Istraživanje Ipsosa o najvećim zebnjama građana širom sveta: Strah od inflacije inficirao planetu

1. October 2022.
Čega se danas boje građani sveta i kako je strah od rasta cena potisnuo i zebnje od pandemije, izbijanja svetskog sukoba, siromaštva i korupcije?
South Korea Financial Markets
Foto: Beta/AP Photo/Ahn Young-joon

Piše: Jelena Aleksić. Izvor: Novi magazin

Čega se boje razvijene zemlje sveta u ovom trenutku? Imaju li danas i bogati i siromašni iste brige i da li je to posebnost ovog trenutka u kojem, kao retko kada, skoro celoj planeti nad glavom visi isti Damoklov mač zvani inflacija? Rast cena, opadanje vrednosti novca, poskupljenja, kako god da je zovemo i koju god metodologiju da upotrebimo, inflaciju svakog dana osećamo tako što, na primer, za 1.000 dinara ne možemo da kupimo ni pola onoga što smo mogli lani. A isto se osećaju i Englezi, i Nemci, i Amerikanci dok prebrojavaju funte, evre i dolare (bolje reći, penije i cente) kako bi namirili račun u prodavnici. Zapravo, oni se osećaju mnogo gore (što nije poređenje niti uteha) budući da je trenutak u kojem se nalaze jedan u 50 godina, nezabeležen u nekoliko decenija unazad i za dobar deo tamošnjeg življa potpuno nepoznata pojava.

(NI)SMO EVROPA: Srbija je, podsetimo, preživela hiperinflaciju, a rast cena od 10 odsto godišnje u proseku za žitelje Srbije nije nekakav šok. Baš kao ni promena kursa dinara i generalno ekonomska i socijalna nestabilnost. Setimo se samo džedžanja ispred menjačnica kako bismo kupili evre jer se dinaru godinama unazad nije moglo verovati, a o redovima za litar mleka da i ne govorimo. Uostalom, Srbija je i prošle godine, kada nije bilo rata ni energetske krize, imala jednu od najvećih stopa inflacije u Evropi, pa je zaista upitno da li je poskakivanje cena, kako će nas često uveravati, „uvezeno“ iliti došlo spolja, a da mi za to baš nimalo nismo odgovorni.

Bilo kako bilo, izgleda da smo u ovom trenutku u istom sosu ili, što bi rekli psiholozi, delimo subjektivni osećaj stvarnosti sa žiteljima 29 zemalja sveta u kojima građani najviše strahuju od novih poskupljenja.

Ovo su podaci Ipsosa u koje je Novi magazin ekskluzivno imao uvid i čije nalaze umnogome predstavljamo u grafikonima. Međutim, neka pitanja se sama postavljaju kao, recimo, ono „zašto se bogate zemlje poput Nemačke, Francuske, Belgije ili SAD najviše na svetu u ovom trenutku boje inflacije kada je poskupljenje cena u proseku tek nešto veće od 10 odsto“?

„Pa to je nama deset odsto, pa nije tako strašno jer smo navikli na mnogo gore i preživeli smo hiperinflaciju. Za zemlje Evrope koje se suočavaju s najvećom inflacijom u poslednjih 50 godina ovo je ogroman šok. Uz to, mediji su u tim zemljama slobodni i pišu o onome što se realno događa, dok se kod nas umesto o inflaciji govori o Kosovu ili se iz fioka vade četnici i partizani kako bi se pažnja građana preusmerila sa životnog standarda koji im je sve lošiji“, kaže u razgovoru za naš list ekonomista Goran Radosavljević.

PAPRENI RAČUNI: Četnike i partizane nećemo posebno komentarisati sem da nam je u emisiji „Serbia from above“, Nacionalne geografije, ova medijska kuća održala lekciju iz istorije, arhitekture i moderne umetnosti opisujući memorijalni kompleks na Kadinjači.

A gde su partizani, tu su i Nemci, koji su se sa inflacijom većom od osam odsto suočili danas kao i davne 1973/1974, kada su cene naftnih derivata, usled naftne krize, drastično porasle. Velika Britanija u avgustu beleži dvocifrenu međugodišnju inflaciju koja je poslednji put na ostrvu zabeležena 1982. godine. Zbog rastućih troškova života stotine hiljada radnika koji rade u lukama, vozovima i poštanskim ustanovama stupaju u štrajk. Britanska funta je na najnižem nivou od 2016. (posle Bregzita).

„Računi za energiju za domaćinstva od oktobra će porasti 80 odsto na prosečno 3.549 funti (4.106 dolara) godišnje“, prognozirao je nedavno Džonatan Nijm, vlasnik najstarije britanske pivare.

Istovremeno, devet od deset Italijana, pokazuje istraživanje Ipsosa, planira da počne da štedi kako bi mogli da plate račine za struju i gas. Naime, 93 odsto anketiranih reklo je da će prestati da idu u restorane, a da će dodatno štedeti na garderobi kako bi uspeli da plate račune za energente u zemlji koja se suočava s najvećom inflacijom u poslednjih 36 godina.

Belgijanci su, na primer, već smanjili troškove za zdravstvo, uplašeni da neće moći da plate zimske račune za energiju.

Analiza Instituta za istraživanje tržišta pokazuje da je čak 84 odsto anketiranih Nemaca zabrinuto zbog rasta cena energije, a 80 procenata zbog cena hrane. Rezultat je sledeći: ljudi sve više gube poverenje i sve manje veruju da čuvari valute mogu da stave pod kontrolu pomahnitalu inflaciju.

„Cene energenata su dramatično porasle u Evropi i kad se odjednom susrećete s nečim što nije bila tema 30 godina, logično je da raste zabrinutost. Mi smo se godinama čudili kako nema inflatornih udara, pa nam ovo sada ne deluje kao da dolazi apokalipsa“, kaže Radosavljević, dodajući da je, svesni mi toga ili ne, teška zima pred vratima.

A evo i zašto:

„Građani već godinama žive na kredit jer smo imali period stabilnog kursa. Ne računajući stambene kredite, nivo zajmova, i to onih najskupljih, u poslednjih deset godina porastao je pet puta, a to će biti poseban udar na građane s niskim primanjima. Jer, kamate će samo rasti i jeftinog novca neće više biti. Dodatno će rast cena hrane i energenata, koji mi ne osećamo kao u Evropi, ali ćemo ga sigurno osetiti, pogoditi one s najnižim primanjima. Konačno, poskupljenje novca zbog inflacije značiće i manja ulaganja države u socijalu i zdravstvo, a svi mi ćemo morati da plaćamo kamate skupog zaduživanja. Čini mi se da kod nas nema dovoljno rasprave na ovu temu, pa građani još ne mogu da sagledaju razmere problema koji nas mogu sačekati“, ukazuje Radosavljević.

KREDITI SVE SKUPLJI: U međuvremenu, kako bi se smanjio pritisak na rast cena, sve centralne banke povećavaju kamatne stope, što automatski znači i smanjenje privrednog rasta, odnosno potrošnje. Niko se ne usuđuje da procenjuje kada bi se i da li će se ikada kamate vratiti na istorijski minimum na kojem su donedavno bile.

Inače, inflacija u Evropskoj uniji popela se prošlog meseca na rekordnih 10,1 odsto, dok je u julu iznosila 9,8 odsto. Lane je u avgustu inflacija u celoj Uniji bila 3,2 odsto. Srbija beleži inflaciju od 13 odsto u avgustu, što je skoro dvostruko manje od poskupljenja koja se beleže u tri baltičke zemlje – Estonija i Letonija po 25,2 odsto i Litvanija 21,1 odsto.

„Inflacija je nešto vrlo opasno. To vam je kao pritisak kod čoveka. Kad počne da raste, ako ga ne stavite pod kontrolu, on može dovesti do srčanog, moždanog udara. Tako da je to teško iskoreniti jednom kad uđe u sistem“, rekao je za RTS pre nekoliko dana Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije.

„Mi smo sada u kriznom periodu i on neće biti kratak, i na rubu smo koji može da odvede u recesiju jer je veliko povećanje kamata kontraefekat za privredne aktivnosti“, upozorio je profesor, govoreći o tome da preduzeća neće zajmiti kredite zbog visokih kamata, što znači i smanjenje investicija, odnosno proizvodnje, pa istovremeno i potrošnje. Naime, ekonomska teorija kaže da veće kamate poskupljuju ulaganja kompanijama i slabe privatnu potrošnju kroz skuplje kredite. Potrošači štede umesto da troše, što posledično dovodi do pada cena.

No, nastaje novi problem za dužnike, a to je otplata zajmova: „Sada je pitanje ako već imate kredit koji košta 4,5 procenata, a banka vam daje mogućnost da pređete na fiksni koji bi koštao 5,5, znači jedan procenat, ja mislim da u ovom trenutku zbog neizvesnosti može da se pređe, u zavisnosti u kojem ste periodu otplate kredite. Ako ste u kasnijem, nema potrebe, ali ako ste u ranom periodu možete da pređete na fiksnu kamatu“, savetuje Musabegović

 

TEŠKO, BIĆE JOŠ TEŽE: Ovaj profesor Bankarske akademije objašnjava da bi za kredit od 50.000 evra rata koja je bila oko 240-245 evra mogla da poraste još 30 do 50, a do kraja godine čak za 60, pa i 100 evra mesečno.

Odgovor na pitanje šta nas čeka sledeće godine daje Henrik Beme, urednik ekonomske rubrike u nemačkoj medijskoj kući Dojče vele, zaključujući da će ekonomski rast zamreti, „što se vidi golim okom“. On podseća da je prošle nedelje objavljeno da su proizvodne cene u avgustu porasle 46 odsto u odnosu na period od pre godinu dana.

„Proizvodna cena, dakle trošak proizvođača da nešto napravi u koji još nije uračunata dobit, u normalna vremena ne zanima širu publiku. Ali ovo nisu normalna vremena. Rast od 46 odsto najveći je u poslednje 73 godine koliko se vode statistike. To je pouzdani pokazatelj inflacije. Skok cena je metastazirao na sve grane privrede“, analizira Beme, poentirajući:

„Pravi ispit tek čeka Nemce i druge Evropljane. Jer tek će se iduće godine zavrteti spirala užasa: tada će na naplatu doći dugovanja za gas i struju, poskupljenje svega zbog povećanih proizvodnih cena, bankroti firmi“, procenjuje Beme.

Nemački novinar konstatuje da će na probi još jednom biti „evropska solidarnost“.

„Ako Evropa solidno prođe kroz zimu, onda će biti dobre šanse da se oporavi. Taj oporavak bi verovatno bio veoma spor, ali bi bio bez Putinovog gasa – i to je dobra vest“, smatra ovaj ekonomski analitičar.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click