Severina

4. December 2019.
Moram da se ogradim: ne znam ni jednu Severininu pesmu. Znam ko je, znam da joj je Tomaž Pandur režirao nastupe i znam da je jako uspešna.
biljana-srbljanovic

Piše Biljana Srbljanović

Na intelektualnom nivou i kao feministkinja, ne mislim da je jedino pravo mesto deteta uvek i bespogovorno pored majke, to je jedan licemeran patrijarhalni konstrukt, koji, nakon što je decu vekovima tretirao kao bukvalno vlasništvo očeva, samo pronašao novi način da se žene tretiraju kao objekti za radjanje, negu i besplatni rad u kući. Istovremeno, kao žena ( za patrijarhalno društvo felerična, jer nisam radjala) jebe mi se za patrijarhalni konstrukt i zarobljavanje žene u kuhinju i perionicu, te baš mislim da mesto tako malog deteta uvek i bespogovorno JESTE pored majke. Odvojiti tako malo dete od majke, a da ta majka ničim nije pokazala nebrigu, zapostavljanje ili ugrožavanje deteta, bukvalno je monstruozan čin.

Kuče da ti uzmu posle sedam godina, pa to je srce da ti se prepolovi, a ne dete, tvoje dete, privremenom merom suda, uglavnom jer si vredjala državne službenike i svadjala se sa bivšim oko toga ko sme sina da ti dovede kući kad imaš grip ili kad ti se jednostavno samo spava, a imaš koga odgovornog, s kim to isto dete godinama živi, kome možeš da poveriš tu neverovatno delikatnu radnju, da privede dete kući da ruča. Za radnju koju je, podsetiću, nekada, kad smo Seve i ja bile male, obavljao bukvalno ko je stigao: teta sa sprata, ujka drugarice, gluvi deda, pijani tata, a najčešće niko, danas ti treba maltene overeni podnesak suda, inače će ti privremena mera uzeti sina.

Šta se to u medjuvremenu dogodilo sa nama da se majka, koja slika svoje dete za Instagram, proglašava nepodobnom, a plus i besprizornicom željnom pažnje, zar su svi zaboravili vreme kad su nam roditelji peglali goste, terajući ih da gledaju svaku sliku u svakom foto-albumu, super 8 trake, VHS kasete i da ti narežem CD rom sa mora, ima jedno trista fotografija, baš će ti se svideti da mi vidiš malog kako mali kenja u žbunu ili pliva sa lubenicom u Budvi, a možemo i zajedno da gledamo, šteta što nećeš.

I šta je to sa nama, da presudjujemo ženi zbog njenog zanimanja: jer da nije u pitanju pevačica, da ne nastupa u gaćama, da ne raspolaže sopstvenom seksualnošću onako kako ona nalazi za shodno, da joj neki idiot nije pustio rivendž-porn (osvetnička pornografija je u najvećem broju zemalja evrope zakonom zabranjena), da se nije udala za mladjeg, i da peva u Operi, ne bi ova odluka takva bila i niko se ne bi usudio da protiv nje kaže ni reč. Ali, pošto, prema patrijarhalnim uzusima, Severina nije idealna žrtva, pošto joj je zanimanje prezreno, a životne odluke osudjivane, ona je zapravo dvostruko kažnjena: najpre neljudskom odlukom da joj se uzme starateljstvo nad detetom, a zatim i povlačenjem po smetlištu javnog olajavanja i komentarisanja verovatno najveće boli koju je ta žena ikada doživela. I sad čujem, ma ona to sve glumi za medije. Označena je, dakle, kao neko željan pažnje i zato nije podobna majka. Prvo, nedobog da tako moraš malo da “glumiš za medije”. Drugo, njeno zanimanje podrazumeva pažnju i dokle god ne donesu zakon da pevačice ne smeju da se  poradjaju taj ružni arbitrarni argument ne sme da bude ni izgovoren. Severina nije dobra majka jer svoj “prljavi veš” provlači kroz novine, a ko kupuje i čita te novine i ko od njih zaradjuje i kako bi zaradjivao da svi mi to, svesno ili ne, ne konzumiramo? Kakvo je to licemerje onda prema jednoj ženi, jednoj profesiji, jednoj mobilnoj aplikaciji i sto i jednoj uvredi, ako treba, za službenice koje traže da ti se uzme dete?

Držati privatnost privatnom, zatrpavati “prljav veš”, jer “nije pristojno”, takodje je jedna od patrijarhalnih mantri, žene tako kriju nasilnike, žene trpe i plaču u tišini, žene nemaju saveznike jer ćute, samo da ne bi obrukale “porodicu”. A to što je neka stvar privatna, ne znači da istovremeno nije i od društvenog značaja i ne znači da o njoj treba da se ćuti.

Severina je žrtva. Predrasuda, mizoginije, tabloida, novčanih tokova, moći muškaraca i nemoći žena i toga što se ne srami sebe i sopstvenog tela. Tu onda dolazimo na početak. Intelektualno i kao feministkinja, i kao najobičnija žena, brate, mesto deteta jeste kraj majke. Posebno majke kao što je Severina.

Komentar prenet iz dnevnog lista Blic

Click