Samoubistvo profesije
Piše: Veran Matić
Zvučalo je dobro. I ohrabrujuće, pogotovo što je u pitanju profesionalac koji je dugogodišnjim predanim radom u Savetu za štampu doprineo nespornom rastu ugleda ovog samoregulatornog tela. Delovalo je da su i pojedini tabloidi shvatili da moraju da se menjaju i paze šta objavljuju.
Prekjuče se desila tragedija u kojoj je preminulo maloletno lice čije je telo pronađeno u reci Tamiš. Akcija pronalaženja pretvorena je u rijaliti program u kojem su svojim pisanjem i snimanjem Etički kodeks novinara Srbije, prema navodima NUNS-a, prekršili sledeći mediji: RTS, Nova.rs, Kurir, Espreso, Telegraf, Večernje novosti, Blic, Informer, Republika/Srpski telegraf, Objektiv, Direktno, Alo, B92, Pink i Prva.
Prekršena su pravila o poštovanju privatnosti, odgovornosti novinara i novinarskoj pažnji. Ovakvim izveštavanjem je prekršeno doslovno sve…
Tragično u ovoj tragediji je da se na prste jedne ruke mogu nabrojati mediji koji se nisu priklonili velikoj većini koja je u isti blok prekršitelja svrstala javni medijski servis, tabloide, provladine i opozicione sajtove… Zato je ovo za mene rečit primer samoubistva profesije koje ne može biti pravdano interesom javnosti.
Izuzev saopštenja novinarskih udruženja, o ovom niko ne piše niti govori. Zato što su valjda sada skoro svi na istoj, sramotnoj strani. Ujedinila ih je tragična smrt maloletnika i neopisiv bol njegove majke u kojem kao da sladostrasno uživaju.
Jedina je glas podigla novinarka Anne Mari Ćurčić, koja je sa nekoliko potresnih objava na tviteru ukazala koliko je sve to pogrešno. Ne znam šta bolje i više mogu da kažem i napišem nego da citiram njene tvitove u kojima je sublimirana neopisiva bol nekoga ko je iskusio gubitak, a ko sa druge strane zna kako treba da funkcionišu mediji.
Beskrupulozna zloupotreba stanja šoka jedne majke koja je izgubila svoje dete, to je ono čemu svedočimo.
“Kolege”, pročitajte Kodeks novinara Srbije, Poglavlje 7 – poštovanje privatnosti. pic.twitter.com/EbW3LP3kI4
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 3, 2021
Neverovatno je šta mi ovde sebi dopuštamo, zar je moguće da nas zaista nije briga?! Pa sram vas bilo, SRAM! pic.twitter.com/KDLLMBqlxv
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 3, 2021
Kad god sam pomislila da ne može biti gore, stvarnost bi me demantovala. Tako je bilo i pre dva dana kada sam se po ko zna koji put zapitala da li je moguće da smo postali baš toliki monstrumi. pic.twitter.com/7IJDfpIMRc
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
Od televizija do portala, gotovo da nema medija koji nije učestvovao u uskoro-opširnije-pratimo-iz-sata-u-sat prenosu jedne stravične tragedije. Tragedije za koju se nadam da niko od vas neće doživeti.
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
Tragedije toliko nepojmljivo strašne i bolne da posle nje više nikada niste isti. Prosto sa njom deo vas nestane. Umre. Jednostavno ga nema. Nema, čujete li, nema.
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
Kao da u sebi nosite nekakav krater, neki ambis bez dna koji vas, ukoliko ne pazite na sebe, za tili čas može povući u svoj mrak.
Dakle, pre dva dana smo, kao čitaoci ili gledaoci, bili svedoci eklatantnog primera besprizornog izveštavanja o jednoj ljudskoj tragediji.
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
Kao roditelj koji deli sudbinu te nesrećne žene koju ste uporno snimali, fotografisali, uključivali u vesti, uzimali izjave, emitovali trenutak u kojem shvata šta se dogodilo, vama koji ste ne trepnuvši dozvolili da u etar ode taj krik, …
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
vama koji odlučujete kako i čime ćete puniti rubrike crne hronike samo mogu da poručim – STIDITE SE!
Stidite se svakog boldovanog slova, tačke, zareza, stidite se svakog reza u montaži, peglanja tona ili slike. Stidite se što ovu profesiju unižavate i ponižavate.
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
Znate li da time, kao posledica tzv. Verterovog efekta, potencijalno gurate osobu u krizi u smrt, i ne samo nju, Znate li da jedno samoubistvo direktno i indirektno pogađa oko 120 ljudi.
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
Dakle, užu porodicu, širu, prijatelje, poznanike… izbrojte malo koliko je to trauma od kojih se neki nikad ne oporave.
Da li je moguće da je i nama, kao građanima, sve to postalo normalno, da smo naseli na priču da to volimo da čitamo?
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
Ne, prijatelji, čitaćemo ono što nam se ponudi. Ne prihvatam da mi se tuđa odgovornost svaljuje na pleća. Ne pristajem na to.
Dame i gospodo glavni i odgovorni urednici medija, vlasnici istih, ODGOVORNI STE za to što objavljujete.
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
To što za to ne snosite i odgovornost je druga stvar, ne amnestira vas. Samo mi daje dodatni motiv da ma koliko se činilo uzaludnim istrajem u upornom upiranju prstom u vas.
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
Neko će to kad-tad videti. I uraditi isto. Pa još neko. I tako redom dok vam se konačno ne stane na put. Zauvek.
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) February 5, 2021
Više puta sam bio u situaciji da budem deo reakcija na pokušaj samoubistva, podrške zdravstvene, psihološke, psihijatrijske i, naravno, ne mogu da uđem u cipele roditelja, ili same osobe koja je dovedena u stanje da pokuša samoubistvo, ali morao sam da se suočim sa činjenicama: da nemamo nikakav ozbiljan sistem za efikasnije suočavanje sa ovim problemima, situacijama, odgovorom.
I to je sistemski problem koji je tema za drugi tekst.
***
Nedavno mi se obratila An Mari Ćurčić ispred neformalne građanske inicijative „Za Tebe #VAŽNOJE“, koja ima za cilj promociju zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, a An Mari je ovako opisuje:
„Inicijativa je pokrenuta u decembru 2018. godine, a njene aktivnosti, putem istoimenog Facebook i Instagram naloga, trenutno prati oko 18 hiljada ljudi iz celog regiona. Trudimo se da deleći pre svega edukativne sadržaje iz proverenih izvora, odnosno kredibilnih izvora, kao i kroz ohrabrivanje pojedinaca da otvoreno govore o izazovima mentalnog zdravlja s kojima se suočavaju, damo doprinos kako u edukaciji šire javnosti, tako i u destigmatizaciji osoba koje se nose sa mentalnim, odnosno psihološkim poteškoćama ili poremećajima.
Prošle godine smo, uz podršku Fondacije Divac, Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu pokrenuli i našu web stranicu www.vaznoje.org za koju se nadamo da će, vremenom, kako je nadalje budemo gradili, postati jedan od relevantnih izvora informisanja na temu zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja. Ujedno smo, na Svetski dan mentalnog zdravlja (10. oktobar) organizovali i našu prvu, u nadamo se, nizu tribina posvećenih ovoj važnoj temi, a krajem prošle godine, pokrenuli smo i uspešno ostvarili inicijativu da Nacionalni SOS linija za prevenciju suicida bude besplatna sa fiksnih i svih mobilnih mreža. Neke od akcija/kampanja koje smo u prethodnom periodu realizovali možete naći i na našoj web stranici.
Obraćamo Vam se sa molbom da nam, ako je moguće, pomognete u realizaciji jedne donatorske akcije. Naime, izdavačka kuća „Kreativni centar“, nedavno nam je donirala 450 primeraka knjige „Moć da se spreči samoubistvo“, autora Ričarda Nelsona i Džudit Gelas. Knjiga je dragoceni vodič za tinejdžere koji i te kako mogu odigrati važnu ulogu u prevenciji suicida – fenomenu koji je, na šta upozorava i Svetska zdravstvena organizacija, sve prisutniji u populaciji adolescenata (suicid je drugi uzrok smrti u populaciji mladih od 15-29 godina).
Na naš poziv da nam se zainteresovani za primerke knjige jave, odgovorilo je više od 20 škola i organizacija, kao i više pojedinaca iz cele Srbije, kao i Bosne i Hercegovine.
Kako kao neformalna i neprofitna inicijativa ne raspolažemo novčanim sredstvima, molimo Vas da nam izađete u susret i pomognete u realizaciji ove donatorske akcije kroz pokrivanje poštanskih troškova isporuke primeraka knjige….“
Fond B92 će pomoći ovu inicijativu, ali to je samo mrva u moru neregulisanih problema. Možda na prvom mestu možemo učiniti nešto da ovakve knjige budu dostupne svim roditeljima i deci potpuno besplatno. Za početak.
A isto tako, za početak bismo mogli i samo da poštujemo zakone i kodekse.