Nova Balkanska ruta – preko Jarinja

Pred zoru, nad starim železničkim mostom iznad Ibra, na pruzi između Kosova i Srbije, nadvila se gusta magla. Tom prugom, preko mosta, pa kroz tunel, jednom dnevno prolazi voz iz Raške ka Mitrovici i obrnuto, preko graničnog administrativnog prelaza Jarinje. S jedne strane tog tunela je Srbija, a sa druge Kosovo. Prugom, međutim, ne prolazi samo voz. Mnogo češće tuda hodaju grupe migranata.

To je jedan od alternativnih puteva, posebno otkako je prošle godine podignuta ograda između Srbije i Severne Makedonije. Odaju ga ostaci hrane na pragovima šina. Konzerve sa ribom i druga hrana koje su migranti ostavili za sobom pokazuju da ih nose od početka putovanja – na njima su arapska slova.

Više od 30 nedelja na putu

Zatičemo malu grupu momaka kako žurno hoda. Idu prugom do centra Raške. Nisu raspoloženi za razgovor i beže od foto-aparata. Ipak, neki zastaju da se odmore:

„Danas je hladno, još i kiša pada, a tek smo na pola puta“, govori jedan od njih. Kaže da je iz Sirije i da putuje više od 30 nedelja. Išao je kroz Tursku i Grčku, odakle nosi loša iskustva sa policijom, pa je promenio maršutu. Odlučan je da istraje i spreman je na sve rizike.

„U Albaniji je policija dobra, na Kosovu isto dobra. U tim zemljama nismo imali problema i zato idemo tuda, zato s Kosova prelazimo granicu. Umorni smo, dugo putujemo, hladno nam je i kisnemo. Ali moj cilj je da stignem u Holandiju. Sada idem u Rašku na autobus za Beograd, pa onda u Sombor“, kaže ovaj mladić koji sa ostalima hoda prugom među kompozicijama voza.

Može autobusom, a ne može taksijem

Jedna meštanka čija kuća gleda na prugu, kaže da migranti tuda prolaze u svako doba dana i noći. Pruga im je trasa koju najčešće koriste. Ipak, jednu veću grupu srećemo na putu od Jarinja ka Raški. Oni su još manje pričljivi i čini se u još većoj žurbi. Traže autobus za Beograd.

Posmatra ih jedan taksista iz Raške i dovikuje preko ulice svom poznaniku: „Ja ne smem da ih vozim, mene bi odmah kaznili. Strogo je zabranjeno prevoziti migrante. A onda dođe novopazarski autobus i on ih preveze. Kako je kažnjivo za mene, a za njega nije?“

Bez obzira na nove trase kojima migranti ulaze u Srbiju, u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije kažu da se rute „ipak nisu značajno promenile, i da ih i dalje najviše dolazi preko Severne Makedonije“.

„Nije primećeno značajno povećanje priliva migranata tokom ove godine u odnosu na prethodnu. Ove godine je kroz prihvatne i centre za azil prošlo 55.710 osoba, a prošle godine ukupno 63.408 migranata. Prosek zadržavanja i ove i prošle godine bio je oko mesec dana“, navodi se u odgovoru Komesarijata. Dodaju da je u prihvatnim i centrima za azil trenutno smešteno nešto manje od 5.000 migranata, a da ih je, prema nacionalnoj strukturi, najviše iz Avganistana, potom iz Sirije.

Bez zadržavanja

Iako migrantski centri u Srbiji nisu popunjeni, Sombor na severozapadu Vojvodine poslednjih meseci prepun je izbeglica. Odatle mogu da biraju da li će da se oprobaju na putu ka Mađarskoj ili ka Hrvatskoj.

„Ti prelasci koje mi zovemo ’gejmovi’ svakodnevno se dešavaju. Ja sam lično probao više od 25 puta da ostavim srpsku granicu iza sebe“, kaže nam jedan od migranata koji se trenutno nalazi u Somboru.

„Kada sam ja probao da odem iz Srbije, bilo je baš teško. Svaki put. I sada će biti teško zbog zime. A oni koji trenutno lako prelaze granicu, oni imaju puno novca. Novac je tu najbitniji. Ko potroši puno novca za život ovde, ima manje mogućnosti da nastavi dalje. Zato se sada brzo ulazi u Srbiju i izlazi iz nje“, kaže naš sagovornik, Amir iz Sirije.

Konzerve ribe sa arapskim slovima potvrđuju Amirovu priču. Novac se troši minimalno. Nakon trideset nedelja puta od Sirije, preko Turske i Grčke, pa Albanije i Kosova, Jarinje je u podnožju Kopaonika za te putnike konačno druga polovina puta. Nije im važno koliko će još nedelja hodati do svog cilja. Važno im je da da stignu tamo gde su krenuli.