UNS zahteva rasvetljavanje sudbine otetih novinara na Kosovu i Metohiji

Autor: Andrija Igić

Predsednik ogranka UNS-a na Kosovu i Metohiji Budimir Ničić rekao je da istraga stoji u mestu, ne samo ovog već i ostalih slučajeva otetih i ubijenih kolega.

“Sve institucije su zakazale kada su u pitanju ubijeni i oteti novinari i domaće i međunarodne. Nažalost zakazali su i mnogi iz naše profesije, pre svega mislim na kolege Albance koji imaju mnogo veću snagu i uticaj od srpskih medija i novinara na Kosovu i ovom prilikom bih apelovao na njih da iskoriste svoj uticaj i skrenu pažnju javnosti, drže pažnju javnosti kada su u pitanju ubijeni novinari i Srbi i Albanci. Jer to je najmanje što porodice ubijenih i otetih očekuju od nas, a to je i naša obaveza i prema profesiji i prema pravdi za koju se verujem svi zalažemo”, rekao je Ničić.

Novinarka Jelena Petković je istraživala slučajeve ubijenih i oteteih novinara i navela da su novinari učinili sve što je u njihovoj moći.

“Apelovali smo, istraživanjem došli smo do informacija koje su bile u našem domenu. Pokušali smo na taj način da animiramo i nadležne i naše kolege pozivali na solidarnost, ali na žalost na sve apele, oni koji zaista mogu d apomognu da se ovi slučajevi rasvetle ostali su nemi. Na taj način oni su pokazali koliko im je zapravo stalo do bezbednosti novinara, do toga da se ovi slučajevi rasvetle i da konačno porodice dobiju pravdu”, kazala je Petković.

Snežana Perenić, supruga otetog Ranka, ponovila je da je sve isto kao i ranijih godina, od ubistva, da nema pomaka.
“Ovde smo da se ne zaboravi. Postoji nada uvek, nju ne može niko da vam uzme. Možda nikada nećemo da saznamo šta se desilo sa njima”, prenela je Snežana svoja osećanja.

Potpredsednica UNS-a Olivera Milošević, rekla je da okupljeni sa mesta odakle su Slavuj i Perenić nestali, osvajaju novinarsku slobodu svake godine, tako što dolaze po pravdu, dolaze po istinu.

“Mi njih ne možemo da vratimo i ne možemo da ih oživimo, ali možemo i moramo da držimo živom tu našu nameru da se otkriju otmičari, nalogodavci i ubice. Imamo jednu veliku dužnost i obavezu da u tome istrajavamo. Dužnost imamo prema malom Matiji, Rankovom unuku koji nikada nije upoznao dedu, dužnost imamo prema svim ostalim porodicama otetih i ubijenih kolega, i prema medijskoj zajednici i još jednom apelujem d postanemo dosledni insistiranju na istini i pravdi, ma koliko to bilo beznadežno zbog ravnodušnosti svih institucija pa i međunarodnih”, rekla je Milošević.

“Ključno i osnovno pitanje je kako je moguće da posle više od dve decenije živimo u sistemu koji nije sposoban da izvede pred lice pravde bilo koga ko je u neku ruku odgovoran za ono što se dogodilo sa naših 17 kolega. Potpuno je jasno da je sistem koji je sposoban da zataška, prikrije i ćuti nad ovim žrtvama apsolutno odgovoran za sve ovo”, kazao je Rakočević.

Kancelarija za KiM: Mrlja na obrazu upravo onih koji treba da se staraju o vladavini prava

Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila je da otmičari Đure Slavuja i Ranka Perenića nisu pronađeni, kao što nisu pronađeni ni oni koji su do sada sedam puta vandalski oskrnavili spomen-ploču, postavljenu od strane njihovih kolega kao upozorenje svima koji veruju da je zataškavanje zločina čin patriotizma i da je traganje za pravdom kratkog veka.

“Zavera ćutanja kojom je obavijen nestanak Đure i Ranka, predstavlja najveću mrlju na obrazu upravo onih, koji bi na Kosovu i Metohiji trebalo da se staraju o uspostavljanju vladavine prava i zakona. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i ovom prilikom poziva sve nadležne međunarodne i lokalne institucije u pokrajini da obnove istragu i procesuiraju počinioce ovog strašnog zločina i na taj način pokažu da su zaista, a ne samo deklerativno, posvećeni pravu i pravdi”, piše u saopštenju.

Slavuj i Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom OVK.

UNS je postavio spomen obeležje na srpskom i albanskom jeziku na kom piše: “Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari. Tražimo ih”.

Spomen obeležje rušeno je sedam puta.

Od 1998. godine do 2005. godine kidnapovano je i ubijeno ukupno 14 novinara i medijskih radnika koji su radili za medije na srpskom i albanskom jeziku na Kosovu i Metohiji.