Pet minuta sa Srđanom Majstorovićem

“Nažalost, ona danas ne odgovara opisu institucije kako je definiše Ustav Srbije i predstavlja samo fasadu iza koje se kriju ostaci demokratskog političkog sistema. U trenutku kada predstavnici vlasti “štrajkuju” protiv državnih institucija, apsurdnost trenutnog stanja političkog sistema je potpuna. Nažalost, ovakvim performansima širi se rizik od prelivanja sukoba na čitavo društvo i nisam siguran da će predstojeći izbori u trenutnim uslovima uspeti da spuste tenzije.

*Vlast istrajava u političkom pragmatizmu i populizmu, a opozicija kao da reaguje od trenutka do trenutka. Zašto je naš javni i politički život tako zatrovan?

Trenutno stanje na političkoj sceni Srbije proizvod je uspešno promovisane i realizovane polarizacije društva, kao i dominantno binarnog razumevanja politike – ili s nama ili protiv nas. Demokratija koja se zasniva na liberalnim načelima trebalo bi da posveti posebnu pažnju uključivanju manjine u političke procese. Nažalost, opozicija još uvek nije pronašla adekvatan način da ponudi validnu alternativu i motiviše građane. Naprotiv, osudom onih koji su se odvažili da odbrane svoje opštine na predstojećim izborima, veći deo opozicije se “zaglavio” u binarnom shvatanju politike. Srbiji je u ovom trenutku potrebno resetovanje, odnosno dijalog o budućnosti i tome u kakvoj zemlji građani žele da žive. Nažalost, značaj prošlogodišnjeg pokušaja uspostavljanja dijaloga o izbornim uslovima moguće je prepoznati tek iz današnje toksične perspekt

*Kakvu sliku i jedni i drugi šalju prvenstveno građanima Srbije? Da li svojim delovanjem demorališu i frustriraju građane pred predstojeće parlamentarne izbore?

Slika Srbije tokom vanrednog stanja na najbolji način je pokazala nedostatak međusobnog poverenja. S obzirom na brojne nerazjašnjene afere i flagrantno kršenje principa odgovornosti, građani su izgubili poverenje u institucije i sistem. Sa druge strane, vlast se odlučila da kreativno tumači Ustav i zakone, prenebregne princip podele vlasti i vladavine prava i da restriktivnim merama iskaže nedostatak poverenja u vlastite građane. Utisak je da među građanima koji su svoj bunt iskazali “bukom” još uvek postoji određena rezerva demokratske energije. Pitanje je kako artikulisati ovo nezadovoljstvo u kreativnu političku alternativu postojećem režimu. Nejasni stavovi opozicionih stranaka u vezi sa učešćem ili bojkotom predstojećih izbora svakako tome ne doprinos

*Kako biste ocenili promene u opozicionom bloku bojkot-ne-bojkot i procenjujete li da će još neka opoziciona stranka izaći na izbore pored onih koji su promenili stav i izlaze?

Uspešna strategija i taktika ostvarivanja političkih ideja mora se prilagođavati uslovima “na terenu”. Stiče se utisak da je odluka o bojkotu većeg dela opozicije ipak bila preuranjena. Kada su jednom prilikom upitali Harolda Mekmilana, nekadašnjeg premijera Velike Britanije, koji faktori ključno utiču na promenu politike, on je sa autoritetom iskusnog političara odgovorio: “Događaji, dečače, događaji”. Događaj ili slučaj može značajno da utiče na raspoloženje građana i njihove stavove. Utisak je da je pandemija Covid-19 i njene ekonomske i socijalne posledice upravo taj događaj koji bi trebalo da posluži kao tačka susretanja različitih opcija, dijaloga i resetovanja nefunkcionalnog sistema. Umesto da iskoristi krizu, Srbija se danas, nažalost, ubrzano kreće ka tački usijanja, posle koje će biti izuzetno teško vratiti politiku u institucionalne tokove.

*Šaljemo li kontraproduktivne poruke u EU i koliko je zaista snažno naše opredeljenje za ulazak u EU?

Srbija se samostalno opredelila i tražila da postane članica EU, podnoseći zahtev za članstvo, u kojem je jasno istaknuto da time prihvata vrednosti i ciljeve Unije, kao i obaveze koje proističu iz članstva. Uslovi pristupanja detaljno su definisani pred početak pregovora o članstvu i opšte su poznati. Pojedine izjave zvaničnika Srbije zvuče zbunjujuće i kontraproduktivno. Stiče se utisak da se ciničnim javnim kritikama EU maskira kašnjenje i neispunjavanje preuzetih obaveza. To svakako ne donosi ništa pozitivno Srbiji. Pitanje je šta je motiv takvog ponašanja. Srbija će posle pandemije biti još više upućena na EU i bez njene podrške teško je zamisliti oporavak zemlje. Dugoročno gledano, kontinuirano preispitivanje stavova o članstvu u EU ide u korist skeptika unutar Unije prema njenom daljem širenju, “naoružavajući” ih argumentima o neiskrenim kandidatima čija je posvećenost zajedničkim vrednostima pod znakom pitanja. Nova metodologija EU mogla bi da ponudi novi impuls iznalaženju obostranog poverenja i kredibiliteta.

*Ispada kao da nismo zreo narod ni država sa ozbiljno izgrađenim društvenim odnosima i jasnim državnopravnim statusom.

Ne slažem se s konstatacijom u vezi sa zrelošću građana. Građani su onoliko “zreli” koliko im država omogući. Ukoliko postoje institucije, ukoliko vladaju zakoni i procedure i ukoliko postoje slobodni i kritički mediji, onda građani imaju mogućnost da slobodno i racionalno odlučuju. Autoritarni režimi se zasnivaju i opstaju na strahovima i nesigurnosti građana. U takvim režimima institucije i zakoni se uklanjaju kao nepotrebna smetnja “efikasnom” upravljanju. Nažalost, usled opšte polarizacije u društvu, strah je postao vladajući princip koji utiče na ponašanje i stavove građana. Strah od onih “drugih” abolira sve nepodopštine ovih “naših”. U takvim okolnostima građani postepeno gube perspektivu o vlastitoj moći i ulozi u politici. Zakoni čine građane jednakim, institucije ih štite od samovolje politike. Nažalost, trenutni nedostatak poverenja u institucije i politički sistem neće biti lako povratiti.

*Bavite se odnosima u EU i Zapadnom Balkanu i mnogo znate o strategijama za rešenje kosovskog pitanja. Kada je o tome reč, kao da smo ponovo na prapočetku i da opet prevladava ideologija i politika status quoa iako smo svesni da je takva politika najpogubnija za srpsko društvo.

Uprkos opšte prihvaćenom stavu da je status quo u odnosima Beograda i Prištine neodrživ, činjenica je da ovakvo stanje obezbeđuje brojnim političkim akterima razlog njihovog postojanja i opstanka. Normalizacija odnosa neće biti moguća sve dok se svojevoljno, odvažno i iskreno ne investira vlastiti politički kredibilitet u rešavanje ovog složenog izazova. Čini se da predstojeći izbori u Srbiji, politička nestabilnost na Kosovu, oprezan početak mandata gospodina M. Lajčaka, novog specijalnog predstavnika EU za Zapadni Balkan, neće obezbediti atmosferu da se ovo pitanje reši do kraja predizborne kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama, kako se to očekivalo u nekim krugovima. Za suštinsku normalizaciju biće potrebno mnogo više vremena. Veštačko ubrzavanje ovog procesa, zasnovano na netransparentnim dogovorima političkih lidera, štetno je za legitimitet i održivost budućeg sporazuma, bez kojeg je teško izgraditi nove Balkanske odnose i obezbediti mesto regiona u EU.

Tekst je prenet iz Novog magazina.