Dimitrije Boarov – Plate rasle rekordno

Autor: Dimitrije Boarov, Izvor: Novi magazin

Prosečne plate rastu kao da će uskoro rat, kaže mi prijatelj. Ma kakav novi rat, pitam ja? Pa pogledaj naslovnu stranu današnjeg Informera na kojoj ogromnim slovima piše: „Svetski rat je neizbežan“, odgovara on i dodaje – zbog toga nemoj pisati o privredi, ona više nije bitna. Nisam propustio da ga pecnem pitanjem da li on doista čita Informer i kome služe takve „defetističke poruke“ navodno „provladinog lista“?

Ako se vratimo saopštenju Republičkog zavoda za statistiku (od 25. marta), koje je ponukalo mog prijatelja da primeti da plate rastu kao uoči nekog rata, videćemo da su prosečne plate u januaru doista porasle rekordno, možda i preko gubera Srbije. Naime, u tom mesecu prosečna bruto plata iznosila je 132.372 dinara, dok je prosečna neto zarada, bez poreza i doprinosa, iznosila 95.836 dinara. Dakle, u odnosu na januar prošle godine neto zarada je nominalno povećana za 15,8 odsto, realno za 8,8 odsto, kaže se u saopštenju RZS. Takozvana „medijalna neto zarada“, tada je iznosila 73.733 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih dobijalo platu do tog iznosa.

Na prvi pogled, nešto tu baš ne klapa, jer po visini realnog rasta neto plata ispada da je prošlogodišnja inflacija u računu potcenjena, ali je verovatno reč o različitim metodologijama i obuhvatu praćenja maloprodajnih cena i njihovog uticaja na kupovnu snagu zarada. U svakom slučaju, plate su u 2024. godini poskočile. Da li zbog parlamentarnih izbora ili zbog konsolidacije privrede posle kovida i nedostatka pojedinih kategorija radnika, to bi se moglo analizirati. Uostalom, januar i nije pogodan mesec za analizu trendova u zaradama, jer se tada isplaćuju i pojedini bonusi, a ponegde i „treće plate“, pa se u potonjim mesecima može očekivati i njihov blagi pad (kad prođu beogradski izbori, a zadocni svetski rat). 

Drugo je pitanje da li je porast zarada bio preteran sa gledišta profitabilnosti srpske ekonomije, ali to je druga i zamršena tema za koju još nema dovoljno podataka. Nešto je izvesnije da je srpski fiskalni deficit prošle godine iznosio 2,2 odsto procenjenog BDP-a, što je manje nego u 2022. godini i manje od proseka u Evropskoj uniji. To bi značilo da se sa platama državnih uposlenika nije preteralo.

Ove poslednje podatke izneo je protekle sedmice Milojko Arsić, prezentujući novo izdanje Kvartalnog monitora. On je izneo očekivanje da će plate i ove godine realno rasti zbog pada inflacione stope, na oko 4,5 do pet odsto na godišnjem nivou. Zanimljiv je i podatak da su realne zarade u privatnom sektoru od 2019. godine povećane za 23,2 odsto, a u javnom sektoru samo za 8,1 odsto. I posle poslednjih povećanja zarada u javnom sektoru ostaje problem potcenjenosti plata u obrazovanju, pa i zdravstvu, kaže Arsić. Pri tome, on ne odustaje od teze da plate u Srbiji (kao i u celoj Jugoistočnoj Evropi) rastu iznad rasta produktivnosti, što smanjuje konkurentnost i Srbije i okolnih zemalja. Arsić iznosi i podatak da su plate u evrima prošle godine rasle 14,9 odsto, a cene u evrima za 12,1 odsto, što bi moglo da znači da su one realno u poslednjih godinu dana porasle manje nego što pokazuje poslednje međugodišnje statističko upoređenje. Naše cene se, inače, po visini približavaju evropskim, a zarade još uvek značajno zaostaju.

Plate u Srbiji (kao i u celoj Jugoistočnoj Evropi) rastu iznad rasta produktivnosti, što smanjuje konkurentnost i Srbije i okolnih zemalja

Po mom mišljenju, neto zarade i lična bezbednost ostaju dva osnovna faktora stabilnosti svake zemlje, pa i Srbije. U tom smislu već je dosadno i neshvatljivo da naša država nije u stanju da zaustavi pretnje prema novinarima i građanima koji „misle drugačije“, pa dozvoljava „autopatriotima“ da, uzmimo poslednji primer, proganjaju profesora Dinka Gruhonjića (i teraju ga sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu) i predsednicu Nezavisnog društva novinara Vojvodine Anu Lalić (što su, nije važno gde „u inostranstvu“, na nekom skupu navodno rekli nešto loše o stanju u Srbiji). Zar vlast ne vidi da višegodišnje ignorisanje takvih pretnji izaziva više straha u našem građanstvu od propagande „svetskog rata“ kojom se bavi većina srpskih tabloida.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.