Smeće zatrpalo i zemlju i zakone

Autor: Nenad Kovačević, Izvor: Novi magazin

Veliki požar koji je pre tri mesec, zahvatio regionalnu deponiju Duboko kod Užica, osim velikih ekoloških problema, otkrio je i mnoge druge, poput zakonitosti njenog rada, načina na koji se njome upravljalo, do nerešenih finansijskih i drugih odnosa njenih osnivača. I pored toga što dve godine nema dozvolu za rad Ministarstva za zaštitu životne sredine, deponija Duboko, osim smeća iz Užica, počela je da prihvata i otpad okolnih gradova zapadne Srbije, čemu se protive meštani protive i blokadama.

Nakon požara 3. maja odlagao se samo otpad iz Užica. dok su se Čačak, Ivanjica, Lučani, Arilje, Bajina Bašta, Čajetina, Kosjerić i Požega, takođe osnivači JKP Duboko, snalazili kako su umeli. Pri tome su, uz saglasnost države, kršili zakone aktivirajući stara smetlišta u čije je zatvaranje i rekultivaciju uložen veliki novac iz državnog i lokalnih budžeta, ali i evropskih donatora. Ili su odvozile otpad u Kraljevo, Knić i Kragujevac, poput Čačka koji ima i najveće probleme.

DOZVOLA: I pored toga što deponija nema dozvolu, Koordinaciono telo JKP Duboko i Gradski štab za vanredne situacije Užica odlučili su da se na njoj opet odlaže otpad, ali samo iz onih lokalnih samouprava koje su izmirile dugovanja. „Telo deponije je spremno za prijem neopasnog otpada, u skladu sa normama o bezbednosti zaposlenih i zaštiti životne sredine“, tvrdi Predrag Gavović, pomoćnik gradonačelnice Užica, premda „ostaje na snazi vanredna situacija u naseljima oko deponije dok se ne ispune uslovi za njeno ukidanje“. 

On nije odgovorio na više puta postavljeno pitanje NM da li je tačno da skoro dve godine Duboko nema dozvolu za rad, ali je to posredno potvrdio rečima da se „intenzivno priprema projektno-tehnička dokumentacija za pribavljanje neophodne dozvole po ubrzanoj proceduri“ i da se „nada da će se to završiti u narednih par meseci“: „Dozvola ništa ne znači ako se neopasni otpad ne tretira onako kako treba. Šta nam znači dozvola?“

Gavović je tako objasnio odnos vlasti prema javnosti, pokušaj prikrivanja činjenica i način na koji se upravlja deponijom. Kaže da je završen državni tender i da će uskoro biti izabran izvođač radova za proširenje deponije i izgradnju neophodnih postrojenja. Time će se „sprečiti da deponijske vode završavaju u Turski potok koji se uliva u Lužnicu“, koja ugrožava druge vodotokove: „Procedura deponovanja otpada biće kao da je u pitanju potpuno novo telo deponije.“ 

Za proširenje, sanaciju i modernizaciju Dubokog, kako je to ranije najavila ministarka Irena Vujović, država je izdvojila 30 miliona evra. Direktor JPK Duboko Momir Milovanović uverava javnost da je „nakon požara, 90 odsto tela deponije prepakovano i prekriveno zemljom, za šta je utrošeno 190 miliona dinara“, što će platiti svi osnivači. „Određeni broj biotrnova, koji su bili zatrpani zbog klizišta, stavili smo u funkciju, a narednih dana počećemo sanaciju popucalih zidova lagune i cevovoda, kako bismo sprečili oticanje procednih voda“, kaže i dodaje da je angažovana privatna firma koja će utvrditi popunjenost tela deponije i izbegava da kaže da li deponija ima dozvolu za rad: „Nastavljamo rad i u toku je dobijanje svih dozvola. Protumačite to, kako god hoćete.“ 

Inženjera hemijske tehnologije Milovana Petrovića, koji je govorio na užičkom protestu protiv iskopavanja litijuma i proširenja deponije, policija je privela, a na zahtev Višeg javnog tužilaštva, Viši sud u Užicu mu je odredio pritvor do 30 dana. U tom sudu, kažu za Novi magazin, on je osumnjičen da je izvršio krivična dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i ugrožavanje sigurnosti. Pritvor mu je, objašnjavaju, „određen zato što postoje osnove sumnje da bi mogao učiniti krivično delo kojim je pretio“. Međutim, Mirko Filipović, advokat koji zastupa Petrovića, kaže da se u rešenju suda ne navodi koja su to lica ugrožena i na koji način je njegov branjenik pozivao na nasilnu promenu ustavnog uređenja. 

DUGOVI: Milovanović preti da na deponiju „neće moći da odlažu otpad Komunalac iz Čačka, Naš dom iz Požege i Zelen iz Arilja dok ne izmire dugovanja“. Komunalac, duguje 54 miliona dinara sa kamatama, pa je JKP Duboko bilo prinuđeno da, uz saglasnost Ministarstva, tuži čačansko preduzeće. 

Pomoćnica gradonačelnika Čačka Marjana Petronijević za Novi magazin kaže je da je dug Komunalca „u procesu rešavanja“. Od požara, iz Čačka se oko 150 tona smeća dnevno odvozilo najpre u Kraljevo, a potom u Knić i Kragujevac. Ugovor sa Kragujevcem važio je do 10. avgusta: „Mislim da ćemo produžiti ugovor. Kada Komunalac isplati dug, što je bio uslov Ministarstva za zaštitu životne sredine, otpad će se ponovo odlagati na deponiju u Užicu.“

Dug od 54 miliona dinara, kaže, „nije nastao juče, ali će biti plaćen“. Na pitanje da li se Komunalac zadužio da plati dug, upućuje NM na direktorku preduzeća Mirjanu Đoković, koja se nije javljala na pozive, ali za čačansku televiziju, Petronijević je potvrdila da je Komunalac podigao kredit za tu namenu. 

Predsednik opštine Arilje Predrag Maslar objašnjava da je JKP Zeleno dugovalo 1,708.000 dinara i da je dug izmirilo 9. avgusta. Stari dug od šest miliona dinara, od pre desetak godina, reprogramiran je pre dve godine i za otplatu j3 ostalo oko tri miliona dinara, a tranše se redovno otplaćuju. Otpad iz Arilja odvozio se, takođe, u Kragujevac, po ugovoru koji je važio do 10. avgusta sa tamošnjim deponijom i kaže da se nada da će se problem sa užičkom deponijom uskoro rešiti.

„Razumem građane Užica koji ne žele da se otpad iz drugih gradova dovozi na deponiju Duboko, jer su godinama imali problema. Ali, osnivačima bi trebalo da se ponudi rok od tri godine da se nađe nova lokacija za odlaganje otpada i izgradnju infrastrukture. Grad Užice nije vlasnik Dubokog i ne može tek tako da se prekine odlaganje otpada iz lokalnih samouprava koje su godinama ulagale novac za funkcionisanje tog preduzeća“, kaže za Novi magazin Predrag Maslar. 

Otpad iz Požege i dalje se odlaže na opštinskoj parceli u obližnjem selu Godoviku, u blizini nekadašnje deponije. Smeće je, objašnjava Miljko Kragović, direktor požeškog JKP Naš dom, sabijeno u kontejnerima i čeka se odobrenje o lagerovanju na užičku deponiju. Kako kaže za NM, Naš dom ne duguje novac JKP Duboko: „Bio sam iznenađen izjavom direktora Dubokog da se, zbog duga, otpad neće prihvatati iz Čačka, Arilja i Požege. Ne znam za druge, ali mi ne dugujemo, osim manjeg iznosa za kamate koje nam ranije niko nije pominjao, a i to smo platili.“

KRŠENJE ZAKONA: Neizvesno je kada će se na užičkoj deponiji ponovo dovoziti otpad iz okolnih gradova, jer se tome protive Užičani. Uz protest koji je organizovan protiv iskopavanja litijuma u Jadru, 7. avgusta ispred užičke skupštine, Užičani su, u organizaciji udruženja „Da (ne) dišemo Duboko“, na dva sata blokirali prilaz deponiji. Onemogućili su kamionima da istovare smeće iz Ivanjice i Čajetine. Kažu da je to bila blokada upozorenja i prete da će, ukoliko se nastavi dovoženje smeća „u kasnim i ranim jutarnjim satima“, preduzeti radikalnije mere. 

Navode da JKP Duboko nema dozvole za sakupljanje, transport i odlaganje otpada, kao ni za tretman mešanog komunalnog otpada. Zakon se krši i time, ističu, što se otpad odlaže na lokaciju koja ne ispunjava propisane uslove, ne sprovode mere za zaštitu životne sredine. Deponija nema ni vodnu dozvolu, iako deponijske vode završavaju u Turskom potoku. Te vode se, ističu, ne prečišćavaju ni pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije, a dokazi se mogu se naći u dostupnim dokumentima JKP Duboko, Geosrbije, Ministarstva i Zavoda za javno zdravlje Užice. „Na osnovu izveštaja JKP Duboko, projektovani deponijski prostor od 592.671 kubnih metara je popunjen 2021, a 1. novembra 2023. bilo je 755.902 kubnih metara otpada. To je prekoračenje od 21,59 odsto i dovoljan razlog za zatvaranje deponije“, objašnjavaju u tom udruženju.

Detaljan opis stanja sa fotografijama, ukazuju, može se naći u dokumentu Projektovanje i dogradnja sa pratećom infrastrukturom postojeće sanitarne deponije Regionalnog centra Duboko u Užicu. „Nepoštovanje mera dovelo je do obrušavanja tela deponije, zatrpavanja biotrnova i postrojenja za prečišćavanje voda“, navode i ističu da su požari u martu i maju „izazvali ekološku katastrofu, ugrozili zdravlje stanovnika Užica i dodatno oštetili infrastrukturu deponije u vidu probijanja površinskog zaštitnog sloja i dodatnog zatrpavanja biotrnova“.

„Posledice požara nisu sanirane. JKP Duboko nije saniralo oštećenja zaštitne folije, nije osposobilo biotrnove, ni saniralo na propisan način posledice odrona tela deponije. Nije uklonjen otpad koji se nalazi van tela deponije, niti je osposobljen sistem za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda. Nije sprovedena nijedna aktivnost kojom bi se deponija vratila prvobitnoj nameni, a „formirana je ‘Etaža 5’ koje nema u projektima, na koju se deponuje otpad iz Užica, što je kršenje zakona“.

Na pritisak javnosti, Osnovno javno tužilaštvo u Užicu je, polovinom maja, pokrenulo predistražni postupak kojim bi trebalo da se utvrde uzroci požara i njegov uticaj na životnu sredinu, ali on još nije okončan. 

„Postupak podrazumeva prikupljanje obaveštenja sa deponije i dokumentacije od nadležnih institucija. U zavisnosti od sadržaja tih izveštaja, odlučićemo da li će biti potrebna veštačenja o eventualnim propustima i uticajima na životnu sredinu. Dokumentacija nam pristiže i postupak je još uvek u toku. Očekujem da ćemo sve to prikupiti do septembra ove godine, nakon čega ćemo odlučiti šta ćemo preduzeti“, kaže za Novi magazin osnovni javni tužilac u Užicu Marko Dimitrijević.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.