe, postoje istraživanja koja uglavnom rade političke stranke, ali koliko god da se lokalni izbori stope u nacionalnu kampanju, oni sadrže svoje specifičnosti. U najvećem broju opština i gradova Srpska napredna stranka je favorit, ali postoje neke opštine i gradovi u kojima opozicija može da napravi ozbiljan rezultat, posebno neke veće sredine i gradske opštine u Beogradu, gde su takođe izbori. 

Tu je ključno pitanje strategije opozicije, čini se da bi opozicija u ovom trenutku morala da napravi neku vrstu plana koje su to lokalne samouprave u koje vredi, tako da kažem, investirati. Čini se da opozicija nema dovoljno resursa da napadne i izazove Srpsku naprednu stranku u 150 i više opština i gradova u Srbiji, tako da bi trebalo da ide na petnaestak ili dvadeset lokalnih samouprava u kojima može da izazove vlast.

Beograd, ako bude izbora?

Opozicija i tradicionalno, a o tome se i mnogo govori, ima velike šanse i u gradskim opštinama i u Gradu, ako se dese izbori. Međutim, ne treba žuriti sa zaključcima jer da bi izazvala Srpsku naprednu stranku u Beogradu, opozicija mora da učini mnogo prethodnih koraka koji bi doveli do eventualnih političkih promena. To znači dobre koalicione strategije, određenu vrstu saradnje, na kraju krajeva, profilisanje ljudi. To znači i da u slučaju dobrih rezultata posle tih izbora bude u stanju da se dogovori kako da ih sačuva. I na izborima 2022. opozicija je osvojila više glasova, ali ako to ne može da se pretoči u mandate, ako ne može da se pretoči u saradnju posle izbora, onda je to neka vrsta Pirove pobede.

Najavljuje se promena cenzusa, vraćanje na pet odsto, pa i mogućih sedam za koalicije. Na stranu što to nije preporučljivo u predizbornom vremenu, navikli smo, ali znači li to da ti uslovi opoziciju teraju na ujedinjavanje, ako ne drugačije onda u dva programska bloka?

Izborni cenzus će sasvim sigurno da utiče na kvalitet izbora. Opozicija i bez promene izbornog cenzusa nema kredita za usitnjavanje, mora da olakša biračima identifikaciju s političkim strankama i grupacijama. Nemoguće je iz ugla prosečnog birača napraviti razliku između 20 stranaka, to prosto birači više ne mogu da razumeju i da prate. Da li je realno da dođe do velikog objedinjavanja na dva pola, nije izvesno, ali za dobar rezultat mora dođi do ukrupnjavanja. Bilo bi pogrešno da i na ove izbore opozicija izađe u 15 ili 20 različitih kolona, ali nije nužno da se svi nađu na jednoj izbornoj listi jer se na taj način neki birači mogu odbiti.

Posle 2012, kada je preuzeo SNS, Vučić prvi put nije njen lider. Ima li zakonskih mogućnosti da se opet nađe na čelu liste i na parlamentarnim i na lokalnim izborima, što je posebno sporno?

Ako on dâ saglasnost da bude nosilac liste, ne postoji nijedna zakonska prepreka da to bude jer u Srbiji nosilac liste može biti i neko ko nije kandidat. Na kraju krajeva, SNS na poslednja dva izbora nije ni izlazila kao stranka već su pravili koaliciju čiji je Vučić bio nosilac. Imajući u vidu da je najavio formiranje pokreta, verovatno se tu traži prostor da on bude nosilac koalicione liste, ako on tako proceni, s obzirom na poverenje koje birači SNS imaju u njega iako više nije predsednik stranke.

Nešto u izbornim pravilima može da se poštuje – izborni rokovnik, odnosno razdvajanje izbora, ali nijedna vlast to ne praktikuje. Čini mi se da su samo jednom bili razdvojeni lokalni i nacionalni izbori. Postoji li zakonska mogućnost da to bude obavezno?

Samo su 2004. lokalni izbori bili posebno održani i ono što je zanimljivo je da je tada u javnost izašao veliki broj lokalnih lidera koji su i danas prepoznatljivi, često sa drugim strankama, ali očuvali su popularnost i uticaj iz te 2004. godine.

To govori u prilog personalizaciji kandidata?

To govori koliko je važno kad imate personalizovanu listu i da građani mogu kandidate direktno da pozovu na odgovornost, ali govori i koliko je važno da postoji normalna izborna dinamika i da lokalni izbori budu okrenuti lokalnim temama i lokalnim izborima.

Situacija sa spajanjem izbora može da se reši na dva načina – jedan je da se propisom razdvoje, što nije najbolji način jer bi to značilo da se administrativno reguliše politički život. Drugo rešenje bi bilo da se prosto poštuju zakonski rokovi i ono što su zakonski uslovi za raspisivanje izbora. Mi već po ovom zakonu ne bi trebalo da imamo spojene lokalne i republičke izbore.

Čitav problem nastaje što stranke lokalne izbore koriste kao neki dodatak za nacionalne i svako ko je na vlasti može lakše da sprovede kampanju i u velikoj nacionalnoj trci ostvari prednost i na lokalu. 

Na kraju, ako bi se poštovalo pravilo o raspisivanju vanrednih izbora, njih ne bi ni bilo jer se oni raspisuju onda kada je ugrožena vladajuća većina, kada ne može da funkcioniše ili izgubi podršku građana. Ali ovde su vanredni izbori neka vrsta kriznog menadžmenta, stranke na vlasti raspisuju vanredne izbore da bi rešili neku vrstu problema u funkcionisanju društva, što je ređi slučaj, ili kao neku vrstu inženjeringa za sopstvene potrebe.

Članak je prenet sa portala Novi magazin.