Ubistvo novinarske ekipe Šterna na Kosovu 1999.

Redakcija Šterna uložila je ogroman napor da sazna šta se dogodilo. Istraživanje novinara Joahima Rinharta (Joachim Rienhardt) i Ulija Rajnharta (Uli Reinhardt) trajalo je 18 meseci, a dvojica reportera pratili su razne tragove, istraživali na terenu, razgovarali sa potencijalnim svedocima, a rezultate predali kriminalističkoj policiji u Hamburgu, koja je pokrenula istragu.

Na dan zločina, u nedelju 13. juna 1999. godine, ekipa Šterna pratila je u Prizrenu dolazak mirovnih snaga KFOR-a na Kosovo. Oko 17 časova, krenuli su Mercedesom Sanolja Aljita, na kome je lepljivom trakom stavljena oznaka TV ka istoku sa namerom da se vrate u hotel u Skoplje i odatle pošalju tekst i fotografije u redakciju Šterna u Hamburgu.

Krenuli su dužim, ali u to vreme boljim putem preko Suve Reke i prevoja Dulje. Kako su otkrili istraživači Šterna, na putu je bila gužva, jer su njime išli i lekari, bolničari, ali i mnogobrojna srpska vojna vozila, među njima i konvoj od osam vojnih teretnih kamiona. Taj konvoj su, kako navode, zaustavili srpski oficiri na vrhu prevoja Dulje.

Istovremeno, a prema izjavama koje je sakupili istraživači Šterna, ukradena Tojota sa Aleksandrom T. za volanom se veoma velikom brzinom penje uz serpentine prevoja Dulje.

– Tojota je izletela brzinom od oko 80 kilometara na sat iz krivine i udarila je u kamion na kraju kolone – ispričao im je jedan od dvojice srpskih vojnika, koji je kako su istakli, za javno tužilaštvo u Hamburgu najvažniji svedok. Iz Tojote su izašli stariji muškarac i dva deteta, dok vozač ubacuje menjač u rikverc, daje pun gas, gubi kontrolu i završava sa Tojotom u žbunu.

Senolj Aljit, zaustavlja vozilo i kroz otvoren prozor pita „Šta se dešava? Zašto se ne ide dalje?“ Stariji muškarac iz Tojote se približava, naoružan kalašnjikovim i objašnjava da su konvoj zaustavili srpski oficiri i da ga vraćaju za Suvu Reku. Stariji muškarac je rekao: „Ali to nije moguće. Tamo su jedinice OVK, koje na sve pucaju“. Aljit na srpskom kaže, da nije video nikakvu opasnost u Suvoj Reci.

Štern dalje piše u tekstu objavljenom 22. marta 2001. godine: „Aljitov naglasak, bio je Makedonac turskog porekla, očigledno kod starog Srbina budi osećaj mržnje. „Albanska svinjo“, viče na njega, „lažeš, hoćeš da nas namamiš u klopku“. Starac petlja po svojoj jakni i preti: „Bombu ću da ti ubacim u auto. Ubiću te.“ Skače na Mercedes, kao da hoće da se potuče. Žena, koja je s njim bila u Tojoti, ga odvlači. U međuvremenu vozač, koji je slupao auto, vratio se na put i prati svađu. Prema očevicima, on otima kalašnjikov od starijeg muškarca i bez oklevanja sa dva metra rastojanja puca kroz otvoreni prozor u unutrašnjost Mercedesa.“

– Ono šta se kasnije dešavalo na prevoju Dulje, potkrepljeno je izjavama svedoka. Srpski vojnici izveštavaju sa lica mesta da je Aleksandar T. ispraznio ceo okvir kalašnjikova. Stajali su toliko blizu, da su imali utisak da im meci lete oko glava. Kada su se ponovo uspravili, ova dva svedoka su videli kako strelac prvo izvlači Gabrijela Grinera koji je sedeo na suvozačevom mestu, iz automobila i baca ga na drum. Prema svedocima Gabrijel Griner uzviknuo je na engleskom „Help!“, a strelac je potom izvukao snažnog bivšeg boksera Senolj Aljita iz kola, odvukao ga preko druma i beživotno telo potom gurnuo niz strminu. Posle toga, kako izveštavaju Srbi, čovek je izvukao Volkera Kremera iz vozila i bacio ga na drum. Zatim je seo u Mercedes Šternove ekipe i odvezao se sam u pravcu Štimlja. Srpski oficir je naredio konvoju: “Odmah pokret u pravcu Štimlja!“ Onda je usledila instrukcija za slučaj kasnijeg ispitivanja od strana snaga KFOR-a: „Recite da je OVK iz zasede pucao na ljude“, pišu istražitelji Šterna.

Kako navode, kriminalistička policija i javno tužilaštvo u Hamburgu, smatraju da su izjave ove dvojice muškaraca, srpskih rezervista, koje su istražitelji Šterna snimili tonski, verodostojni.

– Njihovi prikazi se poklapaju sa saznanjima do kojih je Štern već ranije došao uz pomoć britanskih vojnika. Izviđačka jedinica puka The King’s Royal Hussars je tog dana u Štimlju na istočnom kraju prevoja Dulje postavila kontrolni punkt. Ispitani oficiri su se na osnovu svojih beleški tačno setili te večeri. Oko 19 časova na kontrolni punkt je stao konvoj jugoslovenskih vojnih kamiona, koji se spušta sa visine prevoja. Srpski vojnici su obavestili Britance o smrtonosnim hicima, koje su navodno ispalili borci OVK. Među civilnim vozilima, koji su se priključili vojnom konvoju, Britanci su primetili jedno manje teretno vozilo sa oštećenjem na zadnjoj strani od udesa. Podaci u vezi boje variraju – kao i u navodima očevidaca na licu mesta – od zelene do plave. Putnici tog kamiona su prema izjavama Britanaca delovali kao da su u šoku i bili su krajnje nervozni. Vikali su „Oni su udarili u nas“ i „Na prevoju su ubili čoveka“, navodi se još u tekstu.

Na prevoju Dulje ostala su, dodaju, tri tenka M-80 243. brigade iz Uroševca.

– Jedan vojnik je izašao iz tenka, prišao Gabrijelu Grineru i previo ga. U tom trenutku su naišli pomoćnici iz „Lekara bez granica“. Vojnik im je pružio novinarsku iskaznicu Gabrijela Grinera i na lošem engleskom rekao: „German journalist. Hospital“ i potom se vratio do svog tenka. Ekipa Lekara bez granica utvrdila je da za Folkera Kremera više nije bilo pomoći. Gabrijel Griner je odnet u sanitetski šator jedne kanadske jedinice u neposrednoj blizini. Reporter Šterna bio je pri punoj svesti kada su mu bolničari promenili zavoj. Rekao je da je na licu mesta bila srpska vojska. „Ali oni se nisu umešali“, kazao je. Srpski civili su pucali na njega i njegove pratioce. Stalno je ponavljao „Zašto? Zašto civili pucaju na nas?“, navodi Štern.

Posle dvoipočasovne hitne operacije podlegao je povredama u 22.02 časova u britanskoj poljskoj bolnici Brazda u Makedoniji, a rezultati obdukcije u Hamburgu potvrdili su izjave svedoka da su smrtonosni hici ispaljeni iz kalašnjikova i to iz neposredne blizine.

Prema svemu što su istražitelji Šterna saznali, navodni ubica je Aleksandar T, Rus, koji se „izgleda 1998. godine kao dobrovoljac prijavio u jugoslovensku armiju“. Ističu i da je jedan očevidac prepoznao tog muškarca nekoliko dana kasnije u svom srpskom rodnom mestu, te da je „po završetku rata Aleksandar T. privremeno boravio u jednoj kasarni zajedno sa više drugih ruskih dobrovoljaca“, onda je, kako navode – nestao. Te 2001. Štren je objavio i da Aleksandar T. ponovo živi u Moskvi i radi kao čuvar.

Joahim Rinhart, jedan od dvojice novinara koji je istraživao okolnosti smrti svojih kolega, za Udruženje novinara Srbije govori posle 17 godina od kada je napisao tekst sa potresnim otkrićima. Istraga se sa te tačke nije pomerila.

Rinhart je ispričao da je u vreme ubistva na Kosovu, sve bilo veoma nekontrolisano, nesigurno, nije bilo puno tačnih informacija i nije bilo policijske istrage. Tako su, dodaje, odlučili da nekoliko dana kasnije sami krenu u istragu. Dodaje da su više od 200 puta dolazili na Kosovo, istraživali, sakupljali detalje, razgovarali sa svim mogućim izvorima koje su mogli da povežu, kako bi izgradili sliku šta se tamo dogodilo. Na kraju su, ističe, našli dva očevica, dvojicu srpskih vojnika.

Sarađivali su intenzivno sa tadašnjim ministarstvom spoljnih poslova Nemačke, kako bi se sproveo međunarodni nalog upućen ruskim tužiocima za privođenje Aleksandra T. Nemački zvaničnici su im kasnije preneli, da su od ruskih vlasti dobili informaciju da je osoba za kojom tragaju preminula, ali Rinhart nije ubeđen u istinitost tog navoda.

             Odavanje počesti ubijenim nemačkim novinarima na aerodromu u Makedoniji

Na postavljena pitanja, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke, odgovorilo je Udruženju novinara Srbije, da “u aktuelnom trenutku postupka MIP ne može dati nikakve informacije”.

– Molim vas obratite se državnom tužilaštvu Hamburga, koje je nadležna pravna ustanova. Zbog istrage ruskih vlasti savetujem vam da stupite u kontakt sa ruskom ambasadom, odgovorilo je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke.

Udruženje novinara Srbije obratilo se Ministarstvu spoljnih poslova Rusije pre godinu dana sa upitom, ali od njih do danas nismo dobili odgovor.

– Kada je reč o slučaju koji ste pomenuli mogu da vas obavestim o sledećem: Krivičnu istragu ovog slučaja je inicirala kancelarija hamburškog javnog tužilaštva u junu 1999. godine. U okviru te istrage obavljena je obdukcija dvojice ubijenih novinara. Dodatno, nekoliko svedoka je saslušano i pokrenuta je istraga u vezi automobila koji je bio parkiran u blizini mesta zločina. Dodatno, od srpskih vlasti zatražena je pravna pomoć, odgovoreno je UNS-u iz kancelarije glavnog državnog tužioca Hamburga.

– Dana 16. marta 2001. godine, Viši regionalni sud u Hamburgu izdao je nalog za hapšenje optuženog Aleksandra T. zbog sumnji za ubistvo i pljačku koji su imali smrtni ishod. Na osnovu toga, je Tužilaštvo Hamburga za optuženim u aprilu 2001. godine izdalo međunarodnu poternicu, a u aprilu 2005. godine za hapšenje optuženog Aleksandra T.
Optuženi do sada nije mogao biti saslušan s obzirom na to da nije poznato gde se on nalazi. Godine 2010. saopštena nam je pretpostavka da optuženi više nije živ. Međutim, pošto nema pouzdanih saznanja o tome, potraga za optuženim se nastavlja, odgovoreno je UNS-u iz kancelarije glavnog tužioca Hamburga.

Kada je ubijen Griner je imao 35 godina i već devet je u Šternu pratio dešavanja u inostranstvu. Kremer je imao 56 godina, a 30 je bio fotoreporter u Šternu, poznat po fotografijama ulaska Sovjeta u Čehoslovačku i kasnije iz kriznih područja širom sveta.

Njihove kolege ih nisu zaboravile. Ne mestu gde su poginuli, postavljena je memorijalna ploča 14. decembra 2006. godine.