Neki zbrajaju milijarde dok mi zbrajamo procente podrške

Piše: Veran Matić

„Ovde nema iznenađenja, jer mislimo da je podrška veoma stabilna u datim kompleksnim okolnostima. Ohrabrujuće je to što ima 31% onih koji se protive, i to je, zapravo, pad koji se prelio na one ljude koji na eventualnom referendumu ne bi glasali”, rekao je Klačar osvrćući se na prošlogodišnje istraživanje, gde je 40% bilo protiv, a 11% ne bi izlazilo na referendum.

U isto vreme, stižu i podaci o tome da čak 41% mladih reaguje negativno na pomen EU:

Indikativno je da je ovakav trend prisutan već godinama unazad i da je, za samo tri godine, broj mladih koji gleda pozitivno na EU opao sa 26 na 18%.

Ovakvi rezultati su publikovani u danima u kojima se u Briselu žestoko debatovalo o budžetu Evropske unije.

Mnogi su komentarisali podatak da je Hrvatska dobila 12,6 milijardi evra za projekte kroz redovni sedmogodišnji budžet (u koji uplaćuje neuporedivo manja sredstva).

Pored toga, dobila je još 5,9 milijarde evra bespovratne pomoći za oporavak od krize, i još 2,2 milijarde evra kredita za koje se sve članice Evropske unije zajedno zadužuju.

Ne čudi zato oduševljenje hrvatskog premijera Plenkovića koji se hvali ukupnim iznosom od 22 milijarde evra.

Radi poređenja: Srbija je za 18 godina dobila od EU 3,6 milijardi nepovratne pomoći.

Ovim poređenjem, više su nego vidljive prednosti dosadašnjeg sedmogodišnjeg članstva Hrvatske u EU.

Kada pominjemo godine i godišnjice, juče se navršilo tačno deset godina od kad je Međunarodni sud pravde doneo mišljenje o tome da Deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije protivna međunarodnom pravu.

U tekstu u „Vremenu“, Milan Milošević je napisao da se posle odluke iz Haga „Beograd sabira“.

Čini mi se da deceniju kasnije, to sabiranje još uvek traje… i trajaće.

Za to vreme, region napreduje – neki zbrajaju milijarde, dok mi sabiramo procente podrške i otpora po raznim osnovama.

Takvih podela nam, bar, nikada nije manjkalo.