Hapšenje u Krušiku: Zavera ćutanja u slučaju Branka Stefanovića
Piše Jelena Veljković, Javno.rs
U sredu 18. septembra između dva i pola tri popodne naoružani specijalci u džipovima ušli su u krug fabrike namenske industrije Krušik u Valjevu i odmah se uputili u kancelariju dispečera u proizvodnji A.O.
Na licu mesta oduzeli su mu poslovni računar, a zatim ga odveli u stan gde su zaplenili njegov privatni kompjuter kao i eksterne memorije koje su pronašli. Pretres stana trajao je do 18.30 kada je A.O. prebačen za Beograd.
Hapšenje je usledilo tri dana nakon što je specijalizovani portal „Arms Watch“ objavio istraživanje o izvozu oružja u ratom zahvaćeni Jemen i dan pre nego što je BIRN objavio priču kojom je potvđeno da je firma koju je zastupao otac ministra policije Branko Stefanović po povlašćenim cenama kupovala oružje.
Iako 18. oktobra ističe mesec dana od privođenja, hapšenje radnika Krušika bilo je obavijeno velom tajne sve dok nedeljnik NIN ove nedelje nije objavio nezvanične informacije.
BIRN saznaje da Više tužilaštvo u Beogradu uhapšenom stavlja na teret krivično delo iz člana 240 Krivičnog zakonika. Reč je o odavanju poslovne tajne i to iz stava 2 u kojem se kaže da će kaznom od dve do 10 godina biti kažnjen učinilac ukoliko je delo učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka.
Zavera ćutanja bila je tolika da se do danas nije moglo saznati ni ime akvokata koji zastupa uhapšenog kao ni informacije o slučaju.
BIRN je uspeo da dođe do pojedinih detalja u vezi sa hapšenjem, kao i da stupi u kontakt sa njegovim braniocem, advokatom Ljubisavom Radosavljevićem, poznatijim po nadimku Batan.
Pitali smo ga zbog čega se ćuti o hapšenju, čak i nakon što su mediji uspeli da saznaju da se A.O. već 20 dana nalazi u pritvoru.
„Nisam hteo o tome da pričam, ja sam profesionalac, već 30 godina sam u advokaturi, a po meni tu nema ničega“, kaže Radosavljević za BIRN.
On tvrdi da je A.O. dobro i da se prema njemu u pritvoru „korektno odnose“.
„On je u jednoj sobi sa njih troje, četvoro, ima kupatilo. Bio sam u petak kod njega, on je u korektnom stanju, svi su korektni prema njemu“, kaže Radosavljević.
Oni koji poznaju uhapšenog, koji u Krušiku radi poslednjih deset godina, kažu da se nisu začudili zbog hapšenja, jer se radi o mladiću koji je jako pravdoljubiv i pošten.
„Jako dobar i pošten dečko. Bukvalno bi vam sve dao. Njega optužuju da je informacije slao iz koristoljublja. Ma kakvo koristoljublje, kada su ga uhapsili u njegovom novčaniku bilo je samo 100 dinara”, kažu oni koji ga poznaju.
Uhapšenom su dozvoljene samo tri posete mesečno od strane najbližih koji s njim mogu da komuniciraju isključivo preko slušalice kroz neprobojno staklo.
„Umesto da kao uzbunjivač uživa zaštitu policije, jer je ukazao na moguće zloupotrebe, on je u spektakularnoj akciji, kao da je u pitanju opasan kriminalac, lišen slobode. U isto vreme oni koji su ojadili državnu firmu mirno spavaju i protiv njih se ne vodi nikakva istraga”, kaže za BIRN izvor upoznat sa slučajem.
Detalji misterioznog slučaja
BIRN je iz nezvaničnih izvora uspeo da sazna još neke detalje ovog misterioznog hapšenja.
Nakon privođenja, uhapšenom je određeno zadržavanje od 48 sati, tokom kojih je on saslušan u prisustvu advokata koji mu je dodeljen po službenoj dužnosti.
Nakon saslušanja, prema navodima izvora bliskog istrazi, po isteku četrdesetosmočasovnog zadržavanja, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Miloš Labudović, osumnjičenom je odredio kućni pritvor.
Međutim, na ovu odluku žalilo se tužilac Aleksandar Momčilović, pa je Vanraspravno veće Višeg suda, 27. septembra preinačilo odluku o kućnom i odlučilo da A.O. treba da bude u zatvorskom pritvoru, uz obrazloženje da bi mogao da utiče na svedoke, ali i da ponovi krivično delo.
Njegov advokat Ljubisav Radosavljević kaže da su razlozi za pritvor besmisleni.
„Besmisleni su razlozi, jer je dečko sve priznao da je to radio i tu nema razloga za pritvor. Zato se Labudović koji je odličan sudija i usmerio prema tome i odredio kućni pritvor. A tužilac Momčilović se žalio na tu odluku, ali tužilaštvo uvek to radi“, kaže advokat uhapšenog.
On takođe kaže da ima problem i sa krivičnim delom koje mu se pripisuje.
„Po meni nije ni krivično delo određeno dobro, to bi mogao biti stav 1, ali još nije došlo na optuženje, pa o tome nemamo sad šta da pričamo“, kaže advokat.
Stav 1 koji advokat Radosavljević pominje glasi: „Ko neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ili ko pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”.
Advokat kaže i da je obrazloženje o preinačenju odluke šturo napisano i da je on na odluku o pritvoru, podneo žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.
„Ničim nije obrazloženo, vrlo šturo. Ja sam napisao žalbu i očekujem odluku. Žalbu sam podneo pre 3-4 dana, uobičajeno traje postupak. Ja očekujem odluku do polovine ili kraja sledeće nedelje. Ako bude bilo koje korektno veće uzelo taj predmet, ono će preinačiti odluku o pritvoru”, kaže advokat dodajući da očekuje da će uhapšenom biti određen kućni pritvor ili da će biti pušten na slobodu.
„Apsolutno ne postoji nijedan element i razlog za određivanje pritvora, nikakvog“, izričit je Radosavljević.
Međutim, neki drugi advokati sa kojima smo razgovarali kažu da pozivanje na tačku 3 člana 211 Zakonika o krivičnom postupku, koja govori o mogućnosti ponavljanja krivičnog dela, nagoveštava da bi A.O. mogao mesecima ostati u pritvoru. Naime, uticaj na svedoke prestaće da bude razlog za zadržavanje u pritvoru čim svi eventualni svedoci budu saslušani.
Međutim, mogućnost ponavljanja krivičnog dela može ostati kao razlog njegovog zadržavanja sve dok tužilaštvo bude izražavalo sumnju da uhapšeni poseduje još neku dokumentaciju.
Nakon preinačenja odluke o pritvoru, iz stana u Valjevu, A.O. je 30. septembra prebačen u beogradski Centralni zatvor, gde se od tada nalazi u pritvoru pod strogim merama nadzora, kaže izvor za BIRN.
BIRN je o odlukama o pritvoru i postupajućim sudijama pokušao da dobije i zvanične informacije. Višem sudu u Beogradu pitanja smo uputili u četvrtak 10. oktobra ali odgovor još nismo dobili, a portparolka suda Tatjana Tešić nam je odgovore najavila za ponedeljak, 14. oktobar.
Kako je krenulo?
Prve informacije o poslovanju Branka Stefanovića, oca ministra policije sa oružjem, pojavile su se još prošle godine. O njima je pisao nedeljnik NIN, a BIRN je još u novembru 2018. objavio da je otac ministra policije, kao predstavnik kompanije GIM iz Beograda, posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije.
Priču je aktuelizovao specijalizovani međunarodni portal „Arms Watch”, koji je 15. septembra pisao da je GIM kupovao oružje po povlašćenim cenama u odnosu na državni SDPR.
Rukovodstvo Krušika je u utorak 16. septembra demantovalo navode iz tog teksta. Na prvo čitanje tog demantija zaista se mogao steći utisak da GIM nije bio povlašćen. Problem je, međutim, u tome što je Krušik svesno prećutao ključne podatke iz drugih ugovora koje su skapali sa GIM-om i SDPR-om koji pokazuju potpuno drugačiju sliku.
BIRN je 19. septembra objavio tekst u kojem su prikazani podaci iz dodatna tri ugovora koji otkrivaju da je Krušik manipulisano upoređivanjem cena različitih verzija mina kako bi se potkrepila tvrdnja da GIM nije bio u povlašćenom položaju prilikom kupovine, dok je zapravo preduzeće povezano sa ocem ministra policije nabavljalo mine po nižim cenama od konkurencije.
Prethodno, BIRN je u utorak 17. septembra rukovodstvu valjevske firme poslao pitanja u vezi sa tim skrivenim ugovorima.
Dan kasnije, 18. septembra, radnik Krušika A.O. je uhapšen.
Nelegitmni pritisak na uzbunjivača
Hapšenje radnika A.O. bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Roduljub Šabić ocenio je kao nelegitmni pritisak na uzbunjivača.
„Ako pođemo od pretpostavke koju iznose mediji, da je razlog za hapšenje IT stručnjaka iz Krušika objavljivanje podataka koji potvrđuju učešće oca ministra policije Nebojše Stefanovića, kao predstavnika privatne firme u poslovima trgovine oružjem sa državnom firmom, onda postupak tužilaštva direktno asocira na nelegitimni pritisak na uzbunjivača“, rekao je za Cenzolovku Šabić i dodao da se tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrvanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja.
Članak je prenet sa Javno.rs