Pirotski ćilim najbliži ulasku na UNESKO listu kulturnog nasleđa
Izvor: NALED
Na koloniji koju je organizovalo udruženje proizvođača rukotvorina Etno mreža, uz podršku NALED-a, Grada Pirota, Ministarstva poljoprivrede i ambasade SAD, danas je održan diplomatski dan, a među eminentnim zvanicama bili su ambasadori Kanade i Belgije Džajls Norman i Kun Dam, ambasadorka Portugala Marija Virhinija Pina, Filomina Obrajen iz Međunarodnog kluba posetilaca Beograda i Kristina Cetl, ispred predsedništva Međunarodnog kluba žena. Oni su pružili podršku koloniji i aktivnostima na ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim krajevima.
– U našoj zemlji žene populaciono prednjače, međutim kada govorimo o tržištu rada, one su, naročito u nerazvijenim krajevima, u manjini. Nastojimo da osnažimo figuru žene kao ravnopravnog člana zajednice koji doprinosi ekonomskom i turističkom razvoju naše zemlje, naročito ovde na jugu. Uz kolonije, koje predstavljaju jedinstveni ekosistem za afirmaciju tkačkog zanata, zalažemo se i da se opet omoguće javni radovi u kulturi, koji bi obezbedili posao za stotine žena, na izradi rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona – istakla je na zatvaranju kolonije u Dojkincima, predsednica Etno mreže i izvršna direktora NALED-a Violeta Jovanović.
Za tkačku koloniju prijavilo se više od 30 žena širom Srbije, koje su smeštene i koje rade u Sportsko rekreativnom centru Dojkinci, dok su one najiskusnije tkalje u Tehničkoj školi u Pirotu, sve sa ciljem popularizacije tkanja, kako bi postao stub i lokalnog razvoja i kulturnog turizma.
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je da umetničke rukotvorine, a najviše ćilimi iz pirotskog kraja imaju posebnu kulturnu vrednost i da se zato gradska uprava uvek trudi da podrži projekte osnaživanja žena i obezbeđivanja njihove ekonomske nezavisnosti. “Zahvaljujući Etno mreži, NALED-u i gradu Pirotu, pirotski ćilim postao je biser Južne Srbije, a Tkačka kolonija tradicionalna manifestacija koju svi rado posećuju“, dodao je Vasić.
– Pirotsko ćilimarstvo je svoju prepoznatljivost steklo zbog posebne veštine tkanja na vertikalnom razboju i šarama koje su zbog svojih boja karakteristične za ovo podneblje. Ono što je najvažnije, a zbog čega je upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, jeste to što ga lokalna zajednica prepoznaje kao deo svog identiteta. Aktivnim delovanjem lokalne zajednice, poput edukativnih programa i tkačkih radionica, baš kao što je Tkačka kolonija, doprinosi se očuvanju zanata, što otvara mogućnost kandidovanja na Uneskovu listu – istakla je Danijela Filipović iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.
