Slobodno srpski sa Zoranom Popovićem

U intervjuu Budimiru Ničiču, Popović, koji je i ove godine bio član žirija na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma i televizijskih formi u Gračanici GRAFEST, rekao je da je taj festival osnovan pre svega sa idejom da podstakne autore iz lokalnih sredina na Kosovu da uanprede svoje dokumenarno stvaralaštvo i doprinesu razvoju televizijske forme.

Komentarišuči ovogodišnju ponudu Grafesta Popović kaže da je teško bilo očekivati velike promene u kratkom periodu, ali da postoje promene koje mogu da se primete sada, u odnosu na pre tri ili četiri godine.

„Čini mi se da je kvalitet produkcije ujednačeniji i da smo ove godine smo imali isključivo televizijske forme. Prosto, dokumentrarni film je izutetno komlikovan za rad. Veoma je teško napraviti nešto što bi bilo kreativni dokementarac, posebno u sredini gde nema prave produkcije i nema pravog prostora za takvu vrstu filma, ali je televizija očigledno razvijena u dovoljnoj meri, kao i u svim ostalim sredinama i te televizijske forme čini mi se da napreduju. Napreduju na način da su sada napravljene preciznije, napravljene na jednom znatno višem tehničkom nivou i da je pristup temama prosto razvijeniji u odnosu na to kako je izgledalo na početku,  kada sam tu došao prvi put na treći Grafest“, rekao je Popović.

Dobri i loši momci

Govoreći o savremenom dokumentarnom filmu u svetu, na pitanje voditelja koliko savremena kinematografija uspeva da baštini “fantastične gluposti moderng sveta, s jedne strane svemirska tehnologija i naučni uspesi, a s strane očigledan manjak pameti u upravljanju planetom”, Popović savetuje mudrost u odabiru filmova.

„Ono što svaki kultivisan filmski gledalac radi to je da pokuša da napravi jedan smisleni izbor filmova, ali veliki deo filmske publike širom sveta, naročito one najmlađe, tinejdžeri koji gutaju filmove nekritički, primaju veliki deo toga što je napravljeno. A šta je napravljeno to je stvarno čudo neviđeno“, kaže Popović.

Na pitanje voditelja, ko su u današnjoj kinematografiji dobri, a ko loši momci, poznati srpski dokumentatista kaže da je to pitanje u savremenom svetu relativizovano i obesmišljeno,

 „Pitanje je izuzetno dobro zato što živimo u vremenima u kojima se vrlo diskretno, a negde i vrlo otvoreno, relativizuje odnos dobra i zla. Pedestih godina bili su popularni vesterni. S jedne strane stoje dobri s druge strane stoje negativci. I vi idete u bioskop i nemate dilemu. Čak i  tokom sedamdesetih, kad su se pojavili Ratovi zvezda bio je s jedne strane Luk Skajvoker i s druge strane Dart Vejder. Sretnem jednog dečaka koji ima pet, šest godina ja ga pitam koji film voliš, kaže Ratovi zvezda. A koga voliš u filmu,  kaže on, ja moram da kažem volim Darta Vejdera. Ne bi trebalo da volim, ali nešto me vuče na tu mračnu stranu. Filmovi su učinili naročito od vremena osamdesetih i devedesetih da se relativizuje odnos prema takozvanim negativcima iz prošlih vremena“, kazao je Popović.

Ko je junak današnjice?

Filmovi su zasnovani na junacima, kakvi god oni bili, tamni, svetli…. Ko bi danas bio junak u Srbiji, zapitao se Popović?

„Znate bilo je lako u prošlim vremenima,  pa kažete rudar je naš junak, pa kažete evo ga onaj koji preživeo Goli otok, pa živi u sneci, on je naš junk, pa kažete, evo ga čovek koji se bori za neke slobode,  on je junak. Veliko je pitanje ko bi bio pravi model  filmskog junaka danas i u tom smislu je teško biti filmski autor. Postoji jedna izrazita grupa mladih talentovanih filmskih autora koji pokušavaju sada da prave svoje prve, druge treće filmove koji u velikoj meri pričaju o glavnim problemima koji postoje u Srbiji. U tom smislu mogu da kažem da postoje neke dominantne teme, a jedna od najdominantnijih za mlade autore je svakako odlazak iz Srbije. I ako postoji junak kojim se oni bave, to je svakako junak koji je u pripremi da napusti zemlju ili je u unutrašnjem sukobu – da li da ode ili da ostane“, rekao je Zoran Popović gostujući u Slobodno srpski..

Tekst je prenet sa portala Slobodno srpski.