BITEF: Mi, junaci rada svog

Pripremio: Dragan Stošić, Novi magazin

Posle dve mukotrpne godine, preplavljene smrću, zdravstvenim problemima, depresijom, izolovanošću, novim i često potpuno neadekvatnim oblicima rada i društvenog života, čovečanstvo je ovog proleća počelo da se nada da pandemija korona virusa odlazi u prošlost. Međutim, ako ona i odlazi, njene posledice ostaće još dugo. Pod ovim se obično misli na posledice koje se odnose na zdravlje, a zanemaruju se one podjednako ozbiljne: ekonomske i socijalne… objašnjava umetnički direktor i selektor Bitefa, Ivan Medenica, u uvodnoj reči za ovogodišnji, 56. Bitef, koji će biti održan od 23. septembra do 2. oktobra u Beogradu, uz devet predstava iz Nemačke, Belgije, Meksika, Francuske, Srbije, Slovenije i Velike Britanije u glavnom programu.

Ne treba – nastavlja Medenica – biti pristalica teorija zavere da bi se i sama pandemija, a i svetski rat, kao i njihove ekonomske i socijalne posledice, dovele u vezu s globalizovanim svetom neoliberalnog kapitalizma. Sve izlistane pojave – prekarni rad, gubici posla, neofeudalni vidovi eksploatacije, iznuđene prekvalifikacije, itd. – odlikovale su naš svet i pre pandemije korone i rata u Ukrajini. Drugim rečima, već je bilo loše, sada je samo još gore.

DA NAM ŽIVI RAD: Kao festival čija misija nije samo umetnička emancipacija već i društvena, i koji se i prethodnih godina suočavao s nekim od najvećih izazova savremenog sveta (migrantska kriza, politički populizam i autoritarni režimi, ekološka kriza…), 56. Bitef postavlja kao glavnu temu upravo pitanje rada u savremenom društvu, boreći se za njegovo dostojanstvo. Odatle i slogan ovog Bitefa: rečiti stihovi iz jugoslovenske, proleterske pesme Da nam živi, živi rad – Mi, junaci rada svog…

Elem, 56. Bitef svečano će otvoriti Marina Davidova, 25. septembra. Davidova je osvedočeni prijatelj Bitefa – bila je članica žirija festivala, učestvovala je u glavnom programu 52. Bitefa (Večna Rusija, produkcija Hau Berlin) i promovisala Bitef u različitim međunarodnim okolnostima. „Bitef je ponosan na to što Marina Davidova, kao i ostali ruski umetnici koji su poslednjih godina četvrt veka učestvovali na festivalu (Kiril Serebrenikov, Jurij Pogrebničko, Andrej Mogučij, Dmitri Černijakov), nisu podržali rusku invaziju na Ukrajinu, i žao nam je zbog toga što ona trpi ozbiljne posledice zbog izražavanja svojih stavova, uključujući i život u političkoj emigraciji“, navodi Medenica, izražavajući zabrinutosti zbog toga što se u Srbiji nedovoljno zna i govori o tome kako su pored nesumnjivih najvećih žrtava rata – građana Ukrajine, na ogromnom udaru i nezavisni ruski intelektualci.

Kao i ranijih i ove će godine Bitef biti otvoren danom Prologa, kada će biti izvedena predstava (Nije) kraj sveta, po tekstu Kris Buš, u produkciji pozorišta Šaubine iz Berlina (Velika scena Narodnog pozorišta u Beogradu od 20 sati), koja je svojom ekološkom tematikom, ali i ekološki održivim uslovima produkcije (na primer, redukovanom rasvetom u predstavi koja se proizvodi pedaliranjem bicikala na samoj sceni), kopča s tematikom prošlog Bitefa. Ona publiku posredno uvodi i u temu ovogodišnjeg Bitefa, jer su protagonistkinje dve naučnice različitih godina i statusa, čiji odnos razotkriva, između ostalog, i profesionalne tenzije, zloćudne strukture moći u današnjem akademskom svetu. Autorka predstave je Kejti Mičel, jedna od vodećih britanskih, evropskih i svetskih rediteljki, čiji rad nikad dosad nije bio prikazan na Bitefu.

PRVI PUT: To je i zajednička odlika svih predstava na 56. Bitefu, i ujedno njegova posebnost u odnosu na desetine prethodnih izdanja: s izuzetkom autora domaćih predstava, svi ostali (strani) reditelji i koreografi prvi put su na Bitefu, što ovogodišnjem programu daje, za srpsku publiku, i karakter ekskluzivnosti: Jan Martens (Svaki pokušaj će se završiti u skršenim telima i slomljenim kostima, produkcija Jan Martens / GRIP u saradnji sa Dens on ansamblom iz Antverpena, Belgija – Scena Ljuna Tadić JDP, 25. septembra od 20 sati), Valeri Mrežan i Muhamed el Hatib (Gardien Party, produkcija Zirlib iz Orleana, Francuska – Istorijski muzej Srbije, 26. septembra od 19), Aleksander Zeldin (Ljubav, koprodukcija Zeldin kompani iz Londona, Ujedinjeno Kraljevstvo i Odeon teatar iz Pariza, Francuska – Plava hala Luke Beograd, 30. septembra od 21 i 1. oktobra od 17 i 21), Lazaro Gabino Rodrigez (Tihuana, produkcija Lagartihas tiradas al sol iz Meksiko Sitija, Meksiko – Scena Raša Plaović NP, 26. septembra od 21), Nina Rajić Kranjac (Solo, produkcija Nova pošta / Slovensko mladinsko gledališče i Maska iz Ljubljane, Slovenija – Stari Matrez Luke Beograd, 29. i 30 septembra od 18), Žiga Divjak (Krize, produkcija Nova pošta iz Ljubljane, koprodukcija Udruge Domino iz Zagreba, Hrvatska i Bitefa iz Beograda, Srbija – Bitef teatar, 30. septembra od 18 i 1. oktobra od 20 sati). Većina njih su poznata imena svetskih pozorišnih festivala, neki čak i zvezde – pored Mičel, u poslednju grupu spadaju Jan Martens i Aleksander Zeldin.

U glavnom programu moći će da se pogledaju i Dr Auslender (Made for Germany) u režiji Bojana Đorđeva i dramaturgiji Mine Milošević i Tanje Šljivar (produkcija Bitef i Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda, Srbija – Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta, amfiteatar, 27, 28. i 29. septembra od 19) i Svet bez žena Maje Pelevići Olge Dimitrijević (produkcija Bitef i Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Srbija – CZKD, 27, 28. i 29. septembra od 21 sat).

Neka od nabrojanih imena su i Bitefova otkrića, pošto će im ovo biti prvi nastup u najširem svetskom kontekstu, a taj plasman je i jedna od misija festivala. To je ovoga puta slučaj s oboje mladih slovenačkih reditelja, Žigom Divjakom i Ninom Rajić Kranjac. „Uzgred, predstava Krize u režiji Žige Divjaka sasvim ciljano je izabrana da zatvori predstojeći Bitef. Osim što će ovo biti njena svetska premijera, ona širi tematski okvir glavnog programa, jer ne tretira samo socijalna pitanja u vezi sa radom već i filozofska: fenomen krize kao takve. Međutim, možda i najvažniji razlog zašto smo nju ostavili za kraj jeste taj da ona, posle tematski pretežno sumornog programa, pruža izvesno svetlo na kraju tunela. Naime, pored očiglednih negativnih aspekata fenomena krize, predstava pokazuje da kriza može da bude i stimulišuća, da pokreće, otvara nove perspektive“, objašnjava Medenica.

PRATEĆI PROGRAM: U pratećem programu 56. Bitefa planiran je, prvi put nakon dve godine, IETM plenarni sastanak, od 29. septembra do 2. oktobra u MTS dvorani (bivši Dom sindikata). IETM međunarodna mreža za savremene izvođačke umetnosti organizuje veliki plenarni sastanak uživo, u saradnji sa Bitefom, zamišljen je kao dinamičan četvorodnevni događaj kome će prisustvovati više od 500 učesnika i koji će se sastojati od velikog broja umetničkih događaja, razgovora i diskusija, kao i od izleta, obuka, pičinga, i prilika za uspostavljanje kontakata. Naziv događaja je Na posao prioni, na život još više!

Prateći program biće i Open Stage – Živi  cirkus, 20. septembra od 19 sati u Luci Beograd / Silosi Beograd, čime se otvara Festival CirkoBalkan 10. „Živi cirkus i preživljava zahvaljujući neiscrpnom entuzijazmu izvođača, žonglera, akrobata, akroseka, štulaša, zabavljača, zapitkivača, balansera, baba-sera i nas ostalih, te je red da jubilarno izdanje festivala živog savremenog cirkusa otvorimo u čast i slavu svih nas, Otvorenom pozornicom i možda sa više ljudi na sceni nego u publici. Biće to veče puno vazdušnih akrobacija, žonglerskih minijatura i akrobatskih vratoNElomija“. Pored ovog, u okviru 56. Bitefa održaće se i većina drugih, takođe tradicionalnih pratećih programa: Bitef Polifonija, Bitef biblioteka, kao i razgovori s stvaraocima. Takođe, ove godine će, kao prateći program, biti organizovan i veliki showcase domaćeg pozorišta. On je planiran, pre svega, za oko 500 gostiju iz inostranstva koji će u Beograd doći na plenarni sastanak IETM.

Bitef je otvoren za svakog ko se oseća potlačeno

U kontekstu najnovijih dešavanja vezanih za Europrajd u Beogradu, izražavamo nadu da će se ova manifestacija desiti kako je i planirano. Smatramo da bi najavljeno moguće otkazivanje ovog događaja bilo neprihvatljivo iz više razloga: zvanično objašnjenje situacije je konfuzno i nekredibilno, a otkazivanje bi ukinulo jedno od osnovnih građanskih prava – pravo na protest. S druge strane, Europrajd nije samo akcija za odbranu građanskih prava, već i platforma za promociju kvir kulture. U svojoj pola veka dugoj istoriji, Bitef je promovisao, pored drugih progresivnih umetničkih i društvenih tendencija, i kvir kulturu iz celog sveta. I dalje se nadamo da će se Europrajd desiti kako je planirano. Ako ne, Bitef će otvoriti vrata svojih pozorišta, alternativnih prostora, barova i klubova za svakog ko se oseća potlačeno i želi da da izrazi svoju različitost. Dođite na Bitef, uživajte u umetnosti, osećajte se slobodno, voljeno i zaštićeno – saopštenje je umetničkog direktora i menadžmenta festivalskog tima povodom najave otkazivanja manifestacije Europrajd.

Erjeta Murja, autorka plakata

Vizuelni identitet ovogodišnjeg Bitefa osmislila je agencija McCann koja je deo I&F Grupe. Pobednički rad izabran je na internom konkursu na kome su učestvovale sve McCann agencije u okviru I&F Grupe koje posluju u regionu jugoistočne Evrope. Rešenje koje je pobedilo je delo mlade autorke iz Albanije Erjete Murje, dok je na čelu kreativnog procesa bila Fljonija Vasija, kreativna direktorka McCann Tirana.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.