Dve strane pandemije – rekordno bogatstvo milijardera i porast ekstremnog siromaštva

9. October 2020.
Tokom pandemije COVID-19 bogatstvo nešto više od dve hiljade milijardera u svetu dostiglo je rekordnu vrednost premašivši 10 hiljada milijardi dolara, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Virus Outbreak Extreme Poverty
Mumbai, India. Foto: Beta/AP Photo/Rafiq Maqbool

S druge strane, kriza korona virusa u ekstremno siromaštvo gurnula oko sto miliona ljudi koji žive s manje od 1,9 dolara dnevno, povećavajući zabrinutost zbog produbljivanja ekonomskih nejednakosti.

Bogatstvo milijardera širom sveta doseglo je rekordne nivoe tokom pandemije COVID-19, kako su mnogi intenzivirali rizična ulaganja na turbulentnim finansijskim tržištima i profitirali od tehnološkog buma, piše Fajnenšl tajms.

Njihovo kolektivno bogatstvo je, prema godišnjem istraživanju švajcarske banke UBS, letos dostiglo 10,2 hiljade milijardi dolara, čime je premašen prethodni rekord iz 2017. godine, pri čemu je takodje povećan broj milijardera na 2.189, u odnosu na 2.158 koliko ih je bilo 2017.

Mada je bogatstvo milijardera opalo od kada su prikupljeni statistički podaci u julu, uglavnom zbog pada na berzama, podaci sugerišu, ističe britanski list, da je ono i dalje daleko iznad svog minimuma u 2020. godini, kada je u aprilu njihovo zajedničko bogatstvo opalo na osam hiljada milijardi dolara usled šoka pandemije izazvane korona virusom.

Mumbai, India. Foto: Beta/AP Photo/Rajanish Kakade

Izveštaj je objavljen u vreme kada je povećana ekonomska nejednakost u SAD, Velikoj Britaniji i nekim drugim vodećim privredama stavila ulogu bogatih u središte pažnje, ukazuje Fajnenšel tajms i dodaje da su na meti kritika uslovi koji su omogućili takvo bogaćenje – od regulatornih režima koji su dopustili tehnološkim kompanijama da dodju do dominantne pozicije do niskih poreza na kapital u nekim zemljama.

S druge strane, ukazuje list, milijarderi su povećali filantropske poklone kao odgovor na pandemiju. Izveštaj UBS-a navodi da je izmedju marta i juna 709 ljudi dalo donacije u iznosu od 7,2 milijarde dolara. Više od polovine, 4,6 milijarde dolara, dato je u SAD.

UBS navodi da deluje da je ukupan iznos mali u poredjenju s ukupnim bogatstvom milijardera, ali ističe da nisu uzete obzir diskretno date donacije. Švajcarska banke takodje ukazuje da njeno istraživanje sugeriše da su te donacije i dalje “najveće” koji su milijarderi dali u tako kratkom vremenskom periodu.

Izveštaj UBS-a je objavljen u vreme rasta zabrinutosti da će pandemija produbiti ekonomske nejednakosti, navodi CNN, ukazujući da je u jednom ranijem izveštaju otkriveno da je u poslednje dve decenije rast bogatstva američkih milijardera bio 200 puta veći od rasta medijalnog bogatstva.

Nairobi, Kenija. Foto: Beta/AP Photo/Brian Inganga

Medjutim, ističe CNN, i neki milijarderi se brže bogate od drugih, pošto je pandemija, prema izveštaju, povećala razlike u bogatstvu izmedju inovatora u tehnologiji, zdravstvu i industriji i preduzetnika u oblastima kao što su zabava, finansijske usluge i nekretnine.

To je i u suprotnosti s trendom protekle decenije kada su povećana bogatstva ljudi iz svih sektora, navodi CNN, dodajući da sada oni “na pogrešnoj strani” tehnoloških i socijalnih trendova postaju relativno manje bogati. Polarizacija izmedju “milijardera inovatora” i ostalih dolazi na kraju decenije u kojoj se broj milijardera udvostručio, a ukupno bogatstvo gotovo utrostručilo.

Dok je u vreme korona virusa bogatstvo super bogataša dostiglo nove rekorde, pandemija će, prema podacima Svetske banke, u ekstremno siromaštvo gurnuti oko 100 miliona ljudi, ukazuje BBC.

Pandemija COVID-19 se nadovezala na posledice sukoba i klimatskih promena koji su već usporili smanjenje siromaštva u svetu, saopštila je Svetska banka, navodeći svoje predvidjanje da će COVID-19 u ekstremno siromaštvo gurnuti izmedju 88 miliona i 115 miliona ljudi, što bi u 2021. moglo porasti na čak 150 miliona ljudi.

Ekstremno siromaštvo, definisano kao život s manje od 1,9 dolara (1,6 evra) po danu, prema predvidjanju prvi put će porasti ove godine od 1998, kada je azijska finansijska kriza šokirala globalnu ekonomiju, navodi BBC.

Nairobi, Kenija. Foto: Beta/AP Photo/Khalil Senosi

Pre nego što se svetom proširio korona virus, očekivalo se da će stopa ekstremnog siromaštva pasti na 7,9 odsto ove godine, ali će na kraju pandemija verovatno doprineti da izmedju 9,1 odsto i 9,4 odsto svetske populacije živi u krajnjoj oskudici.

Pandemija je poništila decenije napretka u smanjenju ekstremnog siromaštva, piše Volstrit džurnal, ukazujući da je proteklih 30 godina bio je period gotovo neprekidnog poboljšanja životnog standarda za mnoge najsiromašnije u svetu.

Svetska banka procenjuje da sada izmedju 703 miliona i 729 miliona ljudi živi u ekstremnom siromaštvu, s mogućim povećanjem tog broja sledeće godine, dok se pre pandemije procenjivalo da je 615 miliona ljudi u svetu živelo s manje od 1,9 dolara dnevno.

Čak je i tokom globalne finansijske krize pre jedne decenije, kada je veći deo sveta na sličan način bio u recesiji, broj ljudi u ekstremnom siromaštvu nastavio da opada, jer su, kako ukazuje američki list, glavna razvojna tržišta poput Indije i Kine nastavila da rastu.

Mumbai, India. Foto: Beta/AP Photo/Rafiq Maqbool

Posledice pandemije izazvane korona virusom su izgleda raširenije i ozbiljnijim, odvlačeći nove demografske grupe u ekstremno siromaštvo, ističe Volstrit džurnal. Pre pandemije, u ekstremnom siromaštvu je živelo uglavnom ruralno, neobrazovano i mlado stanovništvo koje radi u poljoprivredi.

Pandemija je medjutim gurnula u siromaštvo ljude u prenatrpanim urbanim oblastima, višeg nivoa obrazovanja i one koji rade u sektorima kao što su neformalne usluge, gradjevinarstvo i proizvodnja.

Nagli porast siromaštva verovatno će srušiti nade za postizanje Ciljeva održivog razvoja koje promovišu Ujedinjene nacije, da se ekstremno siromaštvo iskoreni do 2030. Pre pandemije, ocenjuje list, taj cilj se smatrao agresivnim, ali možda dostižnim.

Share