„Naseljavanje migranata u Srbiji” i korona virus: Kako epidemija utiče na širenje lažnih vesti i antimigrantskih stavova

Lazara Marinković, BBC novinarka

Na Fejsbuku – poziv da se priključite grupi „STOP naseljavanju migranata”. O čemu se radi?

„Zajedno se borimo za Srbiju! Ako ne želiš migrante u Srbiji, pozovi prijatelje u grupu. STOP naseljavaju migranata”, piše na jednoj od više sličnih objava.

Od osnivanja 25. marta, grupi se priključilo više od 330.000 članova – postala je jedna od najbrojnijih i najbrže rastućih Fejsbuk grupa u Srbiji.

Dok se u ovoj i sličnim grupama i stranicama dele manipulativne, stare ili potpuno izmišljene vesti o njima, migranti i izbeglice u Srbiji su od početka vanrednog stanja zatvoreni u kampovima 24 časa dnevno, okruženi vojskom, „u cilju kontrole širenja virusa”.

Incident u Obrenovcu

Poslednjeg dana vanrednog stanja u Srbiji, član pokreta Levijatan Filip Radovanović je na Fejsbuku snimao video dok je vozeći automobil u punoj brzini kroz bodljikavu ogradu upao u centar za migrante u Obrenovcu.

„Ne želim muslimansku državu, ne želim ovo da trpim”, vikao je Radovanović, prema pisanju portala Nova.rs takođe i aktivista vladajuće Srpske napredne stranke.

Video je postao viralan, a iz Komesarijata za izbeglice kažu da je ovaj incident vrhunac antimigrantske kampanje na društvenim mrežama koja je i dovela do takvog napada.

Dok ga mnogi u komentarima opisuju kao heroja i podržavaju ovaj čin, Osnovno javno tužilaštvo u Obrenovcu potvrdilo je za BBC da je Radovanović priveden zbog nasilničkog ponašanja. Određen mu je pritvor od 48 sati i sprovodi se dalja istraga, kažu iz tužilaštva.

Hiljade ranijih objava korisnika se većinom bave dokazivanjem i ponavljanjem tvrdnji o tobožnjem planu vlasti da naseli stotine hiljada migranata, te da tako „podigne natalitet” zemlje.

Upadljive su bile i teorije da se policijski čas koristi da se oni „krišom” razvoze po Srbiji.

Izbeglice i migranti se predstavljaju kao opasni, agresivni, „ISIS koljači”, ili kao „lažne izbeglice” koje već uveliko dobijaju stanove i kuće, novac, posao, te da čak i za vreme vanrednog stanja „imaju veća prava nego građani Srbije”.

Članovi ovih grupa se ohrabruju da toj navodnoj opasnosti stanu na put i odbrane svoju zemlju – za sada preko društvenih mreža, a po ukidanju vanrednog stanja i uživo – na najavljenom velikom protestu.

Da li su ovi strahovi i stavovi opravdani, odakle dolaze i zašto bujaju baš sada?

BBC je istraživao kakva je situacija sa migrantima i izbeglicama za vreme pandemije i kako je vanredno stanje zbog korona virusa uticalo na širenje antimigrantske politike i stavova.

Vanredno stanje, korona i migranti i izbeglice u Srbiji

Među migrantima nema nijednog slučaja korona virusa, kažu nadležni.

Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, migranti i izbeglice su Odlukom vlade 24 časa dnevno zatvoreni u kampovima i ne smeju da ih napuste, „radi zaštite od širenja zaraznih bolesti”.

Ovakvo ograničavanje kretanja se može oceniti kao lišavanje slobode, navodi se u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.

Za retke izuzetke za napuštanje kampova je potrebna posebna dozvola i obavezna pratnja zaposlenih iz Komesarijata za izbeglice, navode za BBC iz ove institucije.

U 20 prihvatnih i centrima za azil u aprilu je smešteno je oko 8.800 ljudi, od kojih je više od 1.100 dece.

Tokom prvih dana vanrednog stanja u centre su dodatno smešteni i svi migranti, njih 2.000 prema podacima UNHCR-a, bez prethodne prijave boravišta koji su se našli na teritoriji Srbije, navode iz Komesarijata za izbeglice Srbije.

Zbog toga je broj migranata u centrima porastao, što je znatno opteretilo sistem predviđen za 6.000 osoba.

Oni se zato razmeštaju u druge kampove, kao i na dve nove lokacije – Miratovačko Polje blizu Sevrene Makedonije i Morović kod Šida, u šatorskim kompleksima prvobitno namenjenim za karantinski smeštaj državljana Srbije po povratku iz inostranstva, čije su žalbe o lošim uslovima odjeknule medijima.

Sa prestankom vanrednog stanja ukida se i pravni osnov za angažovanje Vojske Srbije u zaštiti centara, tako da će se sve vratiti na staro, ali postepeno, navode za BBC iz Komesarijata.

Strah od neprijatelja u krizi

Kriza zbog pandemije korona virusa je sama po sebi neverovatno kompleksna, ističe Jovana Bjekić, psihološkinja i istraživačica u Mreži psihosocijalnih inovacija (PIN).

Kada velika kriza nastupi, ljudi imaju potrebu da budu u stanju fight or flight – da se bore protiv nečega ili da pobegnu, objašnjava ona.

U ratu ili u vanrednim okolnostima kao što je inflacija, ljudi pokupe puške ili u nestašici smišljaju kako da se snađu i naprave hleb – ljudski mehanizmi su angažovani u cilju preživljavanja.

Problem sa pandemijom je što nemamo gde da te mehanizme angažujemo – ima hrane, nema potrebe za puškom, ne prave se skloništa i nema ničega od aktivnosti koje treba da uradimo a koje su po svojoj prirodi borba, kaže Bjekić.

„Ti treba da ležiš i da se ne boriš u situaciji gde ti je neko rekao ‘Mi smo u ratu i imamo nevidljivog neprijatelja‘”, objašnjava ona.

To je neosvešćen konflikt u ljudima na dubokom nivou, dodaje, pa se stoga primeđuje veliki porast agresije koju ljudi ispoljavaju u pokušaju da kanališu potrebu za borbom.

Migranti su samo bili plodno tle.

„Iz psihološke perspektive, najbrži put do jedinstva u lošim uslovima je zajednički neprijatelj i nešto čega se svi plašimo”, kaže ona.

Ljudi se neće ovako angažovati zbog kompleksne ekonomske reforme ili budućnosti obrazovanja i sličnih apstraktnih ciljeva, dodaje ona, već su „za to potrebni ciljevi koji udaraju duboko u stomak”, kaže psihološkinja.

„Objasni nekome da je ugroženo njegovo mesto gde živi, porodica, kulturno nasleđe. Dobićeš nekoga ko je uplašen i spreman da se bori da očuva sopstveni integritet”, objašnjava Bjekić.

Porast negativnih stavova prema migrantima

Poslednjih godina, iako se broj onih koji borave u Srbiji nije mnogo menjao, a malo je podnetih i odobrenih zahteva za azil, gradi se mit o migrantima kao neprijateljima, kaže Bjekić.

Veliki nalet drugih, nepoznatih ljudi u nama izaziva potrebu da to nečim objasnimo i ispunimo, pa to radimo različitim „mitovima”, objašnjava Bjekić,

Za vreme vrhunca izbegličke krize 2015. kada je više hiljada ljudi dnevno prolazilo kroz Srbiju, vladalo je opšte uverenje da smo dobrodušni narod koji pomaže ljudima u ratu i deli hranu u parkovima.

Posle zvaničnog zatvaranja Balkanske rute i EU granica 2016, često se ponavljalo da je Srbija pokazala velikodušnost dok je ostatak sveta zatvorio vrata.

Međutim, ove godine se sve više govori o migrantima iz ugla bezbednosti, a od proglašenja pandemije dobijaju i etiketu opasnosti po javno zdravlje, navodi Beogradski centar za ljudska prava (BCLjP) u poslednjem izveštaju.

Ima li priliva migranata tokom pandemije korona virusa

Zemlje oko Srbije nisu hermetički zatvorile granice, kažu iz Komesarijata, a prema dostupnim podacima dolazak migranata u Srbiju uglavnom je smanjen za vreme vanrednog stanja.

Tokom prve dve nedelje aprila u proseku dvadesetak ljudi dnevno je uspelo da pređe granicu, većinom preko Severne Makedonije, što je više od tri puta manje nego u istom periodu prošle godine.

Krijumčarenje ljudi je ipak otežano, a očekivano je korišćenje opasnijih puteva za ilegalan prelazak granica – tako se sredinom aprila čamac sa 16 izbeglica i dva srpska krijumčara prevrnuo u Dunavu na putu ka Rumuniji.

Nekoliko stotina migranata je u poslednjih mesec dana i izašao iz zemlje, što pokazuje razlika između ukupnog broja migranata u Srbiji u martu i novopridošlih u aprilu mesecu.

Predug boravak na jednom mestu, ograničeno kretanje, prenaseljenost i pogoršani higijenski i drugi uslovi života utiču na povećanje nervoze i napetosti, prenose UNHCR i druge organizacija koje pružaju pomoć, pa je u nekim centrima došlo i do par incidenata.

Najveći broj migranata strpljivo čeka da sve ovo prođe i za to vreme pokušavaju da pomognu i sebi i drugima, navode iz KIRS-a.

Jedni pomažu u održavanju pojačane higijene i dezinfekcije u centrima, drugi šiju i poklanjaju pamučne maske, a jedna grupa migranata medicinskih radnika u Bujanovcu je u pismu javnosti ponudila da pomogne Srbiji u borbi protiv korona virusa.

„Virus ne pravi razliku između građana i izbeglica. Za čovečanstvo, stojimo rame uz rame sa vama u borbi protiv korona virusa”, piše u pismu.

Tenzije, suzavac, pucanje u vazduh, nasilje, tuča u Obrenovcu i incident u Krnjači

Deo objava u antimigrantskim grupama se koristi da potkrepi raniju tezu da su oni militantni i opasni.

Tako je jedna međusobna tuča manje grupe migranata u kampu u Obrenovcu i pokušaj nekolicine da napusti centar u Krnjači i Adaševcima opisani kao „velika pobuna” i „napad na vojsku”.

„U Obrenovcu je učinjena materijalna šteta koju je prouzrokovala grupa migranata, inače poznata kao problematična i koja je maltretirala ostale i odbijala da bude smeštena u centre” naveli su za BBC iz KIRS-a i dodali da je nakon istrage uhapšeno sedam lica protiv kojih su podignute optužnice.

Međutim, u incidentu 10. aprila u Krnjači je, prema navodima Centra za zaštitu tražioca azila i grupe Transbalkanska solidarnost došlo je do neopravdanog nasilja policije nad migrantima, prebijanja maloletnika i ubacivanja suzavca u barake gde žive porodice sa decom.

Prema navodima Komesarijata, tada su pripadnici žandarmerije „uz maksimalno poštovanje svih zakona Republike Srbije” iz tog kampa prebacili 90 ljudi u novi šatorski smeštaj u Moroviću kako bi se rasteretio prenaseljeni centar i „zbog potrebe smanjivanja tenzija koje tinjaju već neko vreme”.

Migranti kao tema političkih kampanja

Opozicioni pokret Dveri je 18. februara u Čačku, gradu u kom nema centra za migrante, održao prvi skup karavana „Oslobođenje” i pozvao građane da potpišu peticiju protiv migrantske politike vlasti ispred vozila izlepljenog antimigrantskim posterima.

Караван Двери – Ослобађање Србије кренуо је данас из Чачка! Желимо да дођемо до сваког грађанина и упознамо га са разлозима бојкота избора, као и о последицама и опасностима мигрантске кризе. @BoskoObradovic pic.twitter.com/uJR3UFvMuY

— ДВЕРИ (@SPDveri) February 18, 2020

Dveri su predstavile rezoluciju o migrantskoj politici kojom se naglašavaju potencijalni „problemi koncentracije vojno sposobnih migranata koji se, kako navode, „nekontrolisano kreću Srbijom”.

Sličnu antimigrantsku politiku zastupaju i pokret Dosta je bilo, Srpska radikalna stranka, Srpska desnica, Zavetnici i druge desničarske organizacije.

Dok se društvenim mrežama u Srbiji šire tvrdnje o sve većem broju jezivih napada migranata na Srbe, žene i decu, a stare vesti o pojedinačnim incidentima predstavljaju kao nove, broj krivičnih dela migranata u Srbiji je minoran u odnosu na ukupan broj krivičnih dela u zemlji, navodi Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Migranti su počinili 55 od 96.237 krivičnih dela u 2016, a dve godine kasnije 101 od 92.874. U prvih 11 meseci 2019. prijavljeno je 113 krivičnih dela migranata. Najčešće se spominju međusobne tuče, krađe i obijanja”, navodi Đorđević zvanične podatke MUP-a.

Istovremeno, zbog odluke turskog predsednika Erdogana da više ne zadržava sirijske izbeglice na putu ka Evropi, počinje da raste strah od „najezde” nekoliko miliona ljudi i u javnom govoru i medijima se ponovo pojavljuje fraza „migrantska kriza”, ističe BCLjP.

Strahovi od novog velikog talasa su neopravdani, osenili su za BBC početkom marta Komesarijat za izbeglice Srbije (KIRS) i humanitarne organizacije, a dostupni podaci o novopridošlima to i potvrđuju.

Netrpeljivost kulminira pojavom Narodnih patrola i protestom desničarskih grupa protiv migranata koji se održao početkom marta u Beogradu – a sada se izražavanje protesta preselilo na društvene mreže.

Fejsbuk grupe protiv migranata za vreme pandemije i vanrednog stanja

U najvećoj Fejsbuk grupi u Srbiji, STOP naseljavnju migranata se za mesec dana okupilo nekoliko puta više ljudi nego u grupama za pomoć građanima Srbije u karantinu ili nekoliko godina staroj grupi Odbranimo reke stare planine.

Broj članova raste iz dana u dan, a analiza alatom Kraudtengl pokazuje da je od kraja marta do početka maja objavljeno oko 1.000 statusa, fotografija, linkova i videa koje su imale čak 2,2 miliona interakcija.

Od toga je je 291.000 komentara, 266.000 deljenja i 1.64 miliona reakcija među kojima dominiraju 984.700 lajkova i čak 529.100 ljutitih, odnosno negativnih reakcija.

Osnivači i administratori se predstavljaju kao „glas naroda”, a jedan od njih u intervjuu pominje kontakt sa vođom Narodnih patrola i pokreta Nema predaje Kosova i Metohije, Damnjanom Kneževićem.

Postoji i nekoliko rezervnih grupa, zbog, kako administratori navode, velikog broja „prijava za rasizam, političku nekorektnost, navodno širenje govora mržnje i slično”.

„Ne želim da moja vojska i moji ljudi čuvaju migrante, ne želim da pravoslavlje dam muslimanima i neću ga dati”, vikao je Radovanović pre upada kolima u prihvatni centar u Obrenovcu.

Orgiginalni video na Radovanovićevom profilu do sada ima više od 37.000 pregleda, dok isti snimak na stranici STOP naseljavanju miigranata do sada ima više od 140.000 pregleda, stotine komentara i podeljen je više od 1.800 puta.

U komentarima ga mnogi opisuju ga kao heroja, odobravaju i opravdavaju ovaj napad, predlažu slične akcije i u drugim mestima gde borave migranti i pozivaju na „pravdu za Filipa”.

Iz Komesarijata kažu da „pukom srećom niko nije stradao” kao i da ovaj incident „opominje da je krajnje vreme da se prestane sa verbalnim, a sada i fizičkim, napadima na migrante i da se zaustavi histerična kampanja prema njima na društvenim mrežama” koja je i dovela do njega.

Jedna od glavnih teza koju ove grupe zastupaju je da je vlast koristila policijski čas da bi tajno transportovala migrante i naseljavala ih po Srbiji.

Na mrežama su se delili snimci policijskih vozila sa rotacijom koji prate autobuse sa migrantima, a koji se mistifikuju pitanjima „Zašto niko ne govori gde se prevoze migranti?”.

Neretko se preuzimaju i prenose snimci sa Tiktok profila samih migranata..

Iz Komesarijata za BBC kažu da se migranti i izbeglice transportuju iz jednog mesta u drugo iz dva razloga – radi premeštaja i rasterećivanja nekog od prenaseljenih centara ili zbog prevoza onih koji su ranije boravili u neformalnim skloništima radi smeštaja u centre dok traje vanredno stanje.

Seljenje noću je, u trenutnoj situaciji, mač sa dve oštrice i kompleksno pitanje odluke, kaže psihološkinja Bjekić.

„Sa jedne strane selimo ljude noću da dok je policijski čas da ne napravimo ideju da hoda horda migranata, a mi ih selimo.

„Sa duge strane, kada neko sazna da su oni preseljeni noću, buja iracionalno uverenje da se to radi nama iza leđa dok smo mi zaključani u kući”, kaže ona.

Oni se šetaju, dok smo mi zatvoreni, je jedan od najčešćih komenatara, koji implicira da se svi migranti slobodno kreću i imaju veća prava od građana Srbije.

Ovakve objave sadrže snimke iz daljine, na kojima se u većini slučajeva čak i ne može sa sigurnošću utvrditi nacionalna pripadnost.

Koriste se i stari snimci grupe mladića sa motkama na kojima se vidi i drveće bez lišća, što ukazuje i na drugo godišnje doba i period pre uvođenja policijskog časa.

Prema saznanjima Komesarijata, došlo je do malog broja pojedinačnih slučajeva migranata koji su se kretali za za vreme policijskog časa, ali njih policija brzo vraća u kampove.

Zabranu kretanja je prekršilo oko 7.100 građana Srbije od uvođenja policijskog časa do početka maja, saopšteno je iz MUP-a.

„Migranti za razliku od građana Srbije, ne poštuju mere distance i okupljanja u grupama”, sugerišu brojne objave, poput snimka migranata u kampu kod Principovca blizu hrvatske granice.

„U uslovima kolektivnog stanovanja nije moguće držati propisanu distancu od dva metra, zato su mere higijene pojačane a centri zatvoreni”, navode za BBC iz Komesarijata.

Pored toga, u pitanju je jedan od prihvatnih centara koji je preopterećen brojem smeštenih.

„Nema žena, to su sve vojno sposobni muškarci”, „koji nam žele zlo“, ponavlja se kao argument uz tvrdnju da je reč o lažnim izbeglicama.

Video koji prikazuje migrante tokom obične fizičke aktivnosti u zatvorenom kampu u Obrenovcu, snimljen je sa spoljne strane zaštitne ograde, a autor na kraju snimka okreće kameru ka sebi gde se vidi da nosi zaštitnu masku i beretku.

Vesti u ovim grupama većinom dolaze sa desno orjentisanih ili opskurnih sajtova bez impresuma, imena autora ili izvora.

Naslovi su često napisani kao da je reč o novom događaju u Srbiji, dok je većinom reč o starim incidentima, kao i dešavanjima u inostranstvu.

Kao ilustracije se koriste snimci ili fotografije grupe tamnoputih muškaraca koje oslikavaju rat, agresiju i nasilje, često iz sukoba na Bliskom istoku, kampova u Grčkoj, sa Turske granice i drugih zemalja.

U komentarima su obično pozivi na ustanak, uzimanje motke, buđenje Srbije, nasilje, proterivanje, pa čak i ubijanje „neprijatelja”.

„Ne mrzi niko muslimane nego džihadiste i teroriste koji su došli sami bez porodica pod izgovorom migracije”, piše jedan član grupe.

„Ja sam dugu cev odmastio, čekam”, piše drugi.