Musoova Devojka sa Sene

Piše: Svetlana Preradović. Izvor: Novi magazin

U Parizu, jedne maglovite noći, samo nekoliko dana pre Božića, jedna devojka pronađena je na obali Sene. Nema odeću na sebi, ničega se ne seća, ali je i dalje živa. Zagonetna žena uspeva da pobegne iz bolnice i nestaje bez traga, ali DNK analize i fotografije otkrivaju njen identitet – u pitanju je pijanistkinja Milena Bergman.

Ipak, nešto se ne uklapa – ova slavna umetnica je mrtva, poginula je u avionskoj nesreći pre više od godinu dana. Istraga ovog slučaja poverena je specijalnoj jedinici pariske policije, a to je prilika da inspektorka Roksana Monkrestjen najzad dobije priznanje koje zaslužuje. Kada je tragovi odvedu do neobične životne priče pisca Rafaela Bataija, Mileninog bivšeg verenika, njihove će se sudbine ukrstiti. Roksana i Rafael moraće da reše zamršenu enigmu i odgovore na pitanje – da li je moguće u isto vreme biti i živ i mrtav?

Ovo je, ukratko rečeno, siže priče koju u novoj knjizi “Neznanka sa Sene” ispisuje Muso, najprodavaniji francuski pisac, prevođen na 45 jezika, prepoznatljiv po intrigantnim, misterioznim i nadasve uzbudljivim romanima.

NEPOZNATA: Ali, popularni francuski pisac u novoj knjizi otvara i vrata jedne uzbudljive, manje ili više istinite priče koja se zasniva na čuvenoj legendi o Devojci sa Sene čije je telo pronađeno na keju Luvr krajem 19. veka. Alber Kami poredio je njen zagonetni osmeh sa osmehom Mona Lize, Vladimir Nabokov posvetio joj je pesmu “Nepoznata iz Sene”, a odlivci njenog lika, koji je inspirisao mnoge umetnike i trgovce, rasprostranjeni su širom sveta.

Prema pojedinim istorijskim faktima, ova legenda nastala je na istinitoj priči. Nepoznata iz Sene, kako su je prozvali, jer njen identitet nikad nije utvrđen, pronađena je na obali Sene 1880. godine, a kako na njenom telu nisu pronađeni tragovi nasilja, veruje se da je rešila da oduzme sebi život. Devojka koja je u smrt otišla sa blaženim osmehom na licu, postala je poznata širom sveta zahvaljujući jednom patologu iz pariske mrtvačnice koji je toliko bio opčinjen njenom lepotom da je odlučio da napravi posmrtnu masku i zauvek sačuva lik nepoznate devojke.

U narednim godinama počinju da se prave kopije maske lica blagog osmeha koje, očigledno, nije opčinilo samo patologa. Njen gipsani lik postaje nezaobilazan detalj u domovima poznatih pariskih umetnika, a mlade devojke, opsednute izgledom Nepoznate iz Sene, počinju da kopiraju njen izgled.

Alber Kami uporedio je njen zagonetni osmeh sa osmehom Mona Lize, izazivajući mnogo nagađanja o tome šta bi naizgled srećan izraz lica, koji se doživljava kao spokojan, mogao da otkrije o njenom životu, smrti i mestu u društvu. Rajner Marija Rilke je u svom jedinom romanu opisao lice mladosti koje je neko izlio u mrtvačnici, jer je “bilo lepo, jer se i dalje smešilo, jer je njen osmeh bio tako varljiv”, a čuveni ruski književnik Vladimir Nabokov je napisao pesmu koja se zove po njoj – Nepoznata iz Sene.

LICE PRVE POMOĆI: Od 1926. posmrtna maska Neznanke sa Sene uključena je i u katalog posmrtnih maski i nazvana je “L’Inconnue de la Seine” (Nepoznata žena sa Sene) i njena legenda je bila potpuna.

Kritičar Al Alvarez je napisao u svojoj knjizi o samoubistvu “Divlji Bog”: “Čitava generacija nemačkih devojaka je oblikovala svoj izgled po njoj”, aludirajući na tvrdnje da su generacije nemačkih manekenki oblikovale izgled po ugledu na Nepoznatu iz Sene koja je postala erotski ideal tog vremena. Prema Hansu Heseu sa Univerziteta u Saseksu, njen lik postao je erotski ideal tog perioda, kao što je Brižit Bardo bila tokom 50-ih.

Izvesni lutkar Asmund Lerdal, pionir u pravljenju plastičnih pomagala za pružanje prve pomoći, je lik “Dame iz Sene” iskoristio da napravi lutku za prvu pomoć, nazvanu “Eni”, koja je zapravo model na kojoj se vežba tehnika “usta na usta”. Na to ga je, kako je rekao, inspirisala replika ove lutke koju su u njegovom detinjstvu kupili njegovi roditelji. Takođe, francuski Crveni krst, a kasnije i mnogi drugi, iskoristili su njen lik za lutku koja služi za obuku prve pomoći, pa se tako Nepoznata iz Sene često naziva najljubljenijim licem svih vremena.

Tokom 1955. norveški proizvođač igračaka Asmund Laerdal, koji je spasao svog sina Torea od utapanja, dizajnira lutku za pomoć u podučavanju kardio-pulmonalne reanimacije, a da bi ženski maneken bio manje zastrašujući za studente odlučuje da lutki da lice takozvane L’Inconnue. Tako se ona se ponovo rađa kao “Resusci Anne”.

Od 2017. godine, radionica pod nazivom L’Atelier Lorenzi u Arcueil-u, gradiću u Francuskoj, pravila je gipsane posmrtne maske na osnovu kalupa iz 19. veka, za koji se kaže da su originalni nastavak L’Inconnue de la Seine. Crtač iz ovog atelje Žorž Vile tvrdio je da je ovu informaciju dobio od svog majstora slikara Žila Žozefa Lefevra.

Koliko su ovi i drugi umetnički i komercijalni odlivci zaista imali veze sa devojkom nađenom kraj Sene 1880. godine nije tačno utvrđeno. Mnogi su tvrdili da ta priča nije tačna i da je otisak koji je sada prepoznatljiv širom sveta preuzet sa lica mladog modela koji je oko 1875. godine preminuo od tuberkuloze. Prema drugim navodima, uzorak za čuvenu masku preuzet je od ćerke proizvođača maski u Nemačkoj.

Identitet devojke koja je postala centar mnogih priča, to je jedino sigurno, nikada nije otkriven. Ono što se zna je da je, s obzirom na čvrstinu kože, njena starosna dob procenjena na najviše 16 godina.

Ali, ono što je sada bitno je da je pred nam još jedna priča inspirisana njenim kratkim životom i misterioznom smrću.

Sudeći prema reakcijama publike u svetu, novi Gijomov triler “Neznanka sa Sene” neće razočarati ljubitelje njegovih nadasve uzbudljivih romana. Šta više, osvojiće pažnju i onih koji su propustili da uživaju u Musoovim bestselerima poput “Život je roman”, “Devojka i Noć” i “Tajni život pisaca”.

Izvor: Novi magazin.