Ko vam sluša razgovore?

Od same pojave telefona javila se želja, kao i potreba, da se razgovori prisluškuju. U periodu između dva svetska rata u tadašnjoj Nemačkoj postojala je služba pod nazivom “Horabteilung” pri Ministarstvu informisanja, kojoj je jedini zadatak bio prisluškivanje telefonskih razgovora. Posle Drugog svetskog rata prisluškivanje će postati prava umetnost i dovešće do razvoja mnogih tehnologija, koje su prvo korišćene u vojne svrhe, a danas se mnoge od njih koriste i u svakodnevnom životu.

Privatnost više nije privatna

StingRay je naziv uređaja za presretanje mobilnih komunikacija, a deo je klase uređaja nazvane IMSI presretač (IMSI je jedinstveni broj i identitet svakog mobilnog uređaja). StingRay (Morska raža) je i ime koje se koristi za sve slične uređaje, kako one vojne, tako i one koje koriste civilne službe. Iako je tehnologija iza rada ovog uređaja komplikovana, u suštini se radi o tome da StingRay uređaj simulira baznu stanicu te se mobilni uređaji u određenom krugu “prikače” na ovaj uređaj, umesto na pravu baznu stanicu operatera. Tada je osoba koja kontroliše StingRay u mogućnosti da preko posebnog softvera preuzme poruke sa uređaja ili snima i sluša razgovore. Zbog ovoga se IMSI presretači zovu i “Simulator bazne stanice”.

Najpoznatiji proizvođač ovakvih uređaja je Harris korporacija iz SAD-a, mada se slični uređaji proizvode i u Nemačkoj, Izraelu i Kini. Ovakvi uređaji se prodaju samo državnim službama ili organizacijama, a prosečna cena se kreće 150.000 dolara. Postoje razne verzije ovih uređaja – Mark 1, SR II, kao i najnovija verzija pod imenom Crossbow.

Policije i bezbednosne službe širom sveta koriste ovakve uređaje za legitimne akcije – prate se telefoni raznih kriminalnih grupa, terorista i trgovaca drogom. Zahvaljujući upotrebi ovih uređaja, uspešno je presretnuto na hiljade pošiljki narkotika, a kriminalci su postali toliko “uspaničeni” da su počeli da koriste mobilne telefone za jednokratnu upotrebu (što možemo videti i u mnogim filmovima i serijama koje prikazuju ovu tematiku).

Takođe, snagama reda je veoma bitno da povežu određene osobe sa tačnim IMSI brojem uređaja, kako bi dokazale da je u pitanju osoba koja je vlasnik nekog uređaja upotrebljenog u nekoj vrsti kriminalne aktivnosti.

U većini zemalja je korišćenje IMSI presretača regulisano zakonima o bezbednosnim službama, mada je u većini zemalja Evropske unije potreban i poseban sudski nalog i saglasnost operatera za korišćenje ovakve opreme i vršenje aktivnosti nadzora i presretanja poziva.

Kad svi slušaju, niko ne govori

Srđan Tasić, IT stručnjak i programer, kaže da je industrija ovakvih proizvlda veoma napredovala u poslednjoj deceniji.

“Bezbednosni i vojni budžet je u svakoj zemlji među najvećima, a gde je novac tu su i proizvođači. Ni najveće tehnološke i softverske firme nisu ‘imune’ na potrebe bezbednosnog sektora. Tako, na primer, kompanija Amazon ima svoj AWS program skladištenja podataka, koji koriste agencije FBI i DHS i još preko 6.000 državnih službi u SAD.u. Tu je i gigant Google, koji je čak razvio poseban Dragonfly pretraživač interneta, koji bi kineskim vlastima omogućavao da tačno prate aktivnost svakog svog građanina na Internetu”, kaže Tasić.

StingRay tehnologija se može koristiti i iz aviona. Tako je Digital Receiver Technology, ćerka-firma kompanije Boeing, napravila uređaj DRTBOX. Ovaj uređaj se montira na avion ili helikopter i može da “ukrade” mobilne korisnike i njihove podatke u krugu od par kilometara iz vazduha.

Novije verzije ovih uređaja (naročito one koje se koriste na Bliskom istoku) imaju mogućnosti presretanja 4G veza i internet komunikacija. Takođe, vojne verzije mogu i da u realnom vremenu dešifruju pozive sa mobilnih telefona ili digitalnih radio stanica.

IMSI presretači se mogu koristiti i u raznim drugim civilnim aplikacijama, na primjer sprečiti teroriste da aktiviraju bombu ili eksploziv putem mobilnog telefona, ili da pruže tačnu lokaciju nestalih osoba, naročito kada su u pitanju slučajevi otmica ili talačkih kriza.

Prava stvar u pogrešnim rukama

Iako namenjeni ovlašćenim državnim organima i službama, veliki broj IMSI presretača i StingRay uređaja završio je u rukama kriminalaca i terorista.

Tako je u aprilu 2018. godine na području Vašingtona primećeno korišćenje StingRay uređaja od nepoznatih osoba, koje nisu povezane sa državnim organima. Takođe, poznato je da meksički narko-karteli imaju pristup ovakvim tehnologijama, a koriste ih kako bi prisluškivali suparničke kartele, ali i snage reda, pa čak i meksičke političare. I na ratištu u Siriji je široko rasprostranjeno korišćenje ovakvih uređaja, a ironija je što je većina njih nabavljena od regularnih državnih institucija pre početka rata u ovoj državi.

Pre nekoliko godina u Severnoj Makedoniji je izbio skandal kada je opozicija optužila tadašnju vladu da koristi upravo ovakve tehnogije i uređaje kako bi ih prisluškivali. Politički analitičar Mišel Zubenuca smatra da je tu problem ne samo tehnogija, već i specifičan odnos politike i bezbednosnih službi u zemljama nastalim raspadom SFRJ.

“Nažalost, može se reći da taj specifični odnos postoji od uvođenja višestranačkog sistema u bivšim jugoslovenskim republikama, ali i šire u regionu Balakna. Ta praksa kod nas dolazi još iz vremena komunizma, kada je tadašnja UDB-a bila glavni operativni organ vladajuće partije. Taj sistem koordinacije između vladajućih režima i bezbednosnog aparata sačuvao se sve do danas, što smo mogli da vidimo na primeru zloupotreba u Makedoniji, kada je vlast tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog prisluškivala opoziciju i građane”, kaže Zubenica.

“Profesionalci moraju da se odupru političkom pritisku, jer je zakon na njihovoj strani, a oni po definiciji bezbednosnih službi ne bi smeli da se mešaju u stranačku politiku, već samo da rade u interesu državnih interesa”, dodaje on.

Napredna tehnologija koja to nije

Iako deluje da je StingRay/IMSI tehnologija veoma napredna, skoro svemoguća, u praksi ipak nije tako.

Moderni smartfoni uglavnom koriste šifrovanje veze ka internetu (AES enkripcija), a i same aplikacije na telefonu imaju svoju posebnu enkripciju. Takođe, popularne aplikacije za privatno dopisivanje – WhatsApp, Telegram i Signal koriste takozvanu end-to-end enkripciju saobraćaja, pa ju je veoma teško dešifrovati bez korišćenja izuzetno skupih super-računara ili vrlo naprednih tehnologija kao što je izraelska Cellebrite.

Takođe, dolazeća 5G tehnogija smartfona koristi potpuno nove protokole za obavljanje poziva i internet komunikaciju, za koje još ne postoji metod dešifrovanja. Zbog ovoga je prisutna i velika zabrinutost zapadnih zemalja oko korišćenja 5G opreme kineskih kompanija Huawei i ZTE.

Sjedinjene Američke Džave su zato otišle i korak dalje – zakonom su zabranile korišćenje Huawei 5G opreme od mobilnih operatera, a vrše i diplomatski pritisak na svoje saveznike da učine isto. Do sada su Huawei 5G tehnologiju zabranile Francuska, Italija i Velika Britanija, a na takav korak se spremaju i Nemačka i Švedska.