Dimitrije Boarov: Inflacija ne usporava

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Dok našom javnošću dominira natezanje u državi oko geopolitičkog opredeljenja i nagađanje oko sastava nove-stare vlade, inflacija nastavlja da razara standard građana i redistribuira dohotke na svoj stihijski način. Prema poslednjim vestima, u septembru je međugodišnja stopa inflacije dosegla porast od 14 odsto. Naročito zabrinjava podatak da takvu stopu izgleda nisu izazvala poskupljenja struje, gasa i vode jer su te cene praktično pod upravom vlasti, pa su njihove cene porasle samo 3,8 odsto. A toliko nisko poskupljenje, s obzirom na tekuću „energetsku krizu“ i enormno poskupljenje energenata na evropskom tržištu (izazvano Putinovim ratom protiv Ukrajine i evropskim sankcijama prema Ruskoj federaciji), uskoro će za nacionalnu ekonomiju postati neizdrživo, pa se usporavanje inflacione stope ne može očekivati pre februara iduće godine (kada će se ona, čisto računski, sresti sa ovogodišnjim uzletom cena).

Ako pogledamo sređene podatke koje iznosi oktobarski broj publikacije MAT, u avgustu je međugodišnja stopa inflacije iznosila 13,2 odsto, a posebno zabrinjava što je u tom procentu uočen rast „bazne inflacije“ sa 7,5 u julu na 7,9 odsto u avgustu, što znači da se pojavljuju posledice strukturnih problema srpske privrede, a ne samo posledice tekućih poremećaja cenovnih odnosa. Prema mišljenju nekadašnjeg guvernera NBS Dejana Šoškića, taj porast „bazne inflacije“ je opasan i upućuje na zaključak da je srpska centralna banka zakasnila („bar devet meseci“) sa antiinflacionim merama i podizanjem referentne kamatne stope. NBS je, uzgred, pre desetak dana osnovnu kamatnu stopu podigla na četiri odsto i „smanjila“ priču da je naša inflacija isključivo „uvozne prirode“.

Istine radi, treba napomenuti da se uzlet inflacije očekivao posle svetske kovid-krize, kada su sve vlade na svetu emitovale silne pare bez pokrića i „helikopterski“ ih razbacivale na pomoć svojim privredama i stanovništvu (a srpska vlada u tome nije zaostajala jer je vlast dva puta u oko godinu dana morala da podmazuje političke izbore). Ipak, cenovnu kakvu-takvu stabilnost dobrano je razbio spomenuti Putinov rat, koji je počeo manipulacijama sa gasom i naftom. U tom kontekstu slaba je uteha Srbiji da trenutno višu stopu međugodišnje inflacije ima čak 10 zemalja EU (Rumunija, Slovačka, Holandija, Poljska, Bugarska, Češka, Mađarska, Litvanija, Letonija i Estonija (ova poslednja ima međugodišnju inflacionu stopu od čak 25,2 odsto).

Ono što bi nas trebalo najviše da brine jeste to da se pojavljuju zabrinjavajući „stagflacioni“ znaci jer, prema MAT-u, proizvodnja malaksava (mada cene rastu) iako još nije sišla u međugodišnji minus. U julu ove godine ona je sišla na međugodišnju stopu rasta od samo 0,2 odsto. U avgustu je zabeležen pad proizvodnje u čak 10 oblasti, a mali rast u 13 oblasti. Prerađivačka industrija je imala rast od samo tri odsto, a sušna godina ne obećava ništa dobro prehrambenoj industriji, koja je inače jedna od ključnih u Srbiji. Neki jesenji zamah industrije nije realno očekivati ni po spoljnotrgovinskim kretanjima jer i uvoz ima tendenciju usporavanja iako deficit na tekućem računu države ide naviše u poređenju sa istim razdobljem prošle godine.

Najteže će ove zime biti građanstvu jer inflacija je najopasniji izvor straha i siromaštva. U tom pravcu ne pomažu „okasneli“ izveštaji Svetske banke, koji su se pojavili ovih dana, da je ekonomsko stanje u Srbiji stabilno; da se očekuje godišnji rast BDP-a od 3,2 odsto; da je stopa zaposlenosti visoka, a stopa siromaštva u blagom padu, itd. Videćemo šta ćemo narednih dana čuti od MMF-a i kakav aranžman će možda biti zaključen za naredne godine. I kako će se on „sinhronizovati“ sa geopolitičkim opredeljenjem Srbije.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.