O tome šta sa 100 evra? O prvacima dobročinstva za 2019., najboljim primerima plemenitosti i aktivizma, i nasilju nad novinarkama

Setio sam se toga danas dok sam se prijavljivao za 100 evra. Odmah danas sam taj novac uplatio za podršku deci i osobama sa invaliditetom, u rušenju prepreka i barijera, koju su pokrenuli Srpski filantropski forum i Fond B92, uz podršku Koalicije za dobročinstvo i Saveta za filantropiju. Račun za ovu akciju, kojoj se i vi možete pridružiti, je:

Raiffeisen banka AD,
br. 265-1110310001799-34.
Fond B92, Maksima Gorkog 17a.

Uplatio sam odmah, zato što to inače redovno i radim i onda kada nemamo ovakvu mogućnost da za te potrebe koristimo budžetska sredstva. Da ne bude da se nešto obeća, pa posle zaboravi.

Postoji niz inicijativa kojima se možete pridružiti, možda podeliti sumu na nekoliko različitih, kao na primer, na sajtu www.donacije.rs.

Ovo bi mogla biti jedna od najvećih, humanitarnih, socijalnih akcija. Ako deset hiljada građana donira, to je čitav million, a sa tom sumom se može rešiti veoma veliki broj problema osoba sa invaliditetom. Ili nekih drugih društvenih, socijalnih grupa i pojedinaca. Možete pomoći redakciju medija kojem verujete, produkcije koje se bave istraživačkim novinarstom, organizacije koje brinu o migrantima, deci koja žive na ulici, talentovanoj deci čiji roditelji nemaju novca za školu za talente, pomozite Istraživačkoj stanici Petnica, u kojoj stasavaju i edukuju se generacije koje menjaju naše živote na bolje.

Najlošija opcija je nebriga za upotrebu novca, ako nama samima nije potreban, ili ukoliko iz nekog drugog razloga ne želimo da iskoristimo ovu mogućnost.

Ako država nije u mogućnosti da ovaj novac deli po socijalnim kartama, jer ih nema, ili po drugim socijalnim kriterijumima, onda možemo uz pomoć fondacija, udruženja, nevladinih organizacija, sami uticati na to da se nekome bar malo poprave uslovi života. Sigurno će se ispuniti i ono što je namera države, povećanje potrošnje, samim tim posredno i pomažete privredni razvoj zemlje.

U ovim vremenima, važno je da svi brinemo, da  se uključimo, da utičemo na korigovanje ponašanja koje smatramo pogrešnim, da utičemo na efikasniju prevenciju za izazove koji slede.

***

Možete pomoći i brojnim organizacijama koje se bore protiv korupcije, zaštitu ljudskih prava… Ima puno kredibilnih organizacija koje će znati tih 100 evra da pretvore u vrlo korisne aktivnosti.

***

Pre nekoliko dana, po ko zna koji put je na društvenim mrežama prećeno novinarki Jovani Gligorijević, ubrzo je uhapšen osumnjičeni. Juče sam dobio informaciju da su drugoj novinarki, drugi dan za redom, terasa i prozori bombardovani jajima, i prećeno joj je od strane dotičnih jajara. Kao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, osetio sam da bi bilo važno da posetim koleginicu i pomognem koliko mogu. Zatekao sam patrolu policije, pozvao tužioca, nadležnog u MUP-u za našu radnu grupu. Ubrzo je stigla i ekipa zadužena za uviđaj. Vrlo uznemirujući događaji za novinarku čije ime ne spominjem zbog istražnih radnji, ali i zbog njene odluke i redakcije u kojoj radi. Živi sama, i samo mogu da zamislim koliki strah se gomila u ovakvim napadima. Reakcija je sinoć bila adekvatna, čekamo rezultate istrage.

Međutim, postoji ozbiljan višegodišnji trend napada na novinarke, diskreditacija njih samih, njihovog rada, siguran sam i da postoji  puno ponižavajućeg rada u redakcijama, itd. I siguran sam da svi u profesiji moramo da se organizovano solidarišemo sa novinarkama i učinimo sve što je moguće da se zaštite preventivno, da se pokrenu sve istrage koje su zamrznute, da utičemo na efikasnost i da dobijemo  sudske epiloge sa propisanim kaznama.

Važan je rodni naglasak jer su žene u svim profesijama ugroženije od muškaraca, i kroz svakakve izazove dodatno lošije prođu.

***

Ko hoće detaljno da sazna, da se uveri – može.

Dr Zorica Mršević je napisala i objavila temeljnu studiju, istraživanje „Nasilje i mi, Mediji o nasilju nad ženama”. Izdavač Institut društvenih nauka. I sâm se bavim izdavaštvom, i ne mogu da razumem cenu knjige od 250 strana u iznosu od 1980 dinara, čije je izdavanje uz to finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sufinansiranje i služi da bi se lakše objavljivali naučni radovi, kvalitetne knjige uopšte, i to bi moralo da se odrazi i na cenu, jer je cilj i pomoć da knjiga dospe do čitalaca u mnogo većem broju. Ko je zainteresovan, rado ću pozajmiti knjigu.

***

I generalno mislim da je deljenje nešto što je važno kao racionalno ponašanje, ne samo u krizama, već zbog efikasnog korišćenja kapaciteta.

***

Žiri Trag fondacije objavio je dobitnike Virtus priznanja, svakako najveće nagrade za društvenu odgovornost i filantropiju u Srbiji, pod sloganom „Da dobro ne ostane skriveno”.

I sâm sam dobitnik ovog priznanja, kao i Fond B92, i mogu da se uživim u to kako se osećaju dobitnici, finalisti, oni koji su nominovani.

Čestitam svima. I samoj Trag fondaciji na upornosti promocije dobročinstva, filantropije, društvene odgovornosti.

Dobitnik Glavne nagrade za doprinos na nacionalnom nivou je kompanija Mastercard Europe SA Beograd za donaciju 250.000 evra organizaciji NURDOR za izgradnju Roditeljske kuće u Beogradu, podršku ženskom preduzetništvu i zdravstvenoj zaštiti u Srbiji. Kompanija Eurobank a.d. Beograd je dobila nagradu za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, dok je nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora pripala kompaniji Telenor d.o.o.

Porodično preduzeće Inter-mehanika d.o.o. iz Smedereva dobitnik je nagrade u kategoriji malo i srednje preduzeće, dok je nagrada za individualni doprinos filantropiji pripala Tamari Klarić i Bogdanu Stevanoviću iz Beograda, koji su u okviru akcije humanitarnog pešačenja „Pruži korak“ prikupili sredstva za izgradnju nove Roditeljske kuće u Beogradu.

Dobitnici specijalnih nagrada su: dm drogerie markt d.o.o. Beograd za najinovativniji projekat, AVON Cosmetics SCG d.o.o. za doprinos rodnoj ravnopravnosti, Marko Čikarić, mladi učitelj iz Prokuplja, za individualni doprinos razvoju lokalne zajednice, Milinka Ivanović, medicinska sestra u penziji iz Kruševca, za podršku deci iz ranjivih kategorija društva i Matea Balani, devetogodišnjakinja iz Zrenjanina, za mladu filantropkinju.