Obavezna vakcinacija – da ili ne (Treći deo)

Srbija razmatra obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike. To je bila vest koju je agencija Rojters objavila u Aprilu, prenoseći izjavu srpskog ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Od toga, kao što znamo, do sada nije bilo ništa. Srbija je od svetskog lidera u nabavci vakcina stigla do svetskog lidera po broju zaraženih i umrlih od Kovida, pre svega zato što ne može da ubedi polovinu svojih građana da se vakcinišu. A i ne trudi se mnogo da ih ubedi. Istovremeno, vlast uporno odbija obaveznu vakcinaciju, za kompletno stanovništvo ili bar neke njegove delove kao što su zdravstveni radnici ili državni službenici. Jedini izuzetak su vojska i policija. Nema čak ni obavezne ili preporučene vakcinacije za armiju članova vladajuće stranke. Aleksandar Vučić tvrdi da mu obaveznu vakcinaciju ne dozvoljava ustav, a njegova premijerka kaže da ne veruje u mere – iako sedi na čelu nečega što se zove Krizni štab.

Da li predsednik Srbije govori istinu? Ne, nije retorsko pitanje. On često laže, ali ne bi se valjda igrao sa zdravljem nacije? Radio karantin traži odgovor na to pitanje od dva eksperta – jednog pravnika i jednog specijaliste za javno zdravlje. Gosti Aleksandra Kocića i Jelene Visser su profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu Marija Draškić i ekspert za javno zdravlje, lekar Dragoslav Popović.

Popović kaže da je najbolje što smo u ovoj pandemiji dobili upravo vakcina s kojom možemo da se izborimo s virusom, ali da je sa državnog vrha izostala kampanja da se vakcinacija uspešno sprovede.

„Očito je da je vakcinacija zapela, pogotvu u Srbiji, gde stojimo na nekih 50 posto odraslog stanovništva. Mislim da je van pameti da zdravstveni radnici, radnici u prosveti, vatrogasna služba, nisu potpuno vakcinisani. Mi u Srbiji ne samo da nismo imali aktivnu kampanju promocije vakcinacije, nego smo dozvoljavali da se ljudi vrlo sumnjivih namera javljaju i preko društvenih mreža i preko nacionalnih frekvencija i šire nedoumice i lažne informacije o vakcini. To je dovelo do toga da je poverenje i u vakcinu i u državu palo i da ljudi oklevaju u donošenju odluke da se vakcinišu.

Bolest ne sprečavaju vakcine, nego vakcinacija. Mi u Srbiji imamo vakcine, ali nemamo vakcinaciju. Moramo da imamo poverenje, jasnu komunikaciju sa građanstvom i komunikaciju između zdravstvenih radnika i njihovih pacijenata koji će njih da razreše te nihove dileme i da ih motivišu da se vakcinišu. Ali to ne možete da očekujete ako imate 50 posto vakcinisanih zdravstvenih radnika.

Drugo, država prvenstveno ima obavezu da zaštiti zdravlje stanovništva. Naša država vidi to kao lečenje onih koji su oboleli. Naravno da nam treba lečenje, ali preventivne mere, kao što su maska, distanca, pranje ruku i na kraju vakcinacija, daju efekat i smisao celoj borbi protiv pandemije“, kaže Popović. „Apsolutno nije tačno da Vučiću ustav ne dozvoljava da sprovede obaveznu vakcinaciju. Pitanje je kako postavljamo ovu situaciju. Pravo pitanje je da li vi ako ste zaraženi imate pravo da širite virus u svojoj okolini i time ugrožavate zdravlje drugih ljudi“.

I profesorka Marija Draškić kaže da nije istina da bi sprovođenje obavezne vakcinacije bilo neustavno.

„Vučić nikad ne elaborira svoje stavove, on izjavi nešto što je očigledna neistina i nikada ne daje odgovore. Mi možemo samo da pretpostavimo o čemu se tu radi. Jedna pretpostavka je da on misli da je to neustavno jer se ugrožava nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta ličnosti. I tu odmah treba napomenuti da obavezna vakcinacija ne znači prinudnu vakcinaciju, ali to niko građanima nije objasnio. Više Ustavnih sudova se izjasnilo da obavezna vakcinacija nije protiv ustava, Evropski sud se više puta izjasnio da to nije protivno ljudskim pravima.

Što se tiče ostalih prava koja bi predsednik možda mogao imati u vidu kada govori o tome da je vakcinacija neustavna, to su možda ograničenje prava na poštovanje porodičnog života, slobode kretanja, mirnog okupljanja, misli, savesti, veroispovesti, ali za sva ta prava su predviđena ograničenja, kako u našem ustavu tako i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. I pored javne bezbednosti, javno zdravlje je upravo jedan od prvih osnova za ograničenje nekih ljudskih prava“, kaže Draškić.

Slab odziv građana na vakcinaciju protiv Kovida inače nije samo karakteristika Srbije. Slična situacija je u svim drugim zemljama bivše Jugoslavije osim Slovenije. Inače se, kada je Evropa u pitanju, uočava velika razlika između zapada i istoka. Sve zemlje zapadne Evrope su na oko 80 posto, dok su sa druge strane, na primer Bugarska i Rumunija tek na nekih 30.

Celu emisiju sa gostima Marijom Draškić i Dragoslavom Popovićem slušajte ovde.

Gost u novoj emisiji podkasta Radio karantin 27. oktobra je danski politikolog Majkl Beng Petersen, čije istraživanje u više evropskih zemalja pokazuje da uspeh vakcinacije direktno zavisi od nivoa poverenja koji građani imaju u institucije sistema, pre svega one zdravstvene.