Privredna saradnja na Zapadnom Balkanu: ‘Soliranje nigde ne vodi’

Za sada su države Zapadnog Balkana najavile individualne akcije za pomoć svojim privredama, dok je širi ekonomski kontekst u drugom planu.

„Realizacija inicijativa za jaču saradnju šest ekonomija Balkana stvorila bi uslove za bolji život građana. A šta nas konkretno može spasiti od poteškoća trebalo bi da kažu političke vođe i stručnjaci, jer pandemija korona virusa je vanredna situacija koju prate neuobičajeni rizici. Kooperacija je neophodna i verujem da svi shvataju da soliranje nigde ne vodi“, kaže Maljinda Bregu, iz nevladine organizacije Regional cooperation council (RCC) sa sedištem u Sarajevu.

Regionalna saradnja mogla bi da bude spas za ekonomije Zapadnog Balkana nakon pandemije korona virusa, ocenila je Bregu, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Šta su ‘zeleni koridori’?

Prvi rezultat saradnje zemalja bivše Jugoslavije u uslovima karantina zbog COVID-19 su takozvani „zeleni koridori“, međunarodne transportne linije za prevoz životnih namirnica i drugih neophodnih roba, koji su otvoreni 13. marta.

Dogovorom država Centralnoevropskog trgovinskog sporazuma (CEFTA), u kom su od 2006. Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija i Kosovo, odobrena je lista hrane, lekova i medicinske opreme koja po ubrzanoj proceduri prelazi granice.

“To je primer da svi mogu da se organizuju u iznalaženju zajedničkih rešenja kako bi ekonomski život nesmetano tekao. Pokazalo se da bi države Zapadnog Balkana i posle pandemije, osim osnovnog funkcionisanja lanaca snabdevanja, trebalo da nađu više tačaka saradnje za oporavak privreda koje su inače međuzavisne”, rekao je za RSE Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS).

Koliko kriza pogađa ekonomije Zapadnog Balkana?

Koliko su ekonomije Zapadnog Balkana ugrožene korona virusom, precizno su izrazili eksperti MMF-a prognozom da će BDP Srbije u 2020. biti tri odsto u minusu, Hrvatske za 9 odsto u minusu, isti pad predviđa se i za Crnu Goru, za Kosovo skoro duplo manje – 5 odsto u minusu, isto kao i u Albaniji, dok je predikcija BDP-a Severne Makedonije u ovoj godini pad za 4 odsto.

MMF ovim zemljama za 2021. okvirno predviđa rast od pet do osam odsto, dok je prognoza za Srbiju narednu godinu 7.6, za Albaniju osam, za Kosovo 7.5, za Severnu Makedoniju sedam, Crnu Goru 6.5 i Hrvatsku 4,9 odsto.

Po podacima Saveta za regionalnu saradnju, od 350.000 preduzeća u regionu čak 99,7 spada u mala i srednja, kao što su restorani, kafići i individualni proizvođači i upravo ona će prva osetiti direktne posledice krize usled korona virusa.

Takođe, ova organizacija navodi da težak udarac trpi turizam koji čini 10 odsto ukupnog BDP-a regiona i navodi da je 42 odsto turističkih agencija i operatera potvrdilo da smanjuje troškove, između ostalog otpuštanjem radnika.

„Kada se pandemija završi nezaposlenost će najviše pogoditi one najslabije, životni standard će opasti, a poslovanje neće biti tako profitabilno. Važno je uskladiti zajedničke aktivnosti za ekonomski oporavak nakon pandemije ali i regionalni okvir kako bi se uspostavilo funkcionalno jedinstveno tržište na Zapadnom Balkanu, po uzoru na ono u Evropskoj uniji. U tome bi mogle da pomognu i inovacije privatnog sektora“, kaže Maljinda Bregu iz RCC.

Šta je inicijativa “mali Šengen”?

Zajedničkom Deklaracijom o uspostavljanu slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala na Zapadnom Balkanu, Srbija, Albanija i Severna Makedonija početkom oktobra 2019. obavezale su se da će raditi na unapređenju regionalne saradnje u cilju većeg privrednog rasta i privlačenja investicija.

Tu inicijativu, koja je nezvanično nazvana “mali Šengen”, tri države opisale su kao međusobnu pomoć na putu ka članstvu u Evropskoj uniji ali je nakon sastanka u Tirani u decembru i potom dolaska pandemije COVID-19 ideja ostala na margini dešavanja.

Nenad Đurđević, iz PKS, kaže da je biznis zainteresovan za intenzivnije povezivanje ali da politike država odlučuju u kom pravcu će se ići.

„Nedostaje sektorska analiza šta Zapadni Balkan kao jedinstven ekonomski prostor može da pruži, da li u sektoru poljoprivrede, energetike ili nečeg trećeg. Svaka država ima svoju prednost i dobro bi bilo naći zajednički imenitelj koji bi, na primer, bio po modelu ugovora o evropskoj zajednici za ugalj i čelik koji je bio preteča Evropske unije. Sada se čini da saradnja najpre može biti u proizvodnji hrane i standardizaciji medicinskih laboratorija i procedura za kvalitet lekova“, navodi Đurđević.