Veljko Odalović o potrazi za nestalima: Zabrinjava mali broj identifikovanih

Piše: Ognjen Zorić

Odalović zato ocenjuje da je veoma značajno što je pitanje nestalih ušlo i u sporazum koji je potpisan u Vašingtonu 4. septembra i što je stavljeno na agendu dijaloga koji se na najvišem, političkom nivou ponovo vodi u Briselu pod okriljem Evropske unije.

„Treba nam jedna podrška i jedan novi impuls, vetar u leđa, jedan novi kvalitet u onome što radimo i zato je veoma važno što je u Vašingtonu i Briselu to prepoznato i što je na oba mesta pitanje nestalih stavljeno na agendu“, kaže Odalović u intervjuu za RSE.

RSE: Šta taj novi impuls konkretno znači za porodice koje i dalje čekaju na pronalaženje i identifikaciju svojih najmilijih? Šta to znači na „terenu“?

Odalović: Ono što treba istaći jeste da smo mi, što porodice dobro znaju jer su one sa nama na vrlo transparentan način uključene u ceo proces, radili sve ono za šta smo imali informacije, a koje su iz raznih izvora prikupljane. Ono što očekujemo, to je da međunarodna podrška sada bude prvenstveno usmerena ka otvaranju arhiva međunarodnih organizacija koje su nesporno bile prisutne i koje imaju svoje arhive, ali koje do sada nisu bile dostupne u funkciji traženja nestalih lica.

RSE: Koje su to organizacije, na koga mislite?

Odalović: Mislim na arhive UNMIK-a (misija Ujedinjenih nacija na Kosovu), KFOR-a (misija NATO na Kosovu), OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju), nekih drugih organizacija koje su bile na prostoru Kosova, ali je važno istaći da su nam dragocene i arhive Haškog tribunala iz razloga što se u tim arhivama takođe nalazi dosta dokumenata koja mogu da nam pomognu u traženju nestalih lica. Kada su prikupljani dokazi za podignute optužnice, sigurno je da je bilo i dosta materijala koji mogu da pomognu u pronalaženju posmrtnih ostataka.

RSE: Arhive tih organizacija vam do sada nisu bile na raspolaganju?

Odalović: Selektivno, vrlo selektivno. Nije to imalo onu snagu i onaj intenzitet koji i Beograd i Priština i porodice i Srba i Albanaca željno očekuju. Cenimo da će sada ta dinamika i dubina pretrage tih arhiva biti mnogo viša i da ćemo sada, definitivno, pregledom tih arhiva staviti tačku na ono što oni poseduju. Ali, tu nećemo naći sigurno sve. Ne očekujem da je to „čarobni štapić“ koji će sada rešiti sve probleme nestalih lica. Jer, mnoga stradanja, mnogi nestanci su posledica teških zločina i oni koji su zločine činili su činili i sve da prikriju tragove.

Tako da, mi ćemo nastaviti sa pretragom svojih arhiva, a od Prištine smo tražili da definitivno daju odgovor kada su u pitanju arhive koje poseduju bilo koje institucije u Prištini – od takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), preko svih službi koje su delovale u to vreme po zonama odgovornosti gde su nestali Srbi i ostali nealbanci, a mi ćemo, iako smo do sada u procesu traženja dali 2.500 različitih dokumenata, nastaviti da produbljujemo traženje u našim arhivama, da li imamo još nekih novih dokumenata i saznanja o mestima sahranjivanja, odnosno o sudbini nestalih lica.

Apsolutna podrška otvaranju arhiva

RSE: Deo tih arhiva koji se odnosi na vojsku i policiju Srbije nosi oznaku „poverljivo“. Da li je to prepreka?

Odalović: Pa ne. U traženju eventualnih informacija o nestalim licima mi smo bili fokusirani na ono što u dokumentima može da nam pomogne i ukaže na eventualno nestalo lice i na okolnosti nestanka. To ne bi trebalo, niti može da bude sa oznakama poverljivosti, ti delovi. Tako da smo mi dosta tih dokumenata dobili, dosta tih dokumenata smo podelili sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta (MKCK) i sa Prištinom i na bazi tih dokumenata mi u stvari danas radimo sve one pretrage koje radimo. Radimo ih po našim informacijama, a to su informacije iz policijskih i vojnih službi, iz komunalnih preduzeća, iz svih izvora sa kojima smo raspolagali.

RSE: Obe strane su arhive isticale kao najveći problem, kao najveću prepreku. Da li ovo što govorite znači da je došao trenutak u kome postoji spremnost da se pristupi i svim arhivama Srbije i arhivama Kosova, od kojih se za neke, poput arhiva OVK, tvrdi da ne postoje?

Odalović: Mi smo arhive unazad deset, 15 godina pretraživali i svaki dokument koji smo našli, stavili smo u funkciju traženja (nestalih lica, dod. aut.). Mi ćemo tražiti još. Mi ćemo produbiti traženje i to je ono za šta apsolutno imamo podršku. Ali, ono što do sada nismo imali sa druge strane, nismo imali ni jedan dokument ni iz jednog arhiva, a uveravamo se vrlo često da postoje video snimci sa kojima Priština raspolaže. Znači, da li su u posedu nekog zvaničnog arhiva ili pojedinaca koji su bili na prostoru Kosova i Metohije na kome su se zločini dešavali, koji su video snimke publikovali i u kojima mi vidimo između ostalog ubijene ljude i mesta sahranjivanja, mnogo toga.

Zato je važno da su sastanci bili na tako visokom nivou i gde je apsolutno podrška data tome da se arhive i u Prištini i u Beogradu otvore dodatno. Znači, da se u Prištini otvore arhive, a mi ćemo vršiti dodatnu pretragu da vidimo da li imamo još podataka, činjenica, svega onoga što bi moglo da nam pomogne.

Ono što je takođe važno kada su u pitanju arhive, međunarodne, jeste i jedno poglavlje koje je posebno važno, a to su satelitski snimci. To je nešto na čemu apsolutno insistiramo i siguran sam da takvi snimci postoje koji mogu da nam takođe mnogo pomognu. To je bila i moja molba koju sam uputio i zvaničnicima američke ambasade, ovde u jednom razgovoru, čim se završio sastanak u Vašingtonu. Imao sam veoma brzo susret sa njima i tema je bila kako da pomognu. Ja sam im rekao – utičite da vidimo možemo li iz tih satelitskih snimaka da dođemo do nečega.

Dosadašnji napori nisu dovoljni

Porodice realno imaju nadu i očekivanja da će iz ovog procesa, uz podršku koju sam pomenuo, da ćemo dobiti više informacija. Oni ne spore da mi radimo prema podacima kojima raspolažemo i naše napore i na prostoru Kosova i Metohije i na prostoru središnje Srbije. Ali, to nije dovoljno.

Mi smo došli do jednog trenutka u kojem imamo vrlo, vrlo, vrlo malo identifikovanih tela, vrlo malo pronađenih grobnih mesta i grobnica… To je ono što zabrinjava i nas i porodice i ne daje nam neku veliku nadu ako se ne učini ovaj dodatni napor i ako se dodatno ne dobiju informacije.

Iako smo mi kroz mehanizam preko 1.700 slučajeva rešili, mi još uvek 1.643 nestale osobe tražimo. Znači, mi nismo zadovoljni time i cenimo da svakako mora da se učini više.

Pretrage na više lokacija

RSE: Da li se neke lokacije trenutno pretražuju ili su u planu da se pretraže?

Odalović: Mi ćemo u toku ove nedelje po zahtevu Prištine i prema informacijama sa kojima oni raspolažu, pretražiti jednu lokaciju kod Novog Pazara, koja se zove Kozarevo. Nastavićemo, nadam se da će nam vremenski uslovi dozvoliti, Kiževak (u blizini Raške, dod. aut.) naredne nedelje. Da završimo tu lokaciju definitvno. Tamo imamo još nekih 20 do 30 radnih dana da pretražimo lokaciju u jednom kamenolomu, koja je takođe u opticaju na osnovu svedoka koji je Prištini dao tu informaciju. Bili smo pre neki dan na jednoj lokaciji u okolini Sjenice, gde takođe Priština ima informaciju o mogućem mestu sahranjivanja, odnosno o izmeštenim grobnicama. Tako da su to aktivnosti koje se kod nas odvijaju.

Prošle nedelje smo bili na Košarama, gde smo poneli informaciju o mestima sahranjivanja jednog broja vojnika koji se još vode kao nestali. U Mitrovici su u zadnjih meseca dana već dva tela ekshumirana po skicama koje smo mi dali. Jedno telo smo pronašli na groblju u Orlovači koje nije iz oružanog sukoba, ali je u pitanju dete koje je preminulo u Beogradu. Telo je ekshumirano i predato porodici.

Tako da, aktivnosti ima i to raduje. Mi sada imamo zahteve prema Prištini, za nekoliko lokacija na koje smo ukazali kao potencijalna mesta sahranjivanja, da se ona obiđu, da se povedu ljudi koji će označiti bliže mesto ili da identifikujemo tačnu lokaciju i da sa Prištinom dogovorimo dinamiku pretrage tih lokacija.

To je nešto na čemu ćemo raditi i to je mehanizam koji je uspostavljen.

Geo-radar i bespilotna letelica se još uvek ne koriste

RSE: Da li se u tim pretragama koje pominjete koristi nova tehnika koja je krajem avgusta dobijena kroz donacije, geo-radari i bespilotne letelice?

Odalović: Ovde nismo. Razlog je što je, prvo, dosta trajala obuka, a i vremenski uslovi nam sada ne omogućavaju. Sada i nemamo informacija šta bi da pretražimo. Znači, mi kada iz arhiva ili iz bilo kog izvora nađemo nove lokacije, mi ćemo se onda sa tom opremom pojaviti. Ponudili smo i Prištini, da oprema bude i u Prištini stavljena u funkciju traženja. Mi ove lokacije koje imamo, nama ta oprema sada ne treba. Ovo što smo identifikovali i na čemu radimo. Ona će nam trebati kada budu nove lokacije i nove informacije, da proverimo preko njih, da se ne izlažemo velikim troškovima. Da nam taj geo-radar sa dronom koji bi trebalo da snima određene lokacije, da preciznije izveštaje. To je nešto što cenimo da ćemo u punom kapacitetu na proleće staviti u funkciju i krenuti da sve te lokacije koje su sumnjive proveravamo.

RSE: Kakva je to tehnika? Koliko očekujete da će ona, kada počnete da je koristite, ubrzati pretrage, poboljšati kvalitet rada?

Odalović: Pa značajno. Biće značajno brže zato što ćemo lokacije na kojima će ova tehnika moći da se primeni pretražiti ne sa prekopavanjem, nego snimanjem dubljine zemljišta do nekoliko metara, gde bi se videle eventualne promene strukture zemljišta, i gde bi se ukazalo da li je bilo sahranjivanja i to bi nam dosta olakšalo. Znate kako, kada svedok dođe i kaže – to je tamo, vi odete tamo i vidite polje. Da bi proverili tu lokaciju, mi onda moramo da prekopamo to polje da bi bilo načisto da li tamo nečega ima ili nema.

Ovako, znaćemo šta se isključuje iz pretrage. Taj geo-radar je u funkciji eliminacije onih prostora koji se isključuju i identifikovanja prostora na kojima postoji osnovana pretpostavka promene strukture – da je tu bilo određenih ukopavanja ili nekih drugih radova. Važno je da mi takva mesta pronađemo i da ih pretražimo. To će biti vrlo precizno i skratiće strahovito i pripremu i rokove i smanjiće troškove, smanjiće potrebu angažovanja mehanizacije i ljudstva. Tako da, to je prednost donacije koju smo dobili.

RSE: Znači od narednog proleća očekujete da će ova tehnika ući u upotrebu?

Odalović: Realno je da to od proleća bude spremno. Jer, mi moramo da pripremimo lokacije, da pripremimo informacije, da se završe sve obuke.

Na primer, što se tiče Kiževaka (čija je pretraga u toku, dod. aut.), to je kamenolom i tu takva oprema ne može mnogo da pomogne jer je sva struktura tog zemljišta već poremećena. Tu ovo sredstvo ne može da pomogne. Tu mora ovo kako sada radimo, mehanički, fizički.

Oprema na raspolaganju čitavom regionu

RSE: Da li vam je neko iz regiona već tražio ovu novu opremu za korišćenje, za pretrage kod njih?

Odalović: Mi smo vrlo otvoreni za tako nešto, imajući u vidu da smo zainteresovani za pretrage na teritoriji čitavog prostora bivše Jugoslavije. To ćemo sada predočiti i na sastanku regionalne grupe za nestala lica, koji se održava 22. oktobra. Reći ćemo da smo mi spremni da, ko god bude pokazao i iskazao spremnost, želju i potrebu, mi to vrlo rado učiniti.

Priština je već iskazala interesovanje. Sa Prištinom smo već, prilikom jednog sastanka koji smo imali u Beogradu, obišli i videli sve to i pokazali interesovanje. Dogovorićemo se o lokaciji koju ćemo vrlo brzo da pretražimo zajedno.

RSE: Kao neko ko je u neposrednom kontaktu sa porodicama i Srba i Albanaca koji duže od dve decenije čekaju da sahrane svoje najmilije, koliko ovo pitanje vidite kao važno u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova?

Odalović: Ono je najvažnije i najbitnije i mi to prioritetno radimo zbog porodica. Porodice su te koje imaju najviše i puno pravo da znaju šta se desilo sa njihovima i ko je odgovoran za zločine nad njima. To je nešto što mi podržavamo. Činjenica je da ovaj problem koji je težak i bolan, opterećuje ukupne odnose u čitavom regionu, kao i odnose Beograda i Prištine i od njegovog rešavanja, od kvalitetnog pomaka ka rešavanju većeg broja slučajeva nestalih, stvaraju se i realni uslovi za jedan drugačiji odnos po ovom pitanju i da odnos i po pitanju svih važnijih političkih pitanja može da bude kvalitetniji.

To koliko slučajeva rešimo i koliko ih brzom dinamikom rešavamo je i uslov za bolje i kvalitetnije odnose i saradnju.

Mi smo uspeli da podržimo dobre odnose između udruženja porodica kosovskih Albanaca i kosovskih Srba i oni vrlo često usaglašeno dižu glas za rešavanje sudbina nestalih lica.

Nadam se da ćemo upravo rešavanjem ovog teškog problema stvoriti uslove za normalizaciju, stabilizaciju i bolje odnose, pogotovu među ljudima koji su najpogođeniji, a oni su onda neko ko sa pravom može da kaže svima – ako mi sa ovakvim tragedijama možemo da sarađujemo, zašto ne možete i vi?