Biljana Srbljanović – Crevna flora

Piše: Biljana Srbljanović

Ovu glupu i lako proverivu laž, plasirao je najmoćniji ruski internet sajt, a tim povodom Dačić, slučajni ministar inostranih poslova, nije imao šta da kaže. Nije se umešao ni u ostale detalje svog posla, nije čovek primetio da sve više zemalja našim državljanima brani pristup, što je, da prostite, dosta logično – nakon što smo malo blejali po ulicama, pa sad blejimo pred Torlakom, šta ćete. Dačića to ne zanima, on je zauzet dogadjajima u sopstvenoj stranci, u kojoj – opet po običaju, moćnije i veće “lomonosov” odeljenje pokušava da ga išutira iz zagrljaja i ovog moćnog predsednika i tu smo na poznatom terenu. Plakaće, pevaće i održaće se na nogama, pola čovek a pola koferče i nikom ništa.

Njegov naslednik na mestu ministra policije, Nebojša Stefanović, nema primedbi u svom rejonu, a to što je policija prve večeri demonstracija bila izrazito malobrojna, pa njih samo tridesetak popilo stenčuge, topovske udare i batine organizovanih navijača, njemu je kao uspeh. Policajci su, očigledno je, najpre bili žrtveni jarci, u pokušaju izvršavanja sumanutog naredjenja da telima odbrane ulaz u Skupštinu od višestruko brojnihih i organizovanijih suparnika, u koju je istovremeno njihov kolega iz podzemnog odeljenja Srdjan Nogo, ulazio i izlazio kao inspicijent pred predstavu, šapatom dirigovao kretnje po sceni, mizanscen i scenske borbe, po najboljim instrukcijama sa časova akrobatike i opšteg opsenarstva udbaškog tipa, samo da bi se razgoropadili već dan kasnije, kad su postali brojniji i nadmoćniji i u svetloj tradiciji viteške borbe krenuli da mlate sve redom, sa naglaskom na slabije i nevine. Ko je lud da dira pravo srce tame? Mnogo je lakše iskaliti bes na, na primer, onoj rendom duvačkoj sekciji u Pionirskom parku (kojima iskreno zavidim na stupnju šalabajzanja, do te mere nesvesni sveta, da im je i usred suzavca i opšte lomljave na onoj klupici ipak bilo mnooogo doooobro, toliko da nisu ni primetili da bi trebalo da odu na neko za nijansu bezbednije mesto, šta znam, tipa na NA IBARSKU MAGISTRALU, pa da tamo, nasred bitumena, prisednu sa pivom, ali to je već druga tema).

Stefanovićev i Ristićev kolega – doktor nauka i profesor (na predmetu Higijena) a i lekar, Goran Belojević, inače poznat po tome što se zalaže za ukidanje Ustavom zagarantovanog prava na medicinsku zaštitu (a sad se vidi koliko je ta civilizacijska tekovina ključna), kao veliki kritičar Vučiča, nastupao je i levo i desno. On je svojim političkim ubedjenjima zaslužio mesto u inače ozbiljnim medijima, koji sve više isklizavaju poslednjih meseci, bukvalno svaka rendom individua koja smatra da je “Vučić peder” može u njima da svoje bizarne inokosne misli oglašava i da biva dočekan sa pijetetom, pa tako i ovaj profesor doktor. On nam je izneo svoj revolucionarni plan i program za borbu protiv pandemije: treba isprazniti sve Covid bolnice i prekrečiti ih (sic!), za celu Srbiju otvoriti samo četiri poljske privremene bolnice (šatore) i prebaciti sve bolesnike u njih. Iz ovih bolnica što će da se kreče u te montažne kućerke, prebaciti sve, eto plana. Sprovesti i svu neophodnu tehničku, medicinsku i higijensku (sic! sic!) pripremu da ispod cirada iko može uopšte da boravi, transportovati respiratore, šok sobe, sale za reanimaciju, prijemna odeljenja, lekare, tehničko osoblje, šaltere, klupice, klozete, toplu vodu, cevovod za kiseonik, sterilizatore, zaštitna odela, sobe za presvlačenje i dezinfekciju, kartone i kompletnu dokumentaciju, sve to preseliti, dakle u te novonastale livadske “bolnice” i tamo, na plus 40 lečiti ljude, pazite sad: PROBIOTIKOM. Da, da, profesor higijene u nezavisnim medijima predlaže da se uloži neopisiv novac, trud i vreme da se sve ovo što već postoji u bolnicama iseli, da se sačeka da se montažni objekti sagrade, kad se to dočeka, da se tamo presele i ljudi i aparati, pa tako četiri puta za celu Srbiju, sve to da bi se Covid na poljani lečio Bulardijem ili kojim već brendom svemoćnih plemenitih stanovnika unutrašnjosti ljudskih creva.

Ne, nije mislio govnima. To vam se samo učinilo. Nažalost.

Tekst je prenet iz lista Blic.