Izbori u Srbiji 2020: Šta sve mogu naprednjaci sa dvotrećinskom većinom u skupštini

Ubedljiva izborna pobeda naprednjaka doneće im oko 190 od 250 mandata u Skupštini Srbije.

„Večeras smo dobili ogromno poverenje naroda, najveće ikada u Srbiji”, rekao je Vučić u sedištu Srpske napredne stranke i dodao da su naprednjaci dobili više od dva miliona glasova, od 3,3 miliona ljudi koji su glasali.

Prema preliminarnim rezultatima, u budući parlament Srbije ući će samo stranke koje su u prethodnom mandatu vršile vlast.

Socijalisti su bili deo vladajuće većine sa naprednjacima, dok je stranka SPAS Aleksandra Šapića bila na vlasti u beogradskoj opštini Novi Beograd.

Van parlamenta ostala je opozicija koja je trčala izbornu trku, baš kao i ona koja je izbore bojkotovala.

„Srbija je danas nedvosmisleno rekla ne režimu Aleksandra Vučića, nenormalnosti i ludilu kome smo izloženi svih prethodnih godina”, zaključak je lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa koji tvrdi da je bojkot ispunio smisao zbog smanjene izlaznosti.

U skupštinske klupe će i predstavnici manjinskih stranaka: Savez vojvođanskih Mađara, stranke Muamera Zukorlića i Sulejmana Ugljanina, kao i lista Albanaca Preševske doline.

Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji

Na osnovu 93,6 odsto obrađenog uzorka, samo tri liste prelaze cenzus. Izlaznost: 48-49 odsto.

• 10,9%Ivica Dačić – SPS, JS – Dragan Marković Palma
• 4,2%Aleksandar Šapić – pobeda za Srbiju

Izvor: Ipsos, CeSID

„Trebalo je da ovi izbori kanališu sukobe i krize u društvu, ali to se nije desilo.

„Ovi izbori nose političku krizu jer opoziciji preostaje vanparlamentarna borba, ali mislim da u ovom trenutku nema snage kod građana za izlazak na ulice”, smatra politikolog Vuk Velebit.

Parlamentarni izbori u Srbiji održani su u redovnom terminu, a bili su odloženi zbog epidemije virusa korona.

Jednostavno formiranje vlade

Kada jedna stranka osvoji više od dve trećine mandata u parlamentu, neizvesnost oko formiranja vlade ne postoji – potrebno je samo da Aleksandar Vučić prelomi ko će biti njegova „desna ruka” na čelu Vlade Srbije.

U izbornoj noći, Vučić nije pružio odgovor na ovu zagonetku, već je stranačkim kolegama poručio da ne žure sa formiranjem vlasti na bilo kom od nivoa „dok se on ne vrati sa puta u inostranstvo”.

„Za nas je važno da pokažemo u formiranju naredne vlade da nismo bahati, da ćemo uzeti u vladu ljude sa lista koje nisu prešle cenzus”, nagovestio je lider naprednjaka da njegova stranka želi da podeli odgovornost za buduće odluke.

Ivica Dačić i socijalisti već odavno ne igraju ulogu „džokera” na političkoj sceni Srbije, ali su i na ovim izborima očuvali poziciju drugoplasirane stranke.

Lider SPS-a ponudio je saradnju naprednjacima – zajedno bi imali većinu od oko neverovatnih 220 mandata.

„Ovi izbori su pokazali da Aleksandar Vučić ima podršku građana – zbog procenta koji je osvojio na ovim izborima, treba da preuzme apsolutnu odgovornost za vođenje države i kroz vladu.

„Posle ovih izbora više ne bi smelo da bude mesta za SPS u vladi, ali nisam siguran da Vučić, znajući koju političku krizu buduće odluke oko Kosova mogu da izazovu, želi da preuzme kompletnu odgovornost”, smatra politikolog Vuk Velebit.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević rekao je za Javni servis da rezultat SNS-a predstavlja „izborni cunami” za koji ne zna da li iko u Evropi može da ga ostvari.

„Ako imate u vidu da je SNS dobio preko 60 odsto glasova, mi praktično na sledećim izborima, s obzirom na to da njihov broj glasova raste, idemo ka nekom severnokorejskom ili kineskom rezultatu.

Sada moramo da vidimo kako dalje, da li je ovaj izborni sistem ustvari dobar.”

Da li će Ana Brnabić ostati predsednica Vlade ili će na njeno mesto sesti Siniša Mali, Branislav Nedimović ili neko treći, znaće se „u zakonskom roku”, kako je to nagovestio predsednik SNS-a.

Bez obzira na ime mandatara, biće to vlada koja će imati apsolutnu mogućnost da donosi odluke, bez gotovo ikakve političke kontrole u parlamentu.

Biće to vlast koja neće imati nikakvih teškoća da dvotrećinskom većinom inicira promenu Ustava Srbije.

Parlament bez opozicije

Ni sniženi izborni cenzus sa pet na tri odsto nije pomogao da se bar neka od opozicionih stranaka nađe u skupštinskim klupama.

Ovakav prag pomogao je samo Aleksandru Šapiću, koji u parlament takođe dolazi sa pozicije vlasti – u beogradskoj opštini Novi Beograd.

Gotovo svi građani koji ne podržavaju politiku SNS-a i SPS-a ostaju bez predstavnika u parlamentarnoj debati.

„Ovde nema ni većih gubitnika, ni većih dobitnika – opozicija koja je izašla na izbore moraće da promeni pristup i preispita odluke, preuzme odgovornost, a lideri se povuku.

„Opozicija koja je bojkotovala izbore mora da razmišlja o dugoročnoj gradnji infrastrukture za budućnost”, kaže Velebit koji očekuje da će ovaj saziv parlamenta biti možda i najmirniji do sada, bez ozbiljnijih rasprava i sukoba.

U izbornom danu, lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović najpre je najavio „ritualno samospaljivanje” ako PSG ne pređe cenzus, da bi po objavi rezultata najavio da će taj pokret nastaviti da se bori da izleči „bolesno društvo”.

Izbornom čudu u prebrojavanju glasova i ulasku u parlament još se nadaju u Pokretu za obnovu kraljevine Srbije i pokretu Metla 2020.

Čak i izvan političke margine gurnuta je na brzinu stvorena opcija Ujedinjene demokratske Srbije, Čedomir Jovanović i njegova neobična lista različitih organizacija, desničarski pokreti Zavetnika i Levijatan, pa čak i radikali Vojislava Šešelja i Suverenisti Saše Radulovića.

„SNS je uništio politički život u Srbiji, to je dijagnoza ovih izbora”, zaključak je urednice NIN-a Vesne Mališić u izjavi za televiziju N1.

Uz napomenu da su ovo poslednji izbori na kojima je Aleksandar Vučić „navodno pobedio”, Dragan Đilas, lider Saveza za Srbiju koji je bojkotovao izbore, kaže da je viđena najmanja izlaznost u modernoj istoriji.

„Ispred nas su dva puta, jedan je produbljivanje ove krize, nastavak uništenja, povećanje tenzije i agresije neće doneti ništa dobro.

Drugi je pravljenje jasnih mehanizama, oslobađanja medija, oslobađanja ljudi, sprečavanja bilo kakvih spiskova, svega što se u Srbiji dešava.”

Đilas je poslao poruku i Evropskom parlamentu od koga je zatražio da se u Srbiji dođe do fer i poštenih izbora, po modelima koji već postoje u zemljama Zapadnog Balkana.

„Opozicija mora da počne da razmišlja o strategijama i idejama – više nije dovoljno da opozicija kaže da je protiv Vučića već moraju da se stvaraju ideje i pružaju odgovori”, smatra Velebit.

Prvi dani – najvažniji zadaci

Neke od ključnih odgovora moraće da ponudi i sam Aleksandar Vučić, i to već u prvoj nedelji posle ubedljive stranačke pobede.

Neće proći ni 24 sata od zatvaranja birališta, a u Beograd će doći evropski izaslanik za Kosovo Miroslav Lajčak.

Vučića čeka odlazak na vojnu paradu u Moskvu, koju bi takođe mogli da prate susreti daleko važniji za budućnost nego za prošlost, a potom moguć put u Brisel, pa u Vašington – na ključni sastanak sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem i američkim pregovaračem Ričardom Grenelom.

Vučić u Belu kuću donosi legitimitet podrške najmanje 230 od 250 poslanika – u parlamentarnom životu, sve što predsednik Srbije eventualno dogovori sa delegacijom Kosova neće imati nikakvu prepreku.

Sa sličnim kapacitetom u SAD dolazi i delegacija Prištine – vlada Avdulaha Hotija možda nema zvaničnu podršku stranke koju je osnovao Hašim Tači, ali njegovo prisustvo čini da zapravo jedino pokret Samoopredeljenje ostaje potencijalni protivnik dogovora sa Beogradom.

Proces koji traje već dve decenije time bi u narednih nekoliko meseci mogao da krene sasvim drugačijim tokom, a sastanak u Beloj kući je samo početak potencijalno završne faze.

„Ne očekujem da će naredni dani doneti neku dramatičnu situaciju – mislim da će naprednjaci očuvati stabilan kurs na kome su i bili”, kaže Velebit.

Konačno, Vučića na „domaćem terenu” čeka i pomalo zaboravljena epidemija virusa korona.

Rast broja zaraženih u poslednjih nedelju dana nije dobila veći publicitet, tokom izborne večeri i sam lider SNS-a zbijao je šale o grljenju i ljubljenju, maske su u izbornom štabu SNS-a više nosili novinari nego stranački funkcioneri.

„Vučić i buduća vlada na pitanju virusa korona mogu samo dodatno da ojačaju poziciju i predstave se u očima građana kao njihovi zaštitnici.

„Ipak, opozicija mora da insistira na tome da se saznaju tačni brojevi zaraženih u poslednje dve nedelje”, zaključuje Velebit.

Naredni redovni izbori u Srbiji su predsednički – Aleksandar Vučić će šansu za drugi mandat imati 2022. godine.