Mere gase požar, zgarišta ostaju

Piše: Jelka Jovanović

Srbija je, prema najnovijem izveštaju Reportera bez granica, pala za tri mesta na rang-listi slobode medija u 2020. i zatečena je na 93. poziciji. Iza nje u regionu su samo Crna Gora (105) i Bugarska (111), dok se BiH popela za pet mesta i na 58. je poziciji, ispred naredne Hrvatske.

Iako ovo nije neočekivano ipak je više nego upozoravajuće, posebno posle ocena i opomena evropskih zvaničnika nadležnih za Srbiju da su sloboda javne reči i izražavanja zabrinjavajuće ugroženi u vreme vanrednog stanja.

Opomene koje stižu iz Evropske unije i OEBS-a, međutim, odbijaju se od onih koji su zaduženi za kreiranje atmosfere u kojoj će sloboda javnog izražavanja i medija biti neupitna. Urušavanje medijskih sloboda beleže i nezavisne institucije, a poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na pojačanu diskriminaciju, koje nisu pošteđeni ni građani, ni javne ličnosti, ni novinari/ke.

Novinarska udruženja dnevno ukazuju na političke pritiske na medije, a poslovne asocijacije na urušavanje materijalnog položaja medija tokom epidemije izazvane koronavirusom, što može rezultirati ključem u bravu za mnoge u nadolazećoj ekonomskoj krizi posle ukidanja vanrednog stanja. Činjenica je i da su ovogodišnji konkursi za sufinansiranje medijskih projekata na nacionalnom i lokalnim nivoima praktično stopirani iako se dobro zna da su oni jedan od pojaseva za spasavanje za mnoge medije. Veliko je pitanje hoće li njihova relaksacija, koju za kraj meseca najavljuje državni sekretar za informisanje u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović, moći da “sanira” teške udare koje već trpi medijska industrija, ali i medijska scena uopšte.

Dakle, kakva je medijska slika danas i šta je to što brine i novinare/ke i njihove poslodavce?

NE/SOLIDARNOST I NE/PROFESIONALNOST

Više od polovine građana Srbije ne veruje medijima, a nešto iznad 70 odsto smatra da ne treba plaćati informisanje, kažu rezultati istraživanja koje je sprovedeno prošle godine u režiji USAID SMS projekta, a navodi ih Mladen Velojić, zamenik direktora USAID-ovog Projekta za održivost medija (izvor www.cenzolovka.rs): “Ako je suditi prema navedenim podacima, reklo bi se da budućnost novinarstva, zasnovana na podršci onih kojima treba da služi, i nije baš svetla. Ovakvi podaci ne treba da čude jer objektivno i profesionalno novinarstvo i ne dolazi do izražaja u moru svakojakih vesti. Ono je zatrpano izveštajima i kampanjama koje suštinski ne informišu već za cilj imaju da dodatno uplaše, zbune, iznerviraju i/ili dovedu u zabludu pomenute građane.”

Aktuelna kriza i vanredno stanje, pored svega lošeg što nose, smatra Velojić, mogu uticati na to da se promeni negativna statistika kada je u pitanju poverenje građana u medije. Ključni su, prema njegovom mišljenju, parametri koji se u redovnom stanju zanemaruju: solidarnost, podrška i briga jednih za druge je jako važna, pravovremene, tačne i pouzdane informacije (“sada vrede dvostruko”), te su nezavisni mediji, naročito lokalni, neophodni za dnevno funkcionisanje…

Kako to na dnevnom nivou funkcioniše, svedoči glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta, jednog od primarnih izvora informacija i za medije i za drugu publiku, ali i za donosioce odluka. Većina, kao i novinari i snimatelji Bete, radi od kuće, što u agencijama može biti veliki hendikep pošto svi konzumenti medija traže vesti “sa lica mesta”.

“Beta, na sreću, ima solidan digitalni redakcijski sistem koji nam je omogućio relativno brzo prebacivanje dnevnog novinarskog posla ‘na daljinu’. Praktično svi novinari i urednici rade iz svojih stanova i to zasad solidno funkcioniše. Naravno, organizovanje dogovora i planiranje dnevnih aktivnosti mnogo je lakše sprovesti kada su ljudi okupljeni u redakciji, ali se uz dodatne napore snalazimo. Za one koji moraju povremeno da dolaze u redakciju, kao i za kamermane i foto-reportere koji ne mogu poslove da obave telefonom ili mejlom i moraju da se kreću po gradu, obezbeđena je zaštitna oprema”, kaže Janić, oslikavajući korona-rad ogromne većine medija.

Naš sagovornik skreće pažnju na specifičnost agencijskog novinarstva koje lavovski deo prihoda ubire od drugih medija, što automatski znači da je njihov ekonomski položaj tesno povezan sa ekonomskim položajem emitera i izdavača: “Dakle, kad je emiterima i izdavačima loše, nama je još gore, a pošto je jasno da su na tržištu zaista krupni potresi koji pogađaju i najmoćnije medije, ne treba mnogo pameti da se zaključi u kakvom su zaista položaju agencije. Tu je i dodatni problem nelojalne konkurencije, budući da dve privatne nacionalne agencije Beta i Fonet moraju da se bore sa finansijski snažno podržanom paradržavnom agencijom, koja je zvanično ugašena jer država ne bi trebalo da bude vlasnik medija.”

Janjić nabraja prvi ceh koji je ispostavio koronavirus: štampa je već doživela značajne gubitke, pa se u tom segmentu tržišta ne može očekivati poboljšanje; digitalne platforme su u snažnom usponu, ali su prodaja i naplata servisa na tom delu tržišta i dalje neuređeni, posebno kada je reč o autorskim pravima, za razliku od prometa i prodaje muzičkih sadržaja ili druge vrste transakcija koje se obavljaju uz pomoć interneta.

IZABELA BRANKOVIČ: Rano za brojke

“Rano je za bilo kakve precizne odgovore jer pandemija još traje, a kriza se nesumnjivo tek zahuktava. Ono što je sigurno, svodi se na zaključke vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti medicine i ekonomije, a oni se poklapaju u činjenici da smo na pragu najveće ekonomske krize od Velike depresije i kasnije posle Drugog svetskog rata, i na zalasku najubitačnijeg virusa od vremena Španske groznice, najveće prirodne katastrofe u istoriji čovečanstva, koja je odnela više od 50 miliona života. U takvim okolnostima zaista treba biti pribran, oprezan i precizan, i to naročito mi koji radimo u medijima, zbog čega nosimo posebne obaveze i odgovornosti”, kaže Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije medija, odgovarajući na pitanje Novog magazina ima li bar prve procene na koji se način odražava aktuelna ekonomska kriza usled pandemije koronavirusa na poslovanje medija, a kako posle ukidanja vanrednog stanja?

SVI ŽELE VESTI BESPLATNO

Promene u načinu rada i poslovanja u medijima godinama su u toku, donosi ih digitalna tehnologija zbog koje se informisanje “seli” na digitalne platforme i društvene mreže, dodaje Janjić: “Pandemija će, izvesno je, samo dodatno ubrzati te pomene, a oslanjanje na digitalne platforme postaće snažnije. Građani koji dosad nisu mnogo koristili digitalne platforme prinuđeni su da se masovno i ubrzano navikavaju na nove načine distribucije medijskog sadržaja i deo tih navika će se svakako zadržati i kada pandemija prođe. Mediji će tome, naravno, morati da se prilagođavaju jer u protivnom neće moći da opstanu.”

Otežavajuća okolnost za agencije je činjenica da većina ljudi na vesti na digitalnim platformama i dalje gleda kao na nešto što po definiciji treba da bude besplatno: “Uprošteno rečeno, procesi idu na sledeći način: neki veći medij, koji je pretplaćen na agencijski servis, agencijski sadržaj postavi na svoju digitalnu platformu. Manji mediji ili mediji koji naprosto ne žele da plate agencijske servise to onda preuzmu kao neku vrstu javnog sadržaja i pozovu se – ili se uopšte ne pozovu – na sajt sa kojeg su uzeli. Ti mediji nekada su kupovali agencijski servis, ali sada svoje potrebe zadovoljavaju na besplatnim platformama na internetu, a agencije ostaju kratkih rukava.”

Beta je već decenijama na tržištu, pregrmela je i NATO bombardovanje i ekonomsku krizu 2008, ali sada Janjić ne vidi kako će korona-pandemiju preživeti bez pomoći države i društva: “Podrška države postojala je i dosad, ali uglavnom za medije koji se ne odnose kritički prema vlastima. Ne vidim naznake da bi takav trend sada mogao da se promeni, što znači da će projekte za sadržaje od javnog interesa i dalje uglavnom dobijati oni koji su bliski vladajućim strukturama, da će se njima gledati kroz prste kada je reč o plaćanju različitih dažbina, da će lakše dolaziti do sagovornika i informacija iz različitih organa javne vlasti…”

Koliko je u pravu, pokazala je i naprasna odluka Kriznog štaba da organizuje konferencije za medije bez novinara, što je u utorak modifikovano povratkom medija u salu Palate Srbija, ali na smenu – jedan dan televizije i agencije, drugi dan štampani i internet mediji, uz ekskluzivno pravo javnog servisa i upitne agencije Tanjug na snimatelje.

Za većinu poslenika medija uz koje ide epitet kritički nema spora da su novinari držani na odstojanju zbog “nezgodnih” pitanja, pre svega o primeni zaštitnih mera u bolnicama i osetljivim kolektivima poput domova za starije, ali i zbog COVID-turneja predsednika Srbije, kojima se krše sva pravila koja je uveo Krizni štab.

Kad se sve sabere, Janjić predviđa surovu i sumornu perspektivu, posebno “neposlušnim medijima”. Izlaz je, kaže, u borbi za osvajanje tržišta, ali u sizifovskoj borbi bez urušavanja visokih profesionalnih kriterijuma, aktivnijoj saradnji sa privredom. I, što je zaista prava mislena imenica za mnoge – u smanjenju troškova. “Mislena” jer su mnoge redakcije, poput Bete, već toliko smanjile proizvodne troškove, da praktično ostaje još samo da novinari rade – volonterski. pri čemu je i pre koronavirusa dobar deo njih radio za minimalnu zaradu.

I, naravno, jačanje digitalnog pristupa poslu, kojim se mogu smanjiti neki troškovi poput zakupa prostora i režijskih troškova (struja, voda…).

Velojić pak navodi da je na početku vanrednog stanja IREX anketirao svoje partnere, digitalne medije širom zemlje i analizirao dostupne podatke u vezi s njihovim trenutnim poslovanjem: “Konstatovano je da je sadržaj fokusiran na COVID-19 značajno povećao broj otvorenih stranica i jedinstvenih korisnika – rast od 50 do 200 odsto. Takođe, rad lokalnih medija dobija sve više na značaju za građane širom Srbije jer aktuelna situacija nameće skretanje pažnje isključivo sa dešavanja iz Beograda, odnosno nacionalnih tema, koje obično dominiraju medijskim prostorom.”

Većina vlasnika medija izražava veliku bojazan za poslovanje u narednom periodu jer bi ionako mali prihodi sa tržišta mogli biti umanjeni merama koje sa sobom donosi vanredno stanje prouzrokovano pandemijom, ali najvažnija je “monetizacija” medijskog sadržaja.

“Rad profesionalnih i nezavisnih novinara i medija nije i ne sme biti besplatan, ali ključno je pitanje kako navesti publiku sviklu na bizarne televizijske programe da to prepozna i podrži.

ATAK NA SLOBODU REČI

Poseban problem na koji ukazuje većina naših sagovornika jeste vanredno ugrožavanje slobode javne reči, uz rastuće političke pritiske na medije i pretnje “nepodobnim” novinarima koje se šire na društvenim mrežama, a onda sele u mejnstrim medije. Na nesreću Srbije, za razliku od normalnog sveta, ta pozicija u medijskoj sferi isključivo je rezervisana za tabloide, tabloidne televizije i portale. To posebno potcrtavaju najviši državni funkcioneri, pre svih predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, gostujući pretežno u “lakim”televizijama kao što su Pink i Hepi – bukvalno u pauzama rijaliti programa – i otvarajući dušu Informeru, Kuriru, Alou, Srpskom telegrafu. I podršku koja nije samo deklarativna jer dobar deo javnog novca rezervisanog za medije ovako ili onako stigne do tih redakcija. Izuzetak od “pravila” favorizovanja tabloidnih medija je javni servis, gde se državni funkcioneri smenjuju u nešto manjoj dozi, a uz i dalje delom državne Politiku i Novosti.

Izuzeci koji proveravaju pravilo su potpredsednik Vlade Rasim Ljajić, koji se podjednako otvoren za sve medije, a slično postupa i državni sekretar Aleksandar Gajović, s tim što je njemu kao glavnokomandujućem za sektor informisanja to u opisu radnih zadataka. Ostali su jasni u podeli medija, koja je u vanrednom stanju izvanredno zaoštrena.

Predsednik Asocijacije medija Stevan Ristić, inače direktor nedeljnika Vreme, podelu na podobne i nepodobne medije naziva pravom olujom na medijskom tržištu, koja u vanrednom stanju ima dejstvo uragana.

Čak i u ovim okolnostima, vlast kroz relaksaciju “zaštitnih” mera za novinare ostavlja brisani prostor za masovno praćenje javnih događaja (mimo konferencija za medije Kriznog štaba), koristeći situaciju za još zaoštreniju kampanju vlasti koja nijednog momenta nije prekidana iako su privremeno prekinute izborne radnje.

“Predsednik će okupiti medije ‘na otvorenom’, kao što je to činio u Novom Pazaru i Nišu”, kaže Ristić, ne ostavljajući mesta sumnji da je reč o izbornoj kampanji u vanrednim okolnostima.

Sa druge strane, predsednik AM podseća da će po ukidanju vanrednog stanja – na čiju relaksaciju gleda s podozrenjem – dodatno urušiti medijsku scenu, posebno u korpusu medija koje zastupa Asocijacija, što štampanih što digitalnih.

Bitan segment čitave priče jeste i činjenica da se u javnom prostoru kreću i izjašnjavaju isključivo predstavnici vlasti i njeni podržavaoci, što je i golim okom vidljivo, a potvrđuju i prva istraživanja koja svedoče da je prisustvo opozicije i kritički nastrojenih javnih ličnosti u vanrednom stanju još manje nego pre epidemije, te da su potpuno marginalizovani, a ako ih i ima u javnom rakursu, onda su predstavljeni kao izdajnici i neprijatelji Srbije. Na toj listi su i novinari koje je premijerka javno optužila da “mrzeći Vučića”, mrze i izdaju Srbiju.

Media/Omnibus

Rezultati Ipsos istraživanja: MediaOmnibus, realizovano na nacionalnom reprezentativnom uzorku (1.012 ispitanika) u periodu od 9. do 15. aprila 2020, pokazuje:

*O proizvodima i uslugama koje su im bili potrebni tokom trajanja vanrednog stanja skoro 60 odsto ukupne populacije Srbije informisalo se pretežno putem televizije. Gotovo trećina njih do informacija je dolazila kroz razgovore s prijateljima, poznanicima i kolegama, a 18 odsto putem društvenih mreža (putem Facebooka čak 15 odsto);

*Medij kojem se najviše veruje kada su u pitanju informacije u vezi s koronavirusom je televizija, sa čak 72 odsto poverenja;

*Tokom poslednjih 15 dana krize s koronavirusom čak 23 odsto populacije češće je čitalo knjige u štampanom izdanju nego ranije;

*Čak 21 odsto populacije redovno je pratilo TV-programe obrazovnog sadržaja, čak i ako najveći broj njih ne pripada učeničkoj populaciji niti im je praćenje tog programa bila školska obaveza.

*Skoro 40 odsto populacije znatno je češće koristilo različite platforme za razmenu poruka (Viber, FB Messenger, Hangouts) tokom poslednjih 15 dana nego u doba pre krize s koronavirusom.

Podsećamo da je martovsko istraživanje pokazalo da su građani u proseku dnevno dva sata više pred TV-ekranima.

*Prva istraživanja kažu da je najteže štampi i radiju

U domenu svog posla analizirala mišljenja i prognoze eminentnih svetskih eksperata iz medijske sfere i sve se, uglavnom, svode na konstataciju ubrzane evolucije, koje je odavno počela. Dominacija elektronskih medija u odnosu na tradicionalne nije novost, ali to sad više nije pitanje borbe za primat nego borbe za opstanak. Naravno, štampani mediji su u najtežoj situaciji i mislim da tonu u ritualno novinarstvo, koje će se u završnoj fazi svesti na odumiranje jedne divne navike. Proizvodnja novina je izuzetno skupa, a u uslovima vanrednog stanja i ograničenog kretanja prosto je nemoguće obaviti distribuciju do kupca, koji je već obuzet strahom zbog činjenice da hartija lako upija virus. Sve to je nepremostiva prepreka za opstanak tradicionalnog žurnalizma i zato se bojim da će informisanje vrlo brzo biti uskraćeno za onaj čarobni zvuk prelistavanja novinske hartije.

Nama, koji smo uz taj zvuk upoznali i zavoleli novinarstvo, to će posebno teško pasti… Dakle, u amfiteatru svih medija već dominantno odzvanjaju klikovi i tom zvuku se treba potpuno prilagoditi. Nema sumnje da medijske kuće dobre reputacije odavno svoj sluh prilagođavaju savremenom zvuku klikova i da se njihova borba uveliko preselila iz kioska na digitalne platforme.

Moram da se osvrnem i na analizu, koja se svodi na ogroman uspon televizijskog informisanja u našem okruženju, i to u rasponu od skoro 40 odsto više nego pre pandemije. Meni je posebno interesantno to što su sagovornici u TV-emisijama, u dominantnom broju, gosti koji se uključuju iz svojih dnevnih soba i sa svojih računara. To je dokaz da live program može da se pravi u kombinaciji TV-a i interneta, dakle bez sagovornika u studiju i profesionalaca iza kamera. Meni sve liči na jedan novi pristup novinarstvu i informisanju u celini: pristup koji uprošćava i pojeftinjuje proces, koji je, u izvornom smislu, bio komplikovan i skup… Budućnost je, nema sumnje, nezaustavljiva, a nepredvidive okolnosti samo je dodatno ubrzavaju!

*Kako pad prodaje i smanjenje reklamnog kolača utiču na prihode medija, a samim tim na zarade zaposlenih, poslodavaca i profita?

Za tabele i brojeve još je rano. Svaki biznis ima univerzalni model, koji jasno deli uspeh od neuspeha i profit od gubitka. Nema tu neke posebne filozofije, u pitanju su samo neke specifičnosti po kojima se biznisi razlikuju.

Mediji su prosto potreba društva i sigurna sam da je njihova uloga u ovom trenutku na vrhuncu moći. Ništa se tu neće menjati: društvo ne može da funkcioniše bez informacije, i to će ga zauvek karakterisati. Samo je pitanje po kakvim informacijama će biti prepoznato… Kao napredno ili kao retrogradno. Zato su mediji ogledalo svakog društva. Novinar nikada neće biti gladan, samo je pitanje da li će društvo hraniti istinama ili lažima. E, tu je ključni problem kad država sastavlja jelovnik.

*Koje mere treba preduzeti hitno, a koje dugoročno da se ne bi ugasio čitav korpus medija, posebno malih i lokalnih?

Bojim se da medijsku scenu ne mogu da kreiraju mere. Svakako mogu da pomognu u gašenju požara, ali zgarišta ostaju. Mediji žive od čitalaca, gledalaca i slušalaca, a njih ne možete definisati merama. I, na kraju, opet se sve svede na moćni uticaj države. Plašim se da je ovo idealno (ne)vreme za punu kontrolu tržišta, u kojem su mediji uvek na vrhu prioriteta.

Podobni svakako, a nepodobni naročito!

*Mogu li novinarska udruženja i poslovne asocijacije da zaštite javni interes i hoće li ograničavanje slobode štampe uticati na dalju slobodu izražavanja?

U svim pređašnjim odgovorima krije se odgovor i na ovo pitanje. Zato će ovaj biti i najkraći: nećemo se predati!

ALEKSANDRA GAJOVIĆ: Mediji dobro i slobodno informišu

Za državnog sekretara za informisanje u Ministarstvu kulture i informisanja samo je jedan tačan odgovor na pitanje da li je u vreme epidemije i vanrednog stanja zaštićena sloboda javnog izražavanja i medija. “Da”, kategoričan je Aleksandar Gajović: “To vidimo i po tome što su apeli vlasti upućeni pre svega preko elektronskih medija urodili disciplinom građana koji su bili korektno i dobro informisani. Mediji su tačno znali šta treba raditi u odnosu na mere Vlade i svoj posao su odradili kako treba. Možda je bilo i nekih iskakanja jer su se neki mediji bavili više senzacionalističkim stvarima, što se vidi i po naslovima, umesto glavnom temom, ali to su pojedinačni slučajevi.”

*Mislite li pod tim iskakanjem, na primer, na informisanje gledalaca Pinka o ozoniranju krvi vlasnika te televizije?

Ja teško mogu da odgovorim na to pitanje jer se sadržajem elektronskih medija bavi regulatorno telo REM. Što se tiče primera koji navodite, nisam dovoljno upućen u tu vrstu propagiranja nečega što ste nazvali ozoniranjem krvi. Ne znam šta da mislim, pošto nisam dovoljno informisan, s jedne strane, a sa druge, iako ta televizija koristi nacionalnu frekvenciju, ona ima ima svog vlasnika i njemu treba uputiti pitanje koje ste meni postavili. U svakom slučaju, ja sam za slušanje preporuka odabrane struke, toga sam se i sam pridržavao.

*A povrede zakona propagiranjem nadrilekarstva?

To možda možemo da podvučemo i pod pojam lažnih vesti i ja sam na početku pandemije na sednici Kriznog štaba upozorio na mogućnost plasiranja lažnih vesti, što se ispostavilo tačnim. Ali, protiv lažnih vesti svi mediji se moraju boriti da informacije budu istinite, potpune i blagovremene. Ja mislim da smo u ovoj situaciji pokazali snagu medija koji mogu adekvatno da se bore sa opasnim lažnim vestima koje su kao pucanj iz pištolja na nekoga.

*Šta su ingerencije Ministarstva kad su lažne vesti u pitanju*

Mi nemamo ingerencije, ali bili smo proaktivni i skoro svake nedelje apelovali na medije da se ponašaju profesionalno i kako dolikuje sedmoj sili, i da se drže tri postulata koja sam naveo.

*Ima li Ministarstvo predstavnike u kriznim štabovima? Jeste li konsultovani kada je donošen sporni zaključak Vlade Srbije i kada je odlučeno da na tim obraćanjima nema novinara?

Ne, ministar je imao zdravstvenih problema, ja radim od kuće. Centralna emisija s koje svi dobijamo informacije u ingerenciji je pres-službe premijerke. Nema ko s nama da se konsultuje, a i ne treba. Ministarstvo je deo Vlade, a tamo se odluke donose jednoglasno, samim tim stav Vlade je i stav Ministarstva. Odluka koju pominjete motivisana je zaštitom novinara i snimatelja i na neki način je bila preporuka struke i generalno je ovih mesec dana o mnogo čemu odlučivala struka, na šta mi kao mediji i profesionalci nismo navikli. Nismo konsultovani ni o Zaključku, ali vrlo brzo se pokazalo da to nije dobra mera i suspendovana je. Ali mi moramo da shvatimo da je ovo vanredno stanje, mediji nisu izopšteni i, prema mom utisku, imali su potpunu slobodu da informišu svoje gledaoce i čitaoce.

U ovakvim vremenima kad se ceo svet bori protiv pandemije logično je da se informacije centralizuju i da teret ne padne samo na jedno ministarstvo već da se digne na viši nivo i tako pokaže koliko je važno informisanje.

*Došlo je do popuštanja, ali kako komentarišete činjenicu da će snimati samo RTS i agencija Tanjug, koja, blago rečeno, ima sporan status?

Nisam detaljno upućen, ali mislim da motiv za takvu odluku nije diskriminacija nego da su presudile tehničke mogućnosti. Tanjug ima najbolje tehničke mogućnosti među agencijama, bez obzira na, kako rekoste, sporan status.

*To je zaključak vašeg ministarstva i Vlade Srbije.

Imamo mi još spornih stvari, ali se njih ne dotičete, Tanjug vam je trn u oku! Tanjug kao najstarija agencija na ovim prostorima valjda treba da ima prednost nad drugima, ne samo kad je kvalitet informisanja u pitanju nego i tehničke mogućnosti. Osim toga, Tanjug i dalje emituje vesti za inostranstvo i Srbiju, ali prema mom saznanju, Beta i Fonet imaju problema sa emitovanjem.

*Obraćaju li vam se mediji i udruženja sa zahtevom da se donese paket mera koji će olakšati položaj medija i novinara? Kada ćete odmrznuti projektno sufinansiranje i omogućiti medijima da dobiju predviđeni novac po tom osnovu?

Obratili su nam se mnogi mediji i udruženja i Vladi i Ministarstvu finansija uputili smo predlog da u sanaciju uđu i mediji da bi se nadoknadilo to što su eventualno izgubili u ovih mesec dana. Reč je o novčanoj pomoći i obeštećenju, kao i za druge privredne subjekte.

U tom smislu od Ministarstva finansija smo tražili da nam odobri sredstva planirana za projektno sufinansiranje. Mi smo završili sve konkurse sem za internet medije, ali ta sredstva su bila zaustavljena zbog vanrednog stanja. Verujem i imam nagoveštaj da će uskoro biti odobrena i najverovatnije ćemo do kraja ovog meseca uspeti da ih prosledimo medijima po osam završenih konkursa.

Rešenja su gotova, sem za internet, čekamo da ih ministar potpiše, a potpisaće ih onog trenutka kad dobijemo novčana sredstva i možemo odmah da ih plasiramo. Istog tog dana objavićemo rezultate. Mi ništa ne krijemo, ne radimo ispod žita. Imam informacije da će biti do kraja meseca, ali ništa ne mogu da garantujem.

Tekst je prenet iz Novog magazina.