Večno nerazgradivi stiropor – ima alternativu

Svedoci smo svakodnevnog gomilanja otpada na raznim deponijama, od onih komunalnih do onih divljih. Zagađenje nam preti sa svih strana, a čini se da vrlo malo radimo na tome da to dovedemo u red. Srbi godišnje naprave 12,4 milion tona otpada. Pod time se podrazumeva svaka materija ili predmet koji vlasnik odbaci. Razlikujemo komunalni (otpad iz domaćinstva, kućni otpad), komercijalni (nastaje u privrednim subjektima i institucijama) i industrijski otpad (iz bilo koje industrijske grane, osim jalovine i svega ostalog iz rudnika i kamenoloma).

U zavisnosti od toga koliko su opasni po naše zdravlje i životnu sredinu, otpad delimo na:

• neopasan – otpad koji, zbog količine, koncentracije ili fizičke, hemijske i biološke prirode ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada
• inertan – otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt
• opasan – otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i zdravlje životinja, i može biti eksplozivan, zapaljiv, ima sklonost oksidaciji, organski je peroksid, poseduje akutnu otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobađa zapaljive gasove…

I tu nije kraj. Otpad se dalje razvrstava u dvadeset grupa, u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. Prema Katalogu otpada, postoji otpad iz poljoprivrede, otpad nastao iz iskopavanja rudnika i fizičkog i hemijskog tretmana minerala, otpad nastao preradom drveta, papira, kartona, otpad kožne, tekstilne industrije, otpad od rafinisanja nafte, otpad od neorganskog ili organskog hemijskog procesa, otpad od proizvodnje metala, zatim otpadna ulja i otpad od tečnih goriva, građevinski otpad, medicinski otpad…

Od onih 12,4 miliona tona otpada, 9,57 miliona je industrijski otpad, dok na komunalni otpad otpada preostalih 2,92 miliona tona.

Cifre su zabrinjavajuće, a ako se tome još doda činjenica da se veliki deo ovog otpada teško razlaže ili se čak ni ne razloži, zabrinutost postaje još veća. Zbog toga naučnici decenijama upozoravaju da promenimo navike i prestanemo da bacamo otpad gde za to nije predviđeno mesto.

Pojedini otpad se lako razgrađuje. To je slučaj sa organskim materijama u hrani, ali ima i onog za čiju razgradnju su potrbne decenje, nekada čak i vekovi. Evo nekoliko primera:

• SVE OD PAPIRA – vreme razgradnje 4-6 nedelja – Iako spada u otpad prirodnog porekla i najmanje je škodljiv po okolinu, potrebno je 4 do 6 nedelja da se razgradi
• PREHRAMBRENI OTPAD – od mesec dana do nekoliko godina – s obzirom na prirodno poreklo, pretpostavilo bi se da je vreme razgradnje kratko. Na žalost, nije tako. Da bi se razgradila, na primer, jabuka, potrebno je šest meseci. Ova vrsta otpada spada u opasnije, jer se razgradnja dešava pod zemljom, pa se stvara opasan gas metan
• PLASTIKA – do 1000 godina – sirova nafta je jedna od sirovina za izradu plastike, da bi se plastika razgradila u vodi potrebno je 500 godina, dok je taj period u zemlji duplo duži – 1000 godina
• BATERIJE – metalni delovi do 100 godina, teški metali u bateriji – nikada – izuzetno opasno po životnu sredinu. Veoma toksične, da bi se razgradio metalni deo baterije potrebno je 100 godina, dok se hemikalije iz unutrašnjosti baterija nikada ne razgrađuju
• STAKLO – nikad – pravi se od silicijum-dioksida, koji se na visokoj temperaturi pretvara u tečnost, koja se potom lako oblikuje. Iako spada u najprirodnije proizvode, potrebno je milion godina da se razgradi

To su najosonovniji proizvodi koji su štetni po okolinu. Ali, da bi se razumelo koliko je važno pravilno odlaganje otpada evo još nekih veoma zanimljivih podataka. Ako bacite opušak cigarete, treba da znate da je potrebno 10-12 godina da se razgradi. Kožnim cipelama je potrebno 25-40 godina, a limenkama od aluminijuma čak 200-250 godina. Ono što je možda najšokantnije je podatak da je higijenskim ulošcima potrebno neverovatnih 500-800 godina da se razgrade, dok se stiropor i aluminijumska folija uopšte ne razgrađuju. Svega ovoga treba se setiti svaki put kada nešto bacimo. Čuvajmo našu okolinu, u njoj i mi živimo.

Domaći inovatori osmislili biosporin

Tim domaćih inovatora osmislio je biorazgradivi stiropor – biosporin. Ovaj materijal napravljen je od poljoprivrednog otpada i pečuraka, a proglašen je za najbolju tehnološku inovaciju u 2020. godini