Nezavisna komisija: Reporterku Al Džazire ubili Izraelci

Piše: Julijana Mojsilović. Izvor: Novi magazin

Novinarka Al Džazire Širin Abu Akleh ubijena je 11. maja radeći svoj posao u Dženinu, uporištu palestinskih oružanih frakcija na severu okupirane Zapadne obale, u koje izraelske snage proteklih nedelja svakodnevno ulaze posle niza smrtonosnih napada u Izraelu.

Njen kolega producent Al Džazire Ali Samudi ranjen je, ali u stabilnom stanju. Oboje su imali pancire i šlemove sa jasnim znakom PRESS.

Izrael i Palestina su se međusobno optuživali za ubistvo reporterke.

U nedelju je Međunarodni konzorcijum istražitelja, sa sedištem u Holandiji, objavio da je Abu Akleh ubijena izraelskom vatrom.

Palestinci su odbili zajedničku istragu posle izraelske naknadne relativizacije mogućeg krivca jer ne veruju toj zemlji. Zbog toga Tel Avivu neće da predaju metak izvađen pri obdukciji. Prema nekim izvorima, taj kalibar koriste obe strane.

NOVINARKA STRADALA U OSVETNIČKIM OPERACIJAMA: Izrael kaže da se u Dženinu izvode operacije nakon ubistava Jevreja u Izraelu i na Zapadnoj obali za koja krive Palestince i izraelske Arape.

Kako piše BBC, sedamnaest Izraelaca i dva Ukrajinca ubijeni su ubodima nožem, u pucnjavama, napadima sekirama. U istom periodu ubijeno je desetine Palestinaca, a četvorica njih odgovornih za napade u Izraelu su iz okruga Dženin.

Kako god, metak u glavu Abu Akleh nikako ne može biti greška, zna svako sa malo iskustva u ratnom izveštavanju. Takav pogodak je ili iz neposredne blizine, što ovde nije bio slučaj, ili iz snajpera. Potpisnici ovih redova su u vreme rata u bivšoj Jugoslaviji snajperisti objašnjavali kako veoma jasno vide metu. „Bilo mi je muka kad se bula prvi put prevrnula“, rekao je svojevremeno jedan od njih za AP, gađajući sa obližnjih brda snajperom ljude u Goraždu.

Dakle, smrtonosni hitac u glavu novinarke nije mogao biti ni zalutali metak. Njena glava sa šlemom na kojem je pisalo PRESS bila je jasna meta.

Kao što i reakcija izraelske policije u vreme njene sahrane ne može biti opravdana, pa iako je poletelo nekoliko kamenica, kako tvrdi Tel Aviv. I kao što osude iz celog sveta ništa neće promeniti, sudeći po dosadašnjem iskustvu.

Sahrani Abu Akleh, američke državljanke hrišćanske veroispovesti, ako je to uopšte bitna informacija u ovom slučaju, 13. maja prisustvovale su stotine ljudi u rodnom istočnom Jerusalimu, noseći kovčeg na rukama. Izraelska policija je intervenisala zbog, kako je rečeno, mahanja palestinskim zastavama i skandiranjem koje je protumačila kao „nacionalističke huškačke pozive“. Šest osoba je uhapšeno, a najmanje deset je potražilo medicinsku pomoć. Nakon incidenata, sahrana pedesetjednogodišnje Širin Abu Akleh je protekla mirno.

Ona je tog 11 maja postala jedna od 86 izveštača koje su od 1967, prema palestinskim izvorima, ubili Izraelci. Od njih je, prema podacima Palestinskog sindikata novinara, 50 stradalo od 2000, a šest u poslednje dve godine. Među ubijenima su i novinari i snimatelji stranih agencija i njihovi prevodioci. Komitet za zaštitu novinara (CPJ) objavio je da je 18 novinara ubijeno od 1992. godine. Reporteri bez granica (RSF) barataju brojkom od 144 ubijenih i povređenih novinara od protesta 2018. pod nazivom „Veliki marš povratka“, za šta odgovornim smatraju izraelsku vojsku i policiju.

MEKSIKO NAJOPASNIJA ZEMLJA ZA NOVINARE: Na nekih 12.500 kilometara dalje je Meksiko, zemlja za koju se tvrdi da je najopasnija za bavljenje novinarskom profesijom. I to ne samo zbog toga što su se zamerili vlastima ili kriminalnim grupama već i zbog opšte politike nekažnjivosti. Dve meksičke novinarke ubijene su u ponedjeljak 11. maj, u istočnoj državi Verakruz, u jednoj od po reportere najsmrtonosnijih godina u toj zemlji. Poslednje žrtve Jesenija Molinedo Falkoni i Šila Johana Garsija Olivera radile su za sajt El Veraz u Verakruzu na obali Zaliva. Iako je Meksiko važio za jednu od najopasnijih zemalja sveta za novinare i medijske radnike, u 2022. situacija se pogoršala.

Prema pisanju Slobodne Evrope (RFE), mada je organizovani kriminal često umešan u ubistva novinara, političari iz malih gradova ili oni s političkim ili kriminalnim motivima takođe su osumnjičeni. Novinari u unutrašnjosti Meksika su laka meta, piše RFE citirajući ABC News.

„Ubistva novinara dio su krajolika političkog nasilja u kojem kriminalni i državni akteri neprestano pregovaraju o moći. Vlasti su imale koristi od narativa koji okrivljuje kartele za nasilje u Meksiku, što državu oslobađa od njezine istaknute uloge u potkopavanju sigurnosti novinara i prava građana na slobodu tiska. Međutim, velik udio prijetnji medijskim djelatnicima zapravo dolazi od samih državnih dužnosnika“, piše u analizi Globalna inicijativa za borbu protiv organizovanog kriminala, prenosi RFE.

U tekstu objavljenom 15. maja RFE dodaje da „zapravo, mnogi kritičari vjeruju da Andrés Manuel López Obrador, medijski populist poznat kao Amlo i meksički predsjednik, potpiruje nasilje svojim neprestanim javnim napadima na novinare koje je označio kao nedobronamjerne konzervativne ‘plaćenike’ koji žele potkopati njegovu nacionalističku administraciju. Napadi na medije porasli su 85 odsto u tri godine otkako je Amlo preuzeo vlast u decembru 2018. U celoj prošloj godini ubijeno je sedam novinara, u odnosu na 11 u prvih pet mjeseci 2022.“

U Ukrajini za dva meseca ubijeno 22 novinara

Prema podacima Ministarstva kulture i informacione politike Ukrajine, „za dva meseca od početka novog talasa agresije Ruske Federacije na Ukrajinu ruski okupatori su u Ukrajini ubili više od 22 novinara“, saopštila je Ambasada Ukrajine, a preneo Danas. To su, kako su naveli, informacije koje su potvrđene, a prava slika je mnogo gora. „Među žrtvama ruskih okupatora su državljani Ukrajine, ali i novinari iz Velike Britanije, Češke, SAD, Danske, UAE, Ruske Federacije, Irske, Švajcarske, Francuske i Litvanije“, saopštila je ambasada. Dodaje se da su prijavljeni i brojni hakerski napadi na sajtove ukrajinskih onlajn medija i nevladinih organizacija koji izveštavaju o ratu, dok se novinarima preti mučenjem i zatvorom. Ukrajinske vlasti obećavaju istragu svakog pojedinačnog zločina protiv medija i pozvale su novinare iz Srbije da „ne sarađuju s neprijateljima slobode, ubicama i tiranima, onima koji su sopstvenu državu pretvorili u koncentracioni logor i vode agresorski rat protiv slobodne, nezavisne i suverene države Ukrajine“.

Gotovo 100 novinara stradalo u ratovima devedesetih

Oni koji su 20 godina od početka ratova u bivšoj Jugoslaviji istraživali ubistva novinara, i u vezi s tim sukobima uglavnom barataju nepotpunim podacima. Tačnih brojeva nema, a prikupljanje informacija je otežano ne samo proteklim vremenom već i ćutanjem onih koji bi mogli da pomognu.

Od 1991. do 2001. ubijeno je, nestalo i kidnapovano 39 novinara iz Srbije, ali u većini slučajeva nisu pokrenuti istražni i sudski postupci.

U ratu u Hrvatskoj ubijeno 18 domaćih i stranih novinara i medijskih radnika, ali se o tim slučajevima danas ne govori mnogo.

U ratnim dešavanjima u BIH, na radnim zadacima i van njih, ubijeno je 34 novinara, što je samo okvirna brojka jer je prikupljanje podataka išlo teško.

U Meksiku „velik udio prijetnji medijskim djelatnicima zapravo dolazi od samih državnih dužnosnika“

I meksički predsjednik potpiruje nasilje svojim neprestanim javnim napadima na novinare, koje je označio kao nedobronamjerne konzervativne „plaćenike“

Izvor: Novi magazin.