Tužilac dao završnu reč na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije
Prethodno je sudsko veće odlučilo da novinari budu isključeni sa ročišta, zato što se tužilac i odbrana izjašnjavaju o dokumentima koji nose oznaku državna ili službena tajna. S obzirom da je dokazni postupak juče završen, sudsko veće je odlučilo da tužilac iznese završnu reč.
Nakon završne reči tužioca, očekuje se da u septembru završnu reč da odbrana, a nakon toga sledi izricanje presude.
– Komisija za istraživanje ubistava novinara je više puta podvlačila da je neophodno ubrzati suđenje. Zadovoljni smo dinamikom koja ukazuje da će se ovaj deo sudskog postupka završiti u predviđenim okvirima. S obzirom da je reč o istom sudskom veću koje je optužene osudilo na 100 godina zatvora verujem da neće biti odstupanja i pri izricanju nove presude, kao što verujem da će presuda biti ubedljivo obrazložena tako da neće ostaviti prostor za drugačije viđenje Apelacionog suda, kaže za UNS, Veran Matić predsednik Komsije za istraživanje ubistava novinara.
On ističe da je ovo suđenje „nacionalno važno, ali i da je odavno izašlo iz okvira Srbije“.
– Ovo je redak primer da je ubistvo 15 godina od zločina razrešeno pre svega zahvaljujući osnivanju i radu Komisije za istraživanja ubistava novinara i snažnim aktivnostima udruženja novinara. Zapravo je postalo neki model kako bi trebalo istrajati i postupati kada je reč o drugim još nekažnjenim zločinima nad našim kolegama u svetu. A statistika kaže da se više od 90 odsto slučajeva ubistava novinara i medijskih radnika nikada ne razreši, ističe Matić.
Inače, reč je o ponovljenom suđenju, koje je počelo u oktobru 2020. godine. Prethodnom presudom, koja je ukinuta, svi okrivljeni su bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. Optuženi su Radomir Marković, nekadašnji načelnik resora Državne bezbednosti, Milan Radonjić, prvi čovek beogradskog RDB, kao i pripadnici službe Ratko Romić i Miroslav Kurak.
Oznaka tajnosti
-Kada je reč o zatvorenim suđenjima, sa takvom praksom smo se suočavali obično kada je tema o kojoj se u sudnici govori mehanizam rada i postupci Bezbedonosno-informativne agencije (BIA). Tada se obično traži da se svedočenja zatvore za javnost, ističe Matić.
Članak je prenet sa portala UNS.
