Zoran Hamović: Beogradski sajam knjiga kao Tamni vilajet

Piše: Zoran Hamović

Beogradski sajam, koji je domaćin Sajmu knjiga više od šest decenija, uputio je optimističan i entuzijastički poziv predstavnicima tri grupacije izdavača, članovima Odbora sajam knjiga i sekretaru za kulturu grada. Poziv je očekivan, ali ipak iznenađujući. U normalnim uslovima to je vreme kada počinju pripreme za Oktobarski sajam knjiga, pa je takav poziv na konsultacije sasvim očekivan. Međutim, predlog da se termin za održavanje sajma knjiga ove godine održi 11. septembra umesto uobičajenog termina u poslednjoj nedelji oktobra nas je – iznenadio.

“Sajam knjiga polovinom septembra bio bi sajam bez dovoljno publike, bez dovoljno novih naslova, bez ekonomskog opravdanja za izdavače i bez dovoljno izdavača da bi bio reprezentativan kulturni događaj. Takođe treba imati u vidu da nema nikakvih garancija da sajam može biti organizovan u predviđenom terminu jer postoje nagoveštaji da se prisustvo virusa intenzivira. Izdavači nisu u mogućnosti da na sebe preuzimaju nepotrebne i neopravdane zdravstvene, organizacione i finansijske rizike”, naveli smo u saopštenju, mada se može reći i apelu, mi potpisnici iz Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i grupacije samostalnih izdavača.

I uz najbolju volju i želju organizacija Sajma knjiga nije nešto što može ‘na dugme’. Suviše kratak rok za pripremu, ljudi na godišnjim odmorima, početak škole i nabavka udžbenika, Bitef, pretoplo vreme pod kupolama, briga o nabavci… Produkcija knjiga neće biti pripremljena niti odštampana u skladu sa godišnjim planom, štamparije rade u manjem obimu i kapacitetima tokom leta, izdavači nemaju dovoljno vremena za pripremu novih naslova. Stoga smo se oglasili nizom argumenata kojima se odbacuje mogućnost nastupa na sajmu pod navedenim uslovima.

Od Beogradskog sajma, Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Ministarstva za kulturu i informisanje izdavači su tražili da se standardni termin održavanja sajma knjiga u oktobru ne menja, da se pronađu sredstva za podršku Beogradskom sajmu i izdavačima i da se u Odboru sajma knjiga nađu predstavnici izdavača.

Dobronamerni zamenik gradonačelnika Beograda reagovao je brzo i odmah posle sastanka sa predstavnicima izdavačkih udruženja, direktorkom Beogradskog sajma i sekretarom za kulturu Grada obavestio na svom tviter nalogu zainteresovane da je ponudio odgovor na zahtev izdavača. Dakle, termin sajma knjiga ostaje u oktobru, podržava se Beogradski sajam i smanjuju cene zakupa neuređenog izlagačkog prostora 50 odsto, na sledeću sednicu Skupštine grada može da ide predlog za imenovanje jednog predstavnika izdavača u Odbor sajma knjiga.

Moglo bi se reći da je predlog konstruktivan, bez obzira na to što zahtevi nisu u celosti ispunjeni.

Umesto Sajma knjiga prošle godine imali smo sajam korone. Beogradski sajam bio je pretvoren u kovid-ambulantu. Ne bismo voleli da se te slike ponove. Izdavači nisu u mogućnosti da preuzimaju na sebe nepotrebne i neopravdane zdravstvene, organizacione i finansijske rizike.

Ako budemo prinuđeni da organizujemo sajam u oktobru u pandemijskim uslovima, znači li to da će na sajam ulaziti samo vakcinisani? Hoćemo li imati zaposlene na štandovima koji će ceo dan biti u skafanderima ili pod maskom i ko će odgovarati ako se ipak zaraze? Ako se ograniči ulaz posetiocima smanjuje se zdravstveni rizik, ali umanjuje obim prodaje i isplativosti nastupa.

Takođe ostaje činjenica da će posetilaca starije dobi biti manje, kao i gostiju iz drugih gradova i izvan Srbije. Ni kolektivne posete takođe se ne mogu očekivati. Stoga je neophodna solidarnost i u skladu sa situacijom dnevno približavanje rešenju.

U tom rešavanju dosadašnji akteri sa dobrim namerama mogu da ostanu isti, ali uz mudrost da je potrebno sačekati da se klatno mogućnosti umiri, da se učini ono što je u ovim uslovima moguće, na korist svih učesnika. Ovo je dobra prilika da se okrenemo razmišljanju i planiranju bolje budućnosti i ovu izuzetnu manifestaciju prilagodimo vremenu u kojem jesmo i onom koje dolazi. Moguće je učiti od svetskih sajmova koji su uznapredovali prilagodivši se pandemijskim izazovima, ali i od onih koji su tu bitku izgubili.

Mi izdavači došli smo do zaključka da ne postoji mogućnost valjane pripreme i učešća zbog mnoštva nepotrebnih rizika. Rešenja uvek postoje i mi smo raspoloženi da nađemo način da se postojeća situacija prevaziđe bez štete po sve strane učesnice.

Zoran Hamović (1957, Beograd) osnivač je i prvi čovek izdavačke kuće Klio, poznate po kapitalnim izdanjima iz oblasti istorije, antropologije, sociologije, psihologije, teorije umetnosti i književnosti. Izdavačka delatnost IP Clio jedinstvena je u Srbiji po svojoj ediciji “Multimedija”, koja se bave teorijom, istorijom i kritikom medijske prakse. Bio je od 2003. do 2007. umetnički direktor Beogradskog sajma knjiga, a u dva navrata i specijalni savetnik ministra za kulturu, kao i član Saveta za kulturu grada Beograda. Dobitnik je niza domaćih i stranih priznanja za uređivačke i izdavačke poduhvate, uključujući nagradu Biblioteke grada Beograda za najboljeg izdavača 2003. Klio je proglašen za najboljeg izdavača na Sajmu knjiga 2003. i 2010. godine. Hamović je i predsednik Političkog saveta Pokreta slobodnih građana.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.