Kultura na respiratoru: Smene po partijskoj osnovi

U žiži interesovanja NIN-a je pet žena, smenjenih sa čelnih pozicija u srpskim ustanovama kulture. Ne pripadaju nijednoj stranci, za svog mandata mnogo toga su postigle na unapređenju svojih institucija, a ipak nisu odgovarale vlastima. Jer, ne spadaju u poslušnike. Naprotiv.

Tako je Dajana Đedović, čim je postala direktorka CZK Vuk Karadžić u Loznici, prionula na obnovu spomen-kuće slavnog reformatora našeg jezika u Znamenitom mestu Tršić, pod upravom Centra. Kuću su podigli meštani još 1933, iz zahvalnosti što im je Vuk proslavio selo, ali se do te 2006, zdanje praktično urušilo. Đedovićeva je alarmirala javnost ne bi li prikupila sredstva za njegovu obnovu, a zatim i za rekonstrukciju scene i gledališta Vukovog sabora. Potom je ovde nikao i muzej posvećen ovoj manifestaciji, i drugi, koji se bavi jezikom i pismom, treći sa starim zanatima u fokusu, četvrti sa eksponatima koji određuju Vukovo mesto u nauci, svi u pitoresknim vajatima.

Idilični ambijent na obodu Mačve, „pun simboličkog potencijala“, postao je poprište diskusija, ali i nastajanja novih knjiga u internacionalnoj Kući pisaca, kao i prevođenja tekstova o Vuku. Za sitan novac, „ne veći od cene firmirane jakne“, pokrenuto je sijaset radionica i letnjih škola, sa svrhom da se od Tršića stvori mesto dijaloga, umesto isključivo destinacija ekskurzija. I dva masovna sabiranja, Đačkog i Vukovog.

Poslednji je bio tema magistarskog rada Đedovićeve, gde je priredbu povezala sa ideologijom, vladajućom u datom trenutku. „Za Vuka se kačila svaka politika“, Đedovićeva objašnjava diskurs svoje teze, ujedno i teme stalne postavke u Muzeju Vukovih sabora, do 2016, kada je za svoj naučni pristup platila smenom.

Na Dajanino mesto došla je akademska slikarka Snežana Nešković Simić, čiji je jedan od prvih „zadataka“ bio da „preuzme“ celokupnu arhivu, a bazu za proučavanje zloupotrebe Sabora, koju je Dajana brižljivo od nule prikupila. Sve su radionice pozatvarane, izuzev likovne kolonije. Dajana je disciplinski kažnjena jer na društvenim mrežama „otkriva službene tajne“, kao da rad javne ustanove nije po difoltu transparentan. Dato joj je mesto vodiča, a tek kasnije urednice programa koji se odbija u 99 odsto slučajeva predloženih aktivnosti.

Kompletan članak potražite u novom broju NIN-a.