Kolarac pred bankrotom, konkretnog rešenja i dalje nema: Ustanova kulture i obrazovanja u krizi

27. Jul 2020.
Zadužbina Ilije M. Kolarca je institucija od najvećeg značaja za muzičku i ima višestruko značajnu kulturno-obrazovnu misiju
Belgrad_Universität_Kolarac
Foto: Julian Nyča

Rok države da se izjasni o eventualnom načinu trajnog finansiranja Kolarčeve zadužbine, kojoj zbog epidemije korona virusa preti bankrot, istekao je danas. Po rečima direktorke ove ustanove, Jasne Dimitrijević,  iako konačnog predloga još uvek nema, sa najvišim instancama svakodnevno razgovara o mogućnosti da se rešenje nađe.

Podsetimo, Kolarčeva zadužbina suočila se sa ozbiljnim finansijskim problemima usled obustave rada zbog epidemije i otkazivanja 160 programa, pa će do septembra biti na gubitku 30 miliona dinara. Zadužbina 75 odsto svog budžeta obezbeđuje prodajom ulaznica i iznajmljivanjem prostora, a 25 odsto na konkursima i iz donacija.

Jasna Dimitrijević

Jasna Dimitrijević / Foto: Nebojša Babić, Orange studio

– Otkazivanjem velikog broja programa od sredine marta meseca, Kolarac je ostao bez planiranih sopstvenih prihoda kojima se pokrivaju troškovi poslovanja – zarade zaposlenih, troškovi objekta, deo programskih troškova. Ukidanjem konkursa za projekte Sekretarijata za kulturu, ostali smo i bez planiranih sredstava za deo troškova besplatnih programa, promenadni nedeljni koncerti, predavanja, deo troškova izložbi u Likovnoj galeriji…. – rekla je Dimitrijević za Telegraf.rs.

Obratili su se u Ministarstvu kulture, Sekretarijatu za kulturu, Kabinetu premijerke za pomoć usled nemogućnosti ostvarivanja prihoda, a samim tim i nemogućnost izmirenja osnovnih minimalnih troškova, kako bi bar do kraja avgusta prevazišli situaciju u kojoj su se našli kao institucija.

– Nemamo, nakon svega, konkretan odgovor o formi rešenja za finansijsku situaciju u kojoj se nalazimo. Ali svakodnevno komuniciramo u međusobno dobrim namerama i uz strpljenje koje je potrebno, dok se ne nađe rešenje.

– A nama je svaki dan važan. Postoji i iskazana volja da se trajno reši pitanje finansiranja Kolarca, što zahteva vreme, procedure. Šta i kako ćemo dalje, kratkoročno gledano… Nemam konkretan odgovor, sem da verujem da će se na bilo koji mogući način, uzeti u obzir sve i uvažiti naša institucija.

– Činjenica je da ćemo u narednom periodu do kraja avgusta morati da donesemo bitne oduke o tome kako ćemo realizovati programe od jeseni i šta će biti sa besplatnim programima – koncertima i predavanjima koji su tradicija Kolarca.

– Drugo, na koji način možemo da ostvarimo dodatna finansijska sredstva zahvaljujući prostoru kojim raspolažemo, a da ne ugrozimo osnovnu delatnost. Kako da povećamo prihod od Škole stranih jezika, imajući u vidu da je onlajn nastava izvesna i u narednom semestru. Dugoročno, planiramo da pripremimo predlog trajnog rešenja finansiranja, uzimajući u obzir sve prethodno i ukljucujući i ovaj period koji je pokazao da je projektno finansiranje neodrživo za instituciju kao što je Kolarac – kazala je ona.

Postoji nekoliko načina na koje bi država mogla da pomogne Zadužbinu.

– Zakonom o kulturi u jednom članu predviđeno je da Kolarac uživa posebnu brigu kao subjekt u kulturi, dok drugi kaže da imamo pravo na finansijske subvencije u iznosu od 45 odsto od ukupnih i materijalnih tekućih troškova. Po ovom osnovu, imamo Ugovor sa Ministarstvom kulture za ovu godinu, sa finansijskom podrškom u iznosu od četiri i po miliona dinara za deo troškova objekta… Nama je neophodna pomoć za troškove zarada i ostali deo materijalnih i tekucih troškova za jun, jul i avgust po 6 miliona dinara na mesečnom nivou.

Modeli koje smo predlagali su da se po osnovu postojećeg ugovora sa Ministarstvom kulture poveća iznos za period od ova 3 meseca ili da se izdvoje sredstva po nekom drugom osnovu, sporazumu, a da na ime odobrenih sredstava ustupimo naknade određeni broj termina u našem prostoru, za druge organizatore, kada budu stvoreni uslovi za to. Pošto se ovo neće desiti, na način na koji smo predlagali, ostaje nam da uz sve pravne aspekte i mogućnosti, nastavimo i do kraja sprovedemo inicijativu o trajnom rešavanju finansiranja Kolarca, što je moguće da bude odluka nekog od nadleznih organa u kulturi za narednu budžetsku godinu. A do tada, oslanjamo se na uverenja da ce doći do mogućeg rešenja u narednom periodu.

Sa svih strana umetnici i pojedinci javili su se sa namerom da pomognu Kolarac. Sindikat muzičkih umetnika uputio je apel Vladi Srbije, Ministarstvu kulture i informisanja i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda da hitno reaguju i preduzmu neophodne mere kojima bi bila rešena “dramatična finansijska situacija Zadužbine Ilije M. Kolarca”. No, da li će to biti dovoljno?

 Prihvatamo i podržavamo sve pojedinace, organizacije i institucije koji su pokrenuli inicijative za podršku Kolarcu. Svakodnevno nam stižu apeli podrške iz zemlje i inostranstva. Odgovori ćemo na sve predloge, inicijative, iskazane podrške donatorskom kampanjom u narednom periodu. Pre toga smo hteli da uradimo sve što znamo u vezi sa, po nama, opravdanim zahtevom da prvo država ili Grad treba da nas podrže u ovoj situciji. A nakon toga, u odnosu na sezonu koja je pred nama i uslovima u kojima ćemo moći da nastavimo sa radom i organizacijom programa, oslonićemo se i na nasu publiku, donatore, sponzore, širu javnost.

Povodom situacije u kojoj se našla ova zadužbina, na društvenim mrežama postavilo se pitanje da li ćemo SMS-ovima lečiti i kulturu…

– Svaka inicijativa u kulturi je važna. Inicijative na društvenim mrežama utiču i na kreiranje proaktivne zajednice. Da li i koliko ovakve inicijative utiču direktno na donošenje odluka nadležnih, ne verujem, ali mogu utiču na donosioce odluka, da, na kraju, ako se ne odustaje, može da doprinese konačnom cilju. Moramo biti na nivou kulturne politike, spremni na usvajanje novih praksi u kulturi, razmeni iskustava, znanja. Stanje kojem je naša kultura vrti se oko, čini mi se, dva suštinska problema- mali budžet za kulturu i sistemska podrška nezavisnom sektoru u kulturi, odnosno organizacijama i institucijama čiji osnivač nisu Republika, Grad ili lokalna samouprava – kaže Dimitrijević.

Ideja Ilije M. Kolarca bila je da se Zadužbina finansira od kafana i radnji koje su se nalazile na Trgu Republike. Zahtev za restituciju je podnet, a za sledeći korak čeka se jesen.

– U septembru mesecu je zakazano ročište u vezi sa pitanjem restitucije i određivanja statusa oduzete imovine. Predmet resititucije je plac kod Narodnog pozorišta, preko puta Trga Republike, dva placa u Železniku, placevi u okolini Ćuprije. Ne postoje više objekti koji su pripadali Iliji Kolarcu, porušeni su u Dugom svetskom ratu. Pravno gledano, postoji nekoliko opcija za obeštećenje ili povraćaj imovine… u zavisnosti od statusa tih površina danas, da li su javne površine, da li su na toj površini sagrađeni novi objekti ili nešto drugo….Kakav će ishod biti, znaćemo na jesen – objašnjava ona.

Do tada teško je govoriti o narednoj sezoni.

– Trenutno nam je najvažnije pitanje egzistencije. Ne samo institucije nego i zaposlenih. U hijerarhiji potreba, preživljanje je najvažnije. Imamo, načelno, planiranu narednu sezonu. Nove datume za odložene programe, planiramo nove programe. I imamo u vidu opcije sa punim kapacitetom, ograničenim brojem posetilaca, uživo prenose. Ali je iluzorno pričati o tome, ako se suočavamo sa situacijom kako da preživimo – zaključuje Dimitrijević.

Tekst je prenet sa portala Telegraf.