Vakcine kao lutrija

Piše: Jelka Jovanović

Malo je danas onih koji mogu da upoznaju grupu mladih i kao i oni uzviknu ono njihovo: Jeee!

Vaša reporterka, kao predavačica u Školici novinarstva dnevnog lista Danas, gde je novinarka i urednica, upoznala je polaznike “stare” od 18, pa uglavnom do 23, 24 godine. I sem što je na licu mesta utvrdila da su pametni, znatiželjni i uglavnom već opredeljeni – ili proveravaju – gde će i šta će raditi ili ne u vremenima koja im predstoje, utvrdila je i jednu apsolutno sjajnu stvar; među petnaestak polaznika/ca samo troje nije vakcinisano!

I to s potpuno normalnim obrazloženjem; jedan je dečko tek napunio 18 godina i nije čuo da i mlađi mogu da prime vakcinu. Što nije njegova greška već onih na kojima je da emituju poruke. Jedna je devojka na ozbiljnim zdravstvenim ispitivanjima zbog višestrukih alergija i kad budu završena pod nadzorom lekara će primiti vakcinu. Još jedna devojka čeka da stignu roditelji iz Afrike, pa da zajedno odu na vakcinaciju. Ovih dana.

Ostali su iskoristili neku od onih sa tzv. švedskog stola, uopšte ne razmišljajući o tome da možda ne bi trebalo da se podvrgnu tom zdravstvenom tretmanu. Prosto, vakcina im je civilizacijska tekovina koju valja ne samo tako shvatiti već i iskoristiti ako ne želimo da virusi i bakterije preuzmu svet.

No, oni su zaista neverovatan izuzetak u moru mladih, mada i manje mladih, koji u vakcinaciji ne vide spas od moderne globalne pošasti zvane kovid-19.

Njihova posebnost je uočljiva kada se uporedi sa opštim nalazom među vršnjacima, prema kojem je manje od 18 odsto mladih vakcinisano.

I da onih 82 odsto mahom ne vidi problem što nije iskoristilo mogućnost da zaštiti i svoje zdravlje i zdravlje, pa i živote najbližih, pošto postaje ravno lutriji u Beogradu u javnom prevozu naći nekog mlađeg od 25 godina sa maskom.

A i stariji im se sve više priključuju u izigravanju tzv. stare normalnosti.

U tom svetlu najava da će, najverovatnije, već za dve sedmice, najkasnije od 1. avgusta biti dostupna i treća vakcina zainteresovanima deluje pomalo rasipnički. Dvostruko – govori da ima više vakcina nego zainteresovanih, ali i da su za vakcine zainteresovani oni koji su već primili dve doze.

ALARM: U Srbiji je u utorak posle podne registrovano 145 novoobolelih od koronavirusa i troje preminulih, uz četvoro pacijenata na respiratoru. Iako su vikend-testovi i oni radnim danom drugačiji zbog veličine uzorka, to je dvostruko više nego u nedelju, a već peti dan u poslednjih nekoliko više od sto novozaraženih.

Uz to valja imati na umu da je zvanično registrovano ukupno 7.076 smrtnih slučajeva, pri čemu nije urađena revizija za 2020, za koju se ispostavilo da je bila mnogo smrtonosnija glede kovida-19 nego što su vlasti tvrdile.

No, posle euforije zbog ovogodišnje tzv. pobede nad koronavirusom – slično kao prošlog leta, ali iz dugih razloga – potpunog popuštanja protivepidemioloških mera zvanog “relaksiranje” i Egzita, čijim smo održavanjem opet postali in, i Krizni štab, posebno onaj politički deo, morao je da čuje šta lekari govore.

A oni su jednoglasni – stiže četvrti talas.

Da je epidemiološka situacija upitno stabilna, svedoče i reči članice Kriznog štaba i ministarke za rad Darije Kisić Tepavčević nakon održane sednice KŠ u utorak.

“Sezona je godišnjih odmora, ali virus nije na odmoru, virus je tu”, kaže ona, uz podatak da je među hospitalizovanima 99 odsto nevakcinisanih, a da među preminulima nema onih koji su primili vakcinu.

Vakcina je, stoga, u središtu pažnje i Kriznog štaba.

Prema zvaničnim podacima nešto manje od polovine odraslih građana Srbije primilo je bar jednu dozu vakcine – što nas drži na velikoj udaljenosti od kolektivnog imuniteta – ali među onima između 18 i 30 godina tek svaki šesti je primio makar jednu dozu.

“Moraju da shvate da i oni mogu da se razbole, da najverovatnije neće imati težu formu bolesti, ali nose ovaj virus i mogu da ga prenose drugima”, kaže Kisić Tepavčević.

Ministarka se pridružila sve većem broju zvaničnika koji prete pooštrenom kontrolom poštovanja mera, mada nije jasno koje su protivepidemiološke mere još na snazi. I za koga važe, a ko može biti uhvaćen u prekršaju.

Pri čemu je čitava Srbija otključana, bukvalno, samo su još lekari i apotekari na svojim radnim mestima čuvari prvog simbola epidemije – maske.

MANJAK EDUKACIJE: Istine radi, ni epidemiolozi i virusolozi nisu u potpunosti saglasni u proceni jesmo li pred još jednim korona-ambisom ili je reč o još nedovoljno opasnoj situaciji. Onih koji kažu da opasnosti nema – naprosto nema, bar među lekarima.

“S obzirom na to kako se ponašamo i koliko je ostalo nevakcinisanih osoba, situacija će neminovno biti lošija. Ono što je osnovni problem jeste nesprovođenje postojećih mera”, upozorava profesorka Tanja Jovanović, a njen kolega iz Niša Radmilo Janković kaže da ponovo raste broj prvih pregleda.

Za direktorku kovid-bolnice u Batajnici Tatjanu Adžić Vukičević nema dileme – Krizni štab treba da apeluje na ljude da se vakcinišu.

Prvo prvom dozom, pa revakcinacijom, a ako bude viška i odobrenja, i trećom. Ili drugom vrstom za revakcinaciju – a tu se dr Milanko Šekler javio kao “dobrovoljac”, premda iz SZO ne savetuju mešanje vakcina. Do daljnjeg, dok se ne utvrdi delovanje svake ponaosob.

“Želim da poručim da pod obavezno moraju da budu vakcinisani svi u javnim službama, da vakcinacija zdravstvenih radnika bude obavezna, pošte, banke, škole. Apelujem i na vakcinaciju mladih. Bez vakcine nema nastavka školovanja, fakulteta. Valjda su svi nakon skoro dve godine života sa ovim virusom shvatili da će i u narednom periodu, ma kako se zvao soj virusa, virus tražiti svoj put da opstane, a to će prvo biti kod nevakcinisanih. I naravno, sve dok ima i jednog novoobolelog da budu obavezne maske u zatvorenim prostorima”, poruka je dr Adžić

Da je vakcinacija stanovništva potpuno podbacila, nema dileme ni pulmolog Dejan Žujović, koji je izjavio da je vakcinacija stanovništva “totalno” podbacila i da nas već u avgustu čeka novi “rast” obolevanja.

“Ni 40 odsto populacije nije potpuno vakcinisano, što znači da, ne računajući 700.000 ljudi koji su preležali kovid-19, u ovom trenutku imamo oko 50 odsto stanovništva koje je nezaštićeno izloženo virusu. Vakcinacija nije uspela zato što je od samog početka ‘ukrivo’ krenula. Neuspešna je zato što je predstavljana kao politička stvar, kao uspeh Srpske napredne stranke i njenog predsednika. Ne zaboravimo da su na početku vakcinacije u prorežimskim medijima čak prozivani ljudi koji se čekali u redu za vakcinaciju, a nisu deo režima”, smatra Žujović.

Vakcinacija je, objašnjava, morala da bude potkrepljena edukacijom stanovništva: “Umesto toga, vlast je dozvolila antivakserima da divljaju. Na kraju, vlast je počela da nudi novac za vakcinaciju, procenili su karakter prosečnog Srbina na svega 3.000 dinara, što je bilo ponižavajuće.”

Inače, prema istraživanju Ipsosa i Laboratorije za istraživanja individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu, koje posebno predstavljamo, polovina građana smatra da vakcinacija treba da bude dobrovoljna, dok druga polovina veruje da treba da bude ili obavezna za sve ili bar za određene grupe stanovništva.

Utešno je što se više od polovine punoletnih građana Srbije (55 odsto) vakcinisalo, prijavilo za vakcinaciju ili će to sigurno učiniti u narednom periodu, a tek sedam odsto ističe da se neće vakcinisati. Mada veliku grupu čine neodlučni, a poseban problem je što među njima prevladavaju upravo mlađi od 30 godina.

Autorka je novinarka/urednica u Danasu

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.