Monika Herceg: Lovostaj

Sudac poručuje:
Mi smo ovdje u jeseni, nepovratnom padu
Plesala si s čovjekom
koji je stigao sa drugog planeta
Njegove su oči naborane zavičajem
u kojem nema kašika
Šta je trebao reći tvoj muž
na prizor takvog neposluha?

Anа poručuje:
Ja sam ovdje da pokažem ožiljke,
imate li teleskop da pogledate
udarce kojima mi je odrvenio gipkost?
Nož je samo posledica.

Sudac poručuje:
Nebitno gospođo.
Plesala si, ponavljam, sa strancem
nemoguća kao hladna fuzija
Zbilja misliš da nisi načela kuću do pucanja?

Ana prešućuje:
Moja kuća spirala je okamenjnih masnica
mrtva mi gospođica stanuje
u krivo zarasloj lakatnoj kosti,
mrtva gospođica je i podstanarka
u dvaput lomljenim rebrima
U mojoj lubanji trajni sudski sporovi
Mokru od suživota s uganućima
neka me nose u pravokutne sobe,
u pravokutne krevete
u tople, kalorične ručkove,
šetnje u pravokutne m amplitudama
da pogled izađe iz opsega straha,
da novostečena sloboda nadglasa
bijeli šum tuđih katastrofa

Monika Herceg “Lovostaj” Kontrast izdavaštvo 2019.

“Očigledna je snaga kojom je Monika Herceg u svojoj drugoj zbirci pesama Lovostaj, glasno, direktno i razarajuće otvoreno progovorila o nekim od glavnih ženskih pitanja današnjice. Što je, imajući u vidu da je njena prva zbirka Početne koordinate jedno od najnagrađivanijih književnih ostvarenja na savremenoj regionalnoj sceni, upravo ono čemu smo se nadali. Feminizam i borba za emancipaciju, ukleštenost između izazova materinstva i profesionalnog ostvarenja, femicid i nasilje nad ženama – sve su to socio polička goruća pitanja sa kojima se pesnikinja hrabro uhvatila u koštac, uobličena u emotivno razarajuće angažovanu poeziju sa veoma visokim književnoumetničkim kvalitetom. Kako?

Tako što i kada progovara o mitologiji i o tradiciji, Herceg to lični upošljavajući svu modernost svog poetskog nerva. Savremeni senzibilitet i pronicljiva pesnička intuicija omogućavaju joj da stavi jak akcenat na aktuelnost tematike koju obrađuje, a da ni na trenutak to ne zaliči na modu, kojoj mnogi ne uspevaju da odole. Umesto toga Monika Herceg uspeva u onome što je Marko Pogačar tako upečatljivo opisao: “Ova je knjiga pisana kao magnet za metke upućene nježnim životinjama skrivenim negde duboko u našim njedrima; njezinim čitanjem t se sićušna bića čuva, njeguje”.