Jojpozicija

Piše: Svetlana Slapšak, Peščanik

Dugo sam u glavi vrtela razne autore i knjige, sve jedno mudrije od drugoga. Recimo, „Razgovor sa uvučenom srpskom zastavom u mađistratu novosadskom“ Laze Kostića, Hundred And One Uses Of A Dead Cat Sajmona Bonda, Nevidljivi akademici Terija Prečeta, Nordijska mitologija Nila Gejmena… Na kraju sam se ipak ograničila na poeziju. Odabrala sam stihove pesnika koga visoko cenim, Miodraga Stanisavljevića. Skromnog porekla, teškog i ne dugog života, završenog u bedi, ovaj je pesnik, dramaturg i kolumnista prvi – i još uvek među retkima – pisao o srpskoj odgovornosti za rat i ostalo što se dešavalo do njegove smrti, 2005. Sva njegova poznata dela lako su dostupna na internetu. Beograd, pa i Srbija, duguju mu više nego što bi se moglo iskazati. Možda to i vidimo u pobedničkoj budućnosti?

U asirskoj dok ispijaše provinciji lozu i krastavce
pesnika B. važna stiže vest:
u nomenklaturi Srbijice urešen. A šta to znači on, predugo dotrpeznik, dobro zna.
Unjkavu muziku orijentalnu
što perverzno uokviravala našu tričavost odgurnu; viknuvši novu turu seti se
da jednom uvredio sam ga, on lično prašta mi no nikud ne vodi me taj put.
Boginjo Uvrede, zapevah ja, bespuća slavim tvoja.

Tekst je prenet sa portala Peščanik.