Dejan Dukovski – Sada kao i tada

Piše: Dejan Dukovski

Odgovor na pitanja na koja nisam tada mogao da odgovorim, zatražio sam u pozorištu. Izmutirao sam moje pozorišno pamćenje ili pokušao da pronađem pozoršni omaž za moju generaciju mutanata rođenih u razočaranju, očaju, neznanju, izgubljenih korena i kulture…

Pitao sam Beketa o smislu. Setio sam se bezbrižne radosti iz komedije del arte. Pretpostavio sam u jednom književnom dramskom hronotopu, da je mladi princ Hamlet mogao da sretne lucidnog Fausta, onog od krvi i mesa, opsenara i astrologa, sklon čak i prema nekromantiji… u renesansnom otvorenom vitenbergu, gde Hamlet dolazi da studira daleko od zatvorenog i režimskog elsinora, on je mogao da nauči da sumnja. Da čuje svoju buduću dramu. Da izgubi svoju nevinu veru. Pokušao sam da dam neku nadu tužnim Čehovljevim licima, lopahinu i varji… Ričarda i ledi Anu pitao o časti, Vedekindovu lulu o ljubavi, a o grehu De Sada… Prilično ličan izbor napetih dramskih situacija, uglavnom oko seksa i nasilja ili ljubavi i rata… nije ni važno. Niko to ne mora ni da zna.

Nisam našao odgovor, ali eto, napisao sam ovaj tekst.

Odgovor ne znam ni danas. U tom smislu, verujem da je tekst isto tako aktuelan sada kao i tada.

Prestava Bure baruta u JDP u režiji Slobodana Unkovskog meni je široko otvorila pozorišna vrata sveta. Zato je meni veoma važno ovo pozorište. oOvi glumci. Ovaj reditelj. Ove daske koje život znače… Čast mi je što sam deo njih.

Izvor: Jugoslovensko dramsko pozorište