Za koliko novca bi vi spavali sa svima nama

Piše: Biljana Srbljanović

Izjava koju je dao u Parlamentu, počinje ovako:

“Da se konačno ponašamo malo muškije, ako mogu tako da se izrazim, i da se sa tom činjenicom suočimo. Šta znači suočiti se sa tom činjenicom?

Znači – prekinuti taj ludi evropski put koji nas vodi pravo u zid.”

Već u ovom delu izjave susrećemo se sa Jovanovićevim uobičajenim diskursom: žensko ponašanje je ludo i vodi pravo u zid, ono traje predugo i njega je sada dosta, sleduje nam suočavanje sa mušarcem.

On zatim nastavlja:

“To pretvaranje Srbije u jednu ogromnu prostitutku gde se sve meri donacijama iz Evropske unije i ekonomskom saradnjom, počinje da me… počinjem da se sramim i stidim na ta pitanja. Ja ne znam da li više (pauza) ima obraza i smisla da takva pitanja poslovimo (sic!), jer kako bih vam rekao  – ”

Jovanović je sada vidno emotivan, njegov govor postaje neprecizan, pravi pauze, greši u izboru reči i njihovom gramatičkom obliku, što je za ovog govornika neuobičajeno. To nam govori da su njegove reči spontane, iskrene i da u njih duboko veruje, da ih proživljava dok govori. On je do sada više puta koristio seksualni rad i krivično delo silovanja kao “metafore”, to je njegov uobičajen vokabular, ali su takvi njegovi iskazi poglavito cinično intonirani, silovanje i prostituisanje za njega su uvrede same po sebi.

Ovog puta govor deluje drugačije, jasno se nazire gejzir emocija koji samo što ne pokulja, Jovanović je pogodjen sopstvenim rečima, donekle je i patetičan, deluje iskreno kao da će da zaplače.

Zatim sledi i ključna rečenica, odgovor na pitanje novinarke Emine Kovačević

“Niko vas ne pita za koliko novca biste vi spavali sa svima nama, jer bi to bilo krajnje uvredljivo pitanje, ispod svakog nivoa“ odgovara Jovanović na pitanje o EU integracijama.”

Način na koji je ovo pitanje postavljeno zaslužuje poseban osvrt. To je ona vrsta retoričke operacije kojom se sagovornik apriori poništava, jer njegovo “hipotetičko” pitanje nije glasilo da li bi se novinarka UOPŠTE prostituisala, već se to podrazumeva, pitanje je samo “za koliko para”.

Ta retorska ujudurma najbolje se ilustruje onim klošarskim pitanjem: “Je l ti majka zna da si kurva?” pa i da zna, i da ne zna, ti si apriori kurva, samo je pitanje informisanosti roditelja.

Kamera N1 je već pre ovoga suzila kadar (kao što je po pravilima) na govornika i njegovu najbližu okolinu koju čine muškarci nepoznati javnosti (osim njegovog koalicionog partnera Vojislava Mihajilovića, koji je karijeru napravio na isticanju svog porodičnog porekla). U širem planu videla se i jedna žena medju njima, u ovom kadru je nema, tu su samo glave muškaraca koji ćute.

Na nekim drugim fotografijama vidi se da je ad hoc konferenciji za novinare prisustvovalo još nekoliko žene (ukupno tri), te nije poznato da li je u svom obraćanju novinarki Kovačević, Miloš Jovanović aludirao na seks i sa njima, ili samo sa muškarcima iz odborničke grupe.

Miloš Jovanović se, pre svega zahvaljujući novinaru Milanu Nikoliću koji je prvi, na svom Tviteru, skrenuo pažnju javnosti na ovaj ispad, suočio sa kritikama, koje nije dobro podneo.

U pokušaju izvinjenja, upotrebio je standardnu formulu da se on izvinjava “nekom AKO ga je uvredio”. Nije nekom i nije GA, o AKO da i ne govorim.

Medjutim, Jovanović se odmah zatim požalio da je zapravo ON ŽRTVA, i da je ne samo njegova, već generalno – “muška reč” ugrožena.

Obraćajući se Brankici Janković, poverenicu za rodnu ravnopravnost koja je njegovu izjavu kritikovala, Miloš Jovanović je poverenicu prekorio, kritiku doživeo kao oružani napad i to ne samo na sebe, već na muškarce u celini.

Jovanović kaže: “Zabrinjavajuća je ta tendencija da se muška reč u svakoj situaciji automatski tumači na najnegativniji mogući način i da se odmah poteže teška artiljerija poput olako iznetih optužbi za seksizam i mizoginiju“

Jovanović, dakle, ne govori ovo zbog sebe, on se drži “muški”, već zbog toga što je zabrinut za ostale, tačnije sve muškarce, na koje su u “svakoj situaciji” “automatski” “poteže teška artiljerija”.

Izgleda da one lude žene što srljaju u zid, sa početka Jovanovićeve priče, ipak predstavljaju opasnost po “muškost” i “muškije ponašanje” ove bedne vrste.

Aj polako. Pa da završimo i s tim.