Ulf Brunbaue – Dvostruki standardi EU koče integraciju regiona

Preveo: Svetozar Raković, Izvor: Tageszeitung (TAZ)

Povodom desetogodišnjice Berlinskog profesor Ulf Brunbauer u razgovoru za nemački dnevnik TAZ (Tageszeitung) ukazuje da EU poslednjih godina u pregovorima o pristupanju postavlja dvostruke standarde. To pravi zastoje u „večitom procesu pristupanja“ i služi kao dobar izgovor za lokalne lidere u zemljama zapadnog Balkana da odustanu od neophodnih reformi, ukazuje ovaj ekspert koji je i naučni direktor Lajbnicovog instituta za istraživanja istočne i jugoistočne Evrope. 

Razgovor je objavljen u ponedeljak 14. oktobra, na dan održavanja 10. Samita Berlinskog procesa u Berlinu. Na pitanje novinara TAZ-a o aktuelnoj situaciji na Zapadnom Balkanu profesor Brunbauer je odgovorio da ima utisak da se napredak u poslednjih nekoliko godina preokreće u lošem smeru. „U zavisnosti od političke orijentacije pojedinih vlada, dolazi do stalnog razbijanja demokratskih institucija. Mnogi ljudi na Zapadnom Balkanu pretpostavljaju da u Briselu više niko ne shvata ozbiljno proces pristupanja njihovih zemalja Evropskoj uniji. Sumorna situacija“.

Da li se nešto desilo od početka Berlinskog procesa?

Postoji mnogo platformi za diplomatsku razmenu kroz kongresne i druge formate diskusije. Ali veliki problem je pitanje članstva u EU. Nažalost, Berlinski proces nije ubrzao pristupanje a tome su se nadale zemlje regiona.

Kako se na to gleda na Zapadnom Balkanu?

U štampi dotičnih zemalja, sastanak (samit u Berlinu) se doživljava kao obavezna vežba. To je prilika da privučete međunarodnu pažnju. Ne više od toga jer tamo niko ne veruje u članstvo u EU do 2030. godine. 

Koji ozbiljni problemi postoje u regionu?

Zemlje su i dalje pogođene ogromnom emigracijom – dobro obučeni mladi radnici napuštaju zemlju. U večitom proces pristupanja izazivaju se zastoji što služi kao dobar izgovor nekim lokalnim političkim liderima da odustanu od neophodnih reformi. Kao rezultat toga, podrška pridruživanju EU više nije entuzijastična. Neki su izgubili nadu.

Zašto?

EU postavlja dvostruke standarde – tako to misle ljudi na lokalnom nivou. S jedne strane, vide da postoje zemlje poput Mađarske koje stalno krše evropske zakone. Tamo više nema funkcionalne demokratije pa ljudi pitaju: Zašto su tolika očekivanja od moje zemlje kada čak i članice EU razbijaju demokratiju?

Na samitu 2022. kancelar Šolc je izjavio da države Zapadnog Balkana treba što pre da pristupe EU. Da li to još uvek važi?

Zvanično da, ali sada za to ne vidim političku volju. Možda je ima u Evropskoj komisiji.

Zašto nema političke volja?

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, region je postao značajniji. Nemačka je želela da spreči da zapadni Balkan postane crna rupa u kojoj bi Rusija mogla da proširi svoj uticaj. Ali entuzijazam je nestao. Ne verujem da sve članice EU imaju stvarni interes da za brzo pristupanje zemalja Zapadnog Balkana. 

Zalažete li se za priključivanje ostalih zemalja Zapadnog Balkana iako ne ispunjavaju standarde EU?

Morali biste razviti malo mašte za nove pristupne modele. Trenutno nema mnogo političke energije kako bi se EU iznutra promenila da bi ponovo postala prijemčiva.

Da li je perspektiva pristupanja i dalje podsticajna za reforme?

To je teško reći jer se šest zemalja Zapadnog Balkana prilično razlikuju. Barem teorijski, opcija pristupanja EU je još uvek motivirajuća, ali to očigledno nije dovoljno da se tamo okonča već ustaljena nedemokratska ili koruptivna praksa. Ovde se bavimo izlogom u kome ta perspektiva postoji, ali nije dovoljna da se nešto stvarno promeni.

Dakle, potrebni su novi modeli pristupanja?

Postoje pristalice takvog postepenog procesa pristupanja EU koji ne uključuje sva prava i obaveze, već reguliše pristup unutrašnjem tržištu.

Koliko je realna takva postepena integracija?

Problem je u tome što su sve ekonomije na Zapadnom Balkanu prilično male i neprivlačne. Pored toga, zbog snažnog uticaja države, ne postoje funkcionalne tržišne ekonomije. Srbija je svakako najupečatljiviji slučaj jer je sada najautoritarnija zemlja na Zapadnom Balkanu. Tamo više nema demokratije a ekonomija je korumpirana.

Kako će se razvijati Zapadni Balkan?

Sada sam veoma pesimističan i bojim se da za nekoliko godina teško da će neko živeti u tim zemljama. Biće samo politička elita koja sama sobom vlada i nešto starijih ljudi koji nisu mogli da emigriraju.

Šta bi trebalo da se desi posle ovog samita u Berlinu?

Mislim da bi rešenje velikog praska bilo najbolje za zapadni Balkan.

Šta pod tim mislite?

Brz i simultani prijem svih šest zemalja u EU jer bi postepeno pristupanje stvorilo više problema nego rešenja. Istovremeno, mora biti jasno da te zemlje, pre svega Srbija, prvo rešavaju svoje bilateralne sukobe.

U kojoj meri?

Priznanje Kosova treba da bude jasan uslov za ulazak Srbije u EU. U suprotnom, mora se prekinuti proces pristupanja a EU treba da prestane da finansira korumpirane elite evropskim sredstvima.

Šta mislite o nemačkom litijumskom sporazumu sa Srbijom?

Pa, šta reći o tome? Teško je pobediti taj nivo cinizma. Srbija će u budućnosti postati mesto za iskopavanje litijuma za celu Evropu a njeni demokratski deficiti su odjednom zaboravljeni. Ne tako davno nemačka kancelarka se srdačno pozdravljala sa predsednikom Srbije. Uprkos ogromnim ekološkim rizicima, može doći do fatalne zavisnosti od rudarenja litijuma. Olaf Šolc prebacuje negativne posledice klimatske transformacije na poluautokratske zemlje. To podseća na nemačke naftne poslove sa zemljama poput Saudijske Arabije.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.