Najgora godina za bezbednost novinara u Srbiji

Od početka 2025. godine, iz meseca u mesec raste broj napada, pritisaka i pretnji, a najugroženiji su reporteri koji izveštavaju sa studentskih i građanskih protesta širom Srbije.

Zloslutnu genezu dodatno podstiče činjenica da je policija prošle godine opstruirala istrage napada na novinare – u polovini slučajeva registrovanih u bazi Vrhovnog javnog tužilaštva, policija nije odgovorila na zahtev tužilaštva, niti je izašla na teren da prikupi izjave i dokaze potrebne da bi se postupci pomerili sa mrtve tačke.

Ista policijska „praksa“ nastavljena je i ove godine, ali s jednom ogromnom razlikom: policija sada ne samo da ne reaguje kada prisustvuje napadima na novinare, već često postupa po uputstvima samih nasilnika. Vrhunac je to što policajci fizički napadaju novinare na radnom zadatku. Udruženja novinara su u proteklih nekoliko meseci zabeležila desetine takvih slučajeva, a samo u avgustu čak 14 napada policije na novinare tokom izveštavanja s protesta.

Ovo su samo neke od činjenica i zaključaka koje su izneli sagovornici Verana Matića, predsednika UO ANEM – Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, Tamara Radovanović, novinarka Južnih vesti, i Mladen Savatović, reporter N1 – u poslednjoj epizodi veb-serijala nedeljnika Vreme „Šira slika“.

Govoreći o posledicama ugrožavanja bezbednosti novinara po slobodu medija, Matić je naglasio da ni u pravosuđu nema nikakvog pomaka u procesuiranju napada na novinare – i prošle i ove godine pravosnažno je završen samo jedan slučaj, u kontrastu s trocifrenim brojem napada.

„Čak i ako presude bude, predsednik će amnestirati“, istakao je Matić, dodajući da je odluka Apelacionog suda kojom su oslobođeni optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije – nakon dve prvostepene presude od po 100 godina zatvora – više ličila na pomilovanje nego na presudu.

Za novinare na terenu, nekažnjivost napada ide ruku pod ruku s represijom kojoj su neprestano izloženi. Tamara Radovanović opisala je napad koji je doživela 17. maja u Nišu, kada je paralelno sa studentskim, SNS organizovao skup Pokreta za narod i državu. Nepoznati muškarac je pokušao da joj izbije telefon iz ruke i rekao policiji: „Sklonite je, napraviće problem“. Umesto da je zaštite, policajci su upravo nju sklonili. Radovanović ističe da se i danas ne oseća bezbedno na terenu.

Mladen Savatović podsetio je na slučaj kada je tokom izbora snimao migraciju glasača iz Smedereva u Beograd. Iako ga je napala osoba koja je identifikovana kao funkcioner SNS u Smederevu, ona nije snosila nikakve posledice. Tek nakon godinu i po dana, tužilaštvo je odlučilo da ne pokrene postupak, uz bizarno objašnjenje da „nema osnova“, jer je program N1 emitovan, pa samim tim nije došlo do ometanja rada novinara.

Govoreći o opasnoj spirali pritisaka, Matić je podsetio da targetiranje novinara počinje od političara, nastavlja se kroz tabloide, potom ga masovno šire botovi na mrežama, da bi se zatim ponovo vraćalo u tabloide – u začaranom krugu. Kao posebno zabrinjavajuće istakao je napade na Radara Vuka Cvijića i kontinuirana targetiranja, pretnje i pritiske na redakciju KRIK-a.

Za sve to vreme, Evropska komisija kao glavni prioritet u komunikaciji sa medijskom zajednicom u Srbiji ističe izbor članova Saveta REM-a, iako je svima jasno da se u ovakvim uslovima ne može očekivati nezavisno funkcionisanje tog tela.

Maja Sever, predsednica EFJ-a, naglasila je da ta organizacija redovno reaguje i izrađuje izveštaje o situaciji s novinarima u Srbiji. Osvrnuvši se na zajedničku misiju više evropskih organizacija u Beogradu, istakla je da su zbog svojih zaključaka čak bili optuženi da su „protiv puta Srbije u EU“. Dodala je da razume frustraciju novinara u Srbiji, jer EU gotovo nikada adekvatno ne reaguje na njihove apele u vezi sa napadima i pritiscima.